Goran Petrović,
načelnik Resora državne bezbednosti, napominje da su svi pripadnici DB-a koji su učestvovali u praćenju Slavka Ćuruvije dali izjave tužilaštvu i objašnjava:
„Radi se o ljudima koji su samo radili svoj posao. Zlonamerna je svaka priča da su to ubice i kriminalci i da su svesno i aktivno u tome učestvovali. Građani moraju da shvate da neko leči, neko vozi autobus, a nekome je posao da prati ljude.“
O reorganizaciji Resora kojim rukovodi Petrović kaže:
„Državna bezbednost je nešto novo u odnosu na sve što je ranije bila. Nema ubistava iza kojih stoji DB i ne pratimo nikoga, već se trudimo da budemo stručna, profesionalna, državna institucija koja poštuje zakon.“
(„Blic“)
Duško Vujošević,
po treći put trener košarkaša Partizana, priča:
„Ovde se pamte samo porazi. Trener jeste najusamljenije biće na svetu u ovakvim prilikama i najtužnije. Stotinu pobeda ne mogu da ublaže bol jednog poraza. Emocije su jedno, ali rezultat čuva trenera. Igrao sam košarku, i to loše, što sam na vreme shvatio, i krenuo u sedamnaestoj da proučavam košarku sa klupe. Prošao sam sve etape od pomoćnog trenera pionira, preko kadeta i juniora do prvog tima. Danas kažem: trener je sličan reditelju u pozorištu, na filmu. On je učitelj, psiholog, policajac i alhemičar koji zna šta hoće, dakle zlato! Dobar trener mora edukativno da deluje, ali i da ima mentalitet goniča robova. Da ponekad bičem istera i poslednji najjači zaveslaj kako bi dobio trku…“
(„Tempo“)
Veselin Vujović
o jelovniku kaže:
„Sportisti moraju da vode brigu o jelovniku, ishrana je veoma važna stavka u karijeru. Moraju da brinu šta jedu i šta j..u“.
O Če Gevari:
„Izuzetan borac za slobodu, simbol otpora, simbol koji sam uvek osećao.“
(„Tempo“)
Boban Petrović,
nekadašnji košarkaš Partizana, sada trener u Kuvajtu:
„Oni su amateri i baš ih briga da li će doći na trening ili ne. Ako se pojave, moraš da se praviš lud da su redovni, jer ako im nešto kažeš, sutradan ih nema. Ali i pored toga hoće da pobeđuju i u trenera gledaju kao u nekoga ko dobija bez igrača. Čudo od zemlje.“
(„Večernje novosti“)
Predrag Peđa Vukić,
istoričar, Cetinjanin, govori o svom gradu:
„Nije bilo lako živeti na Cetinju pre 1990. godine, ali je bilo snošljivo.
Moja generacija vaspitana je u duhu nasilja. Učena je da voli fudbal, sport i uči školu. Za nju nije postojala nikakva nauka, ni umetnost, ni stvaralačka delatnost. Kult agresije, kult nasilja bio je imanentan mojoj generaciji. To znači da onaj ko nije znao da igra fudbal, ko nije znao da se bije, faktički je smatran nastranim, nenormalnim, ne sasvim čistim.“
(„Duga“)
Jelena Radović,
rukometašica Radničkog, Mis šarma na evropskom takmičenju za najlepšu sportistkinju, ne želi da bude manekenka:
„Nije to za mene. Više sebe zamišljam kao poslovnu ženu, kao nekog menadžera. Ne kažem da nije bilo ponuda.“
Kako misli da ostvari planove:
„Da upišem Višu poslovnu školu. Završila sam 11. beogradsku gimnaziju, iskreno ne obožavam previše knjigu, ali neću na tome stati. Priznajem da sam kampanjac, da ponekad volim da zabušim, ali kad se zainatim mislim da bih mogla sve da uradim.“
(„Tempo“)
Muhamed Jusufspahić,
imam, objašnjava jedan od razloga zbog kojih je poligamija kod muslimana prihvatljiva:
„Bilo je mnogo ratova, pa i mnogo više žena u odnosu na muškarce. Sedam miliona žena i pet miliona muškaraca! I šta ćemo sad? Poligamijom se i taj problem rešava. Meni je to mnogo logičnije nego celibat.“
(„Duga“)
Nenad Čanak,
predsednik Skupštine Vojvodine:
„Uz razumevanje za (ondašnji) društveni trenutak u kojem je četničku Srbiju trebalo razblažiti civilizovanom Vojvodinom, došlo je dotle da kad se pomeša benzin i vino, onda niti možeš terati auto, niti piti vino.“
(„Dnevne novine“)
Đorđe Martić,
nekadašnji urednik a sada i bivši glavni i odgovorni urednik „Jutarnjih novina“, u pismenom obrazloženju svoje ostavke kaže:
„Nažalost, bio sam prinuđen da napustim ‘Jutarnje novine’, list koji sam postavio i doveo do nivoa da se na tržištu ravnopravno bori sa drugim novinama.
