Lav na potpunoj slobodi

Godine 1935. na Kanarskim ostrvima gostovao je Veliki jugoslovenski cirkus, čiji je upravnik bio Marko Đorđević, poznatiji kao Mr. Sava. Ipak, u zemljama bivše Jugoslavije o ovom događaju jedva da se nešto zna.

Ostavši rano bez roditelja, iako sticajem okolnosti rođen u blizini Trsta, živeo je u okolini Beograda brinući od najranije mladosti o bratu i sestri. Vedrog duha, zabavljačke prirode i veoma vredan, nije odbijao nijedan posao koji bi mu donosio prihod. Ono malo slobodnog vremena koje mu je preostajalo provodio je sa Ciganima sa kojima je pevao, svirao i sa kojima je izučio tada popularni mečkarski zanat.

Beograd je tada nastojao da se udalji od atmosfere orijentalne mahale i da se po načinu života približi evropskim gradovima. Međutim, vidovi narodne zabave bili su i dalje pretežno orijentalnog ukusa. Mladi Marko je sve manje radio fizički naporne poslove, a sve više vremena provodio mečkareći po beogradskim pijacama i šetalištima. Ono što je fizički napornim poslovima zarađivao za nedelju dana, u Beogradu je uveseljavajući ljude mogao da zaradi za jedan dan.

Cartel Gran Circo Yugoeslavo 1934

KAKO PAŠIĆ ČEŠLJA BRADU

Udarajući u daire kako bi mečka u ritmu poskakivala na zadnjim nogama, zapitkivao ju je: “Kako Pašić češlja bradu?” Mečkino dodirivanje obraza prednjim šapama izazivalo je oduševljenje i smejanje okupljenih građana, ali i upozorenja žandarma zbog neprimerenih šala i pretnje da će mu oduzeti mečku.

Početkom veka, pa sve do Prvog svetskog rata, cirkusi su bili jedna od glavnih atrakcija Beograđana. Strani cirkusi su često gostovali, a u šatorima koje su uglavnom postavljali na mestu nekadašnje Batal džamije (kod današnje Savezne skupštine) i na Kalemegdanu, narod su uveseljavale trupe koje su pored klovnova i raznih zabavljača, imale konje, majmune, a one veće čak i slonove. Na jednoj od tih predstava Marko je upoznao cirkuskog radnika iz Belgije koji mu je ponudio da se priključi timu za koji je tvrdio da ostvaruje velike uspehe širom Evrope. Prihvatio je budući da je tako uspeo da obezbedi poslove i za brata i sestru.

Nastupile su za Marka nomadske godine u kojima je sa cirkusom proputovao Evropu. Brzo je napredovao, savladavao je razne cirkuske veštine. Na tim turnejama, cirkus se najduže zadržavao u južnoj Francuskoj, pa se Marko tamo upoznao sa tamošnjim prilikama u industriji zabave. Posedujući instinkt za preživljavanje, a i zbog sve slabijeg posla, pred početak Prvog svetskog rata Marko je odlučio da sa bratom i sestrom sreću okuša u Španiji.

U razgovoru za “Vreme”, Fransisko de la Tore Lopes, poznatiji kao Lale, unuk Marka Đorđevića i danas čelnik poznatog španskog cirkusa “Koliseo”, koji se veoma prijatno iznenadio kada je saznao da je njegov nadimak veoma čest u Srbiji u kojoj nikada nije bio, izneo je više detalja o životu Marka Đorđevića.

Nije Marku bilo potrebno mnogo vremena da se nakon dolaska oženi Meksikankom Rosom, za koju Lale tvrdi da je u mladosti bila devojka čuvenog meksičkog revolucionara Panča Vile. Već 1916. dobili su prvog sina, Laletovog oca. U ono vreme u Evropi je bila uobičajena nacionalizacija stranih prezimena, te je tako Marko i svoje prezime Đorđević hispanizovao nazvavši se Jeorgevich, a sebi, po reci koja protiče kroz njegovu zemlju, nadenuo umetničko ime Mr. Sava.

Cirkuska trupa koju je osnovao i tako zaposlio celu porodicu obilazila je manja mesta i sela čineći sastavni deo programa lokalnih fiesta. Posao se razvijao i ostvarivao zapažene uspehe na celom poluostrvu, uključujući Portugaliju.

Bilo je prirodno obogatiti program koji je do tada činio nastup sa konjima, bikovima i kozama. Prema rečima Anelija Rodrigesa Konsepsion, kanarskog pisca i autora knjige o Mr. Savi, Marko se uputio u Maroko sa namerom da za svoju trupu obezbedi egzotične životinje, kako bi cirkus postao mnogo atraktivniji nego do tada. U Kazablanki je od jednog ukrotitelja i trgovca kupio pet lavova, dva mužjaka i tri ženke, poreklom iz Senegala. Kupovina je podrazumevala i uslugu da se prodavac prebaci u Španiju sa Markom na nekoliko meseci i osposobi ga za njihovo dresiranje. “Ništa ti ne brini, naučiću te da te slušaju kao male mace”, govorio mu je trgovac.

Vrlo brzo je zahvaljujući tačkama u kojima Marko provlači senegalske zveri kroz užarene obruče, stavlja svoju glavu među njihove čeljusti i suvereno šeta između njih dok one mirno sede na šamlicama, cirkusu dodatno porasla popularnost. U međuvremenu, završio se Prvi svetski rat, a jedan od vidljivijih rezultata pobede saveznika bilo je rađanje nove države – Kraljevine Jugoslavije. Ponosan zbog toga, kao i zbog svog porekla, cirkus je nazvao Veliki jugoslovenski cirkus (El Gran Circo Yugoeslavo). Broj ponuda za nastupe širom Španije rastao je, nije više bilo regije u Španiji u kojoj Veliki jugoslovenski cirkus nije nastupio, a posebno je bio popularan, kako tvrdi njegov unuk Lale, na Kanarskim ostrvima.

U avgustu 1934. godine Veliki jugoslovenski cirkus stigao je na vulkansko ostrvo La Palmu sa namerom da na njemu provede nekoliko radnih meseci. Gomila okupljenih meštana sa decom dočekala je brod koji je donosio radost i veselje. Uske ulice grada Santa Krus de la Palma bile su oblepljene plakatima kojima je najavljen dolazak Velikog jugoslovenskog cirkusa. Usledile su predstave po gotovo svim tamošnjim naseljima.

SAUČEŠĆE ZBOG SMRTI KRALJA

Mr. Sava, u već poodmaklim četrdesetim, sve manje je aktivno učestvovao u predstavama prepuštajući fizički zahtevne tačke mlađim saradnicima, dok je on sve više radio na svojoj ulozi upravnika. Slobodno vreme rado je provodio u lokalnim tavernama družeći se sa meštanima i govorio im o svojim putovanjima po Evropi i poreklu. Meštani su mu u oktobru 1934. godine, nakon atentata u Marselju izjavljivali saučešće zbog ubistva jugoslovenskog monarha, koja je on učtivo prihvatao.

Jednog dana prilikom hranjenja lavova, u trenutku male nepažnje radnika, Sultan, jedan od dvojice mužjaka, iskočio je iz kaveza i pobegao. Usledila je opšta uzbuna po celom ostrvu. Da priča o ovom događaju nije mit lokalnog stanovništva, pokazuje i policijski izveštaj koji mi je moj dobar prijatelj Karlos Garsija prošle godine, dok je službovao u Vladinoj delegaciji na Kanarskim ostrvima, pronašao u lokalnom arhivu. Izveštaj sastavljen 22. januara 1935. godine suvim činovničkim jezikom, iz čijeg se nečitkog potpisa poručnika ne može naslutiti puno ime i prezime, navodi:

“Nalazeći se uniformisan u kasarni, čuo sam oko 17.30 časova opštu pometnju na ulici. Prilikom rasvetljavanja uzroka primetio sam da se ljudi alarmirani sklanjaju u svoje domove vičući kako je lav pobegao iz cirkusa koji se nalazi na Trgu San Fernando. Odmah sam se u pratnji uputio prema navedenoj lokaciji… Pošto smo stigli, zatekli smo lava potpuno slobodnog, zbog čega smo počeli da pucamo iz vatrenog oružja, usled čega je lav nasrnuo na magarca koji se nalazio u neposrednoj blizini…”

Marko je u tom trenutku trčeći i vidno uzbuđen stigao na mesto dešavanja moleći policiju da obustavi paljbu. Izveštaj dalje navodi: “…Dok je trajala vatra, trčećim korakom pojavilo se lice za koje se ispostavilo da je onaj g. Heorheviks od 45 godina, srpske nacionalnosti, moleći da obustavimo paljbu na zver, što smo i učinili, nakon čega je izbezumljeno otrčao ka životinji ne obazirući se na neravnine terena zbog čega je više puta pao, i nakon što je stigao do mesta gde se životinja ranjena sklonila, uhvatio se za srce i svom težinom pao na pod.”

Prisutni stanovnici ostrva kod kojih je znatiželja bila jača od straha, u neverici su posmatrali događaj. Zavladala je tišina koju je jedino prekidalo jezivo rikanje ranjenog magarca. Izveštaj zaključuje kako je nakon što je policija dokrajčila već teško ranjenu životinju, g. Heorheviks proglašen mrtvim u bolnici u 18.30.

Svaki cirkus nakon odlaska ostavlja za sobom setu. Utabana zemlja na mestu na kome se nalazio šator metafora je za okončanu radost nakon koje ostaje ogoljena realnost. Odlazak Velikog jugoslovenskog cirkusa sa Kanarskih ostrva nekoliko dana nakon tragičnog događaja bio je za lokalno stanovništvo mnogo više od toga, a vest o smrti njegovog vlasnika i ukrotitelja još dugo je odzvanjala ostrvom. Vest o smrti kralja tanga argentinca Karlosa Gardela bila je u hispano svetu najčuvenija smrt te 1935. godine, osim na atlantskom ostrvu La Palma, koje je oplakivalo jugoslovenskog ukrotitelja lavova.

O smrti Mr. Save počele su da niču najrazličitije teorije. Od one zvanične u koju većina ljudi nije verovala da je gazda cirkusa umro od infarkta, preko one da je jedan od metaka namenjenih lavu rikošetirao i usmrtio njegovog ukrotitelja, do one u koju je najlepše verovati i koja je zbog toga opstala do današnjih dana, a prema kojoj je Sultanov ukrotitelj umro od tuge za svojim saradnikom i saputnikom.

Po starom cirkuskom verovanju, prema kome cirkuski radnik najviše pripada mestu u kome trenutno igra predstavu, odlučeno je da Sultanov ukrotitelj bude sahranjen na groblju u Santa Krus de la Palmi. Skoro sto godina kasnije, pored priča o Mr. Savi i njegovom lavu, u kojie svaka generacija nešto doda a nešto i oduzme iz njih, sećanje na ovog cirkuskog radnika čuva i nadgrobna ploča na loklanom groblju.

Nakon Markove smrti, Veliki jugoslovenski cirkus je, poput zemlje po kojoj je dobio ime, još neko vreme radio pod istim imenom, da bi se posle izvesnog vremena odnosi između naslednika trajno narušili. Zveri, ostale životinje i opremu su između sebe podelili, a iz nekadašnjeg Velikog jugoslovenskog cirkusa nastali su neki novi cirkusi koji, poput danas Laletovog, i dalje uveseljavaju živote Španaca.