Ako nije imerzivno, onda je bledo

Na londonskoj likovnoj sceni otvoreni su imerzivni prostori, neka vrsta high tech, multimedijalnih galerija sa tzv. imerzivnim događanjima. Uranjanje, tačnije okruživanje posmatrača, bombardovanje čula, postalo je nova fascinacija u konzumiranju umetničkih dela. Postoji više od 20 takvih mesta, a dva su najpoznatija: Framless i Dopamin – izvan okvira i na dopaminu, već sami nazivi su dovoljno rečiti. Uvećane i umnožene slike autora poput Klimta, Van Goga ili Hoknija u nekoj vrsti hiperanimacije gigantskog slajd-šoa prave igru svetlosti i boja. Zbog ovakvih izložbi, izraz “imerzivno” je postao ključna reč u vokabularu za opisivanje i vrednovanje svake izložbe. Ako nije imerzivno, onda je nepotpuno i bledo.

LETNJA IZLOŽBA AKADEMIJE

Među brojnim takvim izložbama, ipak, u centru pažnje je Letnja izložba Kraljevske akademije. Ako je Venecijansko Bijenale smotra i olimpijada umetnosti, onda je Letnja izložba vašar umetnosti. Sve velike manifestacije imaju pomalo komercijalnog, teatralnog i vašarskog, ali ova manifestacija to ne krije.

Letnja izložba je tu po 256. put, od 1769. godine bez prekida, i jedna je od retkih potpuno otvorenih izložbi za svakog ko misli da ima šta da kaže svojim delom: od akademskih slikara, članova Kraljevske akademija nauke i umetnosti, do najobičnijih građana. Kao što akademici Bob i Roberta Smit svojim lapidarnim slikama/plakatima poručuju: “Umetnost je u svima nama”.

Tema ovogodišnje izložbe je Napraviti prostor (Making Space), široka i neodređena, kako bi se omogućio prostor za sve.

Koordinatorka i glavna selektorka izložbe, akademik i vajarka Ana Kristofer kaže da napraviti prostor znači i dati ali i uzeti prostor drugima. Prostor za nešto i za nekog, ali i prostor između koji je, po njenom mišljenju, podjednako važan bez obzira šta taj prostor razdvaja. Prostor ne samo da uvećava samo delo nego i omogućava i donosi zadovoljstvo u gledanju, omogućava nam da sagledamo delo u celini.

foto: a. divac

Poslednjih nekoliko godina izložba je izašla iz galerijskog prostora Akademije, pa je tako ove godine zaposednuto dvorište. Instalacija The Meddling Friend (Nametljivi prijatelj) umetnice Nikole Tarner dobar je uvod u ono što nas čeka u galeriji, totalno okruženje slikama i skulpturama, pravo imerzivno iskustvo. Naime, umetnica je oko postojeće skulpture osnivača Akademije Ser Džošue Rejnoldsa obmotala zmiju od vune i konjske dlake, pa deluje da se slikar rve sa njom – instalacija je inspirisana Rejnoldsovom slikom Mladi Herkules davi zmiju.

Ove godine 1710 dela izlaže 1154 autora, od kojih 482 prvi put, u 13 glavnih galerija na 3000 kvadratnih metara galerijskog prostora. Ovi precizni brojevi rezultat su rada koordinatorke izložbe Ane Kristofer i Komiteta izložbe, koji su i žiri za izbor dela, ali i pomoćni kustosi postavke. Uz njih treba dodati i desetine saradnika, pomoćnika i volontera koji su svi doprineli da se ovaj vašar umetnosti upriliči i da funkcioniše.

Još malo brojki: Letnja izložba privuče u proseku 20 000 interesenata ili prijava, od kojih dve trećine nisu akademici. Ove godine podneto je na uvid čak 32 000 prijava. Troškovi prijavljivanja iznose 40 funti, a maksimalno se prima 16 500 prijava. Žiri zatim izabere njih 4000 od kojih će pozvati konačne učesnike.

Ako bismo proveli 15 sekundi ispred svake slike ili eksponata, što je prosečno vreme koje prosečni posetilac provede gledajući sliku, trebalo bi nam skoro osam sati da samo letimično pogledamo sve eksponate.

Letnja izložba je zadržala praksu tzv. salon-stil izlaganja: dela se postavljaju po celoj površini zida. Teško je izboriti se sa tolikom količinom radova gusto okačenih po zidovima. Tako je autor ovih redova bezuspešno pokušao da pronađe kataloški broj instalacije/eksponata – velikog paralelopipeda zastrtog teškom crnom čojom sa nekoliko praznih vinskih čaša na njemu. Ostatak neke nezavršene mrtve prirode ili mističnog i okultnog rituala? Odgonetku mi je dao ljubazni čuvar – to je set montažnih stolova prekriven platnom koji se prigodno koristi za promocije i prezentacije koje su prateći i sastavni deo manifestacije.