Odluku o odlasku doneo sam onog časa kada su me uverili da je stvarni vlasnik lista, sadašnji njegov direktor, Slavko Veselinović a ne grupa vlasnika. Procenio sam da je list tom činjenicom definitivno ugrožen.
Novi ‘vlasnik’ je i do sada svoju menadžersku ‘sposobnost’ iskazivao vređajući novinarsku profesiju tako što većini saradnika nije isplatio honorar posle 60. broja lista. Sam list je stalno dovodio na ivicu izlaženja i čak ga je u dva navrata zaustavio.
Veselinović je time jasno pokazao da je iz reda ‘novokomponovanih vlasnika’ koji su sposobni da vode jedino kiosk sa pljeskavicama, a ne i dnevni list, a ja sebe ne mogu da vidim kao nekog kome su ruke ceo dan u mlevenom mesu i koji još mora i da potkrada na meri.“
(Dnevne novine)
Ljuba Popović,
slikar, govori o prezentovanju jugoslovenske kulture u Parizu:
„Nisam mogao da podržim Koraksovu izložbu, mada ga obožavam, ali tamo mu je učinjena medveđa usluga. Nije se pojavio ni jedan jedini oglas, ili tekst kojim bi se francuskoj publici objasnilo zašto mi volimo Koraksa i zašto je on za nas značajan, već su njegovi radovi ostavljeni da stoje dva meseca, a to je, priznaćete, suviše ekskluzivan prostor da bi Mira Marković i njena zadnjica toliko dugo visili tamo.“
(„Danas“)
Geršan Lav,
„beli mag koji je zatvorio svoju agenciju u Beogradu, i u svom poslednjem proročanstvu“ o sudbini Srbije i Jugoslavije kaže:
„Jugoslavija će ostati neutralna i bezbedna zona. Razvoj događaja ide u prilog mojim proročanstvima. Za nekoliko godina trebaće vam mnogo para da biste došli u Srbiju i tu se naselili. Stranci će plaćati mnogo novca da bi dobili naše državljanstvo. Naš pasoš biće mnogo vredniji od francuskog.“
Čime se bavi kad ne proriče:
„U Jugoslaviji ću se baviti pozorištem, filmom i pisanjem. Već sam napisao jednu dramu, koju sam nazvao ‘Duet za laž, sa osećanjem’, kao i scenario za film o mladom Siranu de Beržeraku. Već je u izgledu talijansko-francuska koprodukcija tog filma. …“
(„Zona sumraka“)
Dragana Kuzmanović,
portparol Jugoslovenske levice, na konferenciji za novinare je za prehladu Mire Marković optužila vlast :
„Odmazda protiv porodice Slobodana Miloševića se nastavlja. Izmišljaju se nove krivice, a pravosudje se neskriveno koristi za ostvarivanje političkih ciljeva u obračunu sa Slobodanom Miloševićem preko članova njegove porodice.
Država je pribegla čak i najnižem obliku obračunavanja isključujući grejanje u vili Mir u Užičkoj ulici, i zbog toga su svi članovi porodice
pod temperaturom.“
Marija B,
prevodilac, posle kozmetičkog tretmena u turbo-solarijumu u Španiji, kojoj je trajno promenjena boja kože:
„Posle samo deset dana primetila sam da se sa mnom nešto čudno dešava. Moja koža je počela da tamni. Naime, nisam odmah poprimila izgled crnkinje…Sve je išlo postepeno.
Koliko god sam premotavala film, nisam mogla da se setim ničega što bi mi bilo čudno. Jedino što mi je palo na pamet bilo je da sam u toku tretmana osetila da me je nešto pecnulo, ali tome nisam pridavala veliku važnost. Ipak, kako su dani odmicali, ja sam sve više bila ubeđena da je taj ’peckavi momenat’ i te kako u vezi sa mojom crnačkom puti.“
(„Zona sumraka“)
Miodrag Stanisavljević
u redovnoj kolumni „Umor u glavi“ piše:
„Predsednik Koštunica i patrijarh Pavle sročili su za Momčila Krajišnika takve preporuke da bi ih uvažio i sam Sveti Petar koji bezgrešne pripušta u raj. Za koju godinu imaćemo lepu kolekciju ratnih zločinaca pod državnim starateljstvom.
Predlažem da se na Dedinju izgradi posebno naselje za ove delije kako bi na miru mogli da pišu svoje memoare o tome kako luk mržnje nisu jeli ni barut mirisali.“
(„Republika“)
„Dnevne novine„,
„prvi privatni nezavisni list u 21. veku“, posle četiri nedelje izlaženja, u dogovoru s osnivačem Hadži Draganom Antićem privremeno je zaustavljen jer zbog: „političkih, ekonomskih i drugih pritisaka nije našao svoje mesto na surovom tržištu