Zdravlje kao ubica

U poznatoj holivudskoj komediji Hangover četiri druga se voze za Las Vegas. Alan se kladi sa Stjuom da neće biti dovoljno muško da na licu mesta izvadi bolesni zub. Sledećeg jutra se užasnuti Stju budi sa okrvavljenim krnjkom, koji ga podseća na glupi muški ponos protekle noći.

Za mnoge Amerikance koji nemaju novaca da odu kod zubara to nije nimalo smešno. Pre dve godine je dvanaestogodišnji dečak Dimonti Drajver umro blizu Vašingtona, jer mu se gnojna infekcija zuba proširila na mozak. To nije jedini takav slučaj.

Barak Obama je u predizbornoj borbi obećao da će taj horor okončati zdravstvenom reformom. Kao predsednik, baš kao i mnogi njegovi prethodnici, mora da konstatuje da pokušaj reforme zdravstvenog sistema liči na ponašanje imunog sistema koji odbacuje neophodno potreban usađeni organ.

Dok se demokrate još svađaju kakav da bude prigodni plan, republikanci koriste zgodan čas da obore svaki pokušaj reforme. Donošenje zakona u međuvremenu nije samo glasanje o zdravstvu, nego o Obaminom obećanju da će promeniti Ameriku. Republikanci misle da će ako zaustave Obamu na polju zdravstvene politike, uspeti da ga zaustave i na svakom drugom području. Konzervativci tvrde da zdravstvena briga nije ništa za prave muškarce, već samo za evropske mekušce.

Konzervativni stav počiva na osnivačkom mitu American exceptionalism. Kao što je pionir sam krenuo u pravcu zapada i oslanjao se na samoga sebe, tako će se i današnji Amerikanci najbolje snaći sami, a da ne izgube pravo da raspolažu svojim telom. Zašto bi neki komesar sedeći u svojoj kancelariji u Vašingtonu prisiljavao nekog da omršavi i smanji holesterol? U okviru slobodne tržišne trgovine neka svako kupi šta voli. Ako neko i doživi brodolom, svejedno može da se uspravi i počne iz početka. Desnici je uspelo da svako javno osiguranje prokaže kao put evropskog prokletstva – socijalizma, pogrešnog privređivanja i drugih nejasno formulisanih užasa.

Istorija nije na Obaminoj strani. Naprotiv. Teodor Ruzvelt, jedan od najmuževnijih Amerikanaca, 1912. je krenuo u predizbornu borbu sa temom zdravstvenog osiguranja. Trgovci su njegove ideje nazvali neameričkim. Hari Truman se borio sa istim problemom, jer je Američka zdravstvena asocijacija napala ideju „podržavljene medicine“. Isto tako je prošao Bil Klinton kad je 1993. pokrenuo zdravstvenu reformu. Konzervativci, lekari i bolnice su ogromnom medijskom akcijom to prikazali kao pokušaj boljševičke vladavine.

Obama pokušava da savlada probleme predlažući mere zdravstvene prevencije i snižavanja troškova, koji bi proširili zdravstvenu zaštitu i smanjili izdatke. Dok je Mišel Obama iza Bele kuće zasadila povrtnjak i ohrabruje decu da se hrane zdravije, njen muž se zalaže za sistem koji u početku čak ne bi bio konkurencija privatnom osiguranju. On ne kaže da hoće da ga zameni, već samo da bi svako ko do sada nije trebalo da bude zdravstveno zaštićen. Može biti da bi ta javna opcija podstakla konkurenciju između državno podržanog programa i privatnog osiguranja.

Međutim, čak i ti suzdržani Obamini predlozi za republikance idu i suviše daleko. Ne na poslednjem mestu imajući u vidu sledeće izbore za Kongres 2012. godine, republikanci se svim silama trude da Obamu stiliziraju kao klasičnog liberala tax end spand koji bi Ameriku srušio u ponor dugova od još nekih bilion dolara ili više. Džon Goldberg, autor bestselera Liberal Fascism, Obamu opisuje kao novorođenog Lenjina.