Izložba nije samo smotra nego i prodaja, podebeli katalog sadrži cene i uputstvo kako možete da kupite delo. Crvene tačkice-nalepnice su znak da je umetničko delo već kupljeno. Cene se kreću već od 150 pa sve do 300.000 funti. U proseku se proda oko 5000 dela. Inače, na izložbi se dodeljuje i nekoliko nagrada čiji ukupni fond iznosi 80.000 funti.

Ove godine napetost sa Bliskog istoka se prenela i oslikala i na izložbi. Posle pritužbe Odbora britanskih Jevreja na tri dela koja se odnose na ratna dešavanja u Gazi, dve slike su sklonjene. Treća je ostala uz obrazloženje da je autorova poruka mirovna i antiratna, ali 29. jula 700 umetnika i javnih ličnosti je potpisalo i poslao pismo Kraljevskoj akademiji optužujući je za “antipalestinsku cenzuru”.

Oni koji nisu prošli selekciju, imaju priliku da izlažu na Salonu odbijenih. Ove godine se Salon ustoličio kao redovna paralelna smotra. Traje kraće, svega deset dana, ali su “odbijena” dela i dalje dostupna za razgledanje i kupovinu onlajn još nekoliko narednih meseci.

foto: a. divac

KROJDON I TEJT MODERN

Ovog leta u Londonu izdvajaju se još dva prostora za izlaganje umetničkih dela: Krojdon i Tejt modern.

Izložba Pokaži se stvarno kakav jesi, pop-ap šou, smeštena je u bivšoj robnoj kući, poznatoj “Grants Building” u Krojdonu, u predgrađu Londona, gde je autor izložbe Hetan Patel postavio 14.000 predmeta prikupljenih od 150 hobista: 4000 figurina ponija, 2000 različitih kesa za kupovinu, razne rukotvorine i ručne radove, kolekcije igračaka, hiljade minijaturnih umetničkih dela na produžecima za nokte, kostime Spajdermena, minijaturne keramike, automobilčiće, modifikovane automobile. Rečeno je da je jedna kesa za kupovinu upotrebni predmet, nekoliko njih je zaliha ako ustreba, ali 2000 je umetnički koncept.

Ova izložba pokreće pitanje odnosa “profesionalnog umetnika” i amatera, i gde je granica između tzv. ozbiljnog i profesionalnog rada i hobija. Zajedničko i jednima i drugima je posvećenost i strast da se uradi i prikaže.

Umetnik Oskar Muriljo veruje da ljudi i ideje mogu da se pojave kao poplava. Zato je ovog leta prostor Turbinske hale u Modernoj galeriji Tejt transformisao u vrt za slikanje. Svi su pozvani da do 28. avgusta učestvuju u stvaranju dela epskih razmera, a obezbeđena su im ogromna platna, boje, četkice – sve. Delo je inspirisano Moneovim Lokvanjima (Water lillies), serijom od 250 slika koje je slikao tokom 30 godina pred kraj života, od 1897. do 1926, u godinama kada je postepeno gubio vid. Opsesivno, isto parče svog vrta sa jezercetom i lokvanjima.

Muriljova fascinacija fascinacijom i opsesijom jednog drugog slikara, i želja svakog od nas da se izrazi i doprinese stvaranju, napraviće jedan novi poplavljeni vrt.

Neko je preko lokvanja napisao “Život imitira umetnost”. To je polovina poznate izreke Oskara Vajlda da život imitira umetnost mnogo više nego što umetnost imitira život. Vajld je želeo da naglasi kako umetnost može da da podsticaje i uzore životu.

Nekako baš kad su otvorene ove izložbe, objavljena je studija “Stanje u umetnosti”, analiza pogubnog neulaganja u umetnost poslednjih 14 godina. Ističe se da, posebno u domenu školstva i obrazovanja, konstantno smanjivanje fondova i marginalizacija umetnosti u engleskim državnim školama “dovodi do katastrofalnog smanjenja participiranja, učestvovanja u umetnosti i izbora kreativnih zanimanja”.

Dela sa Letnje izložbe treba da se sklone do kraja septembra da bi ustupila mesto velikoj izložbi Mikelanđelo, Leonardo, Rafael.

Za 257. Letnju izložbu već je određen termin: od 17. juna do 17. avgusta 2025. Početkom decembra biće poznati koordinator i tema sledeće izložbe. Prijem prijava počeće početkom januara 2025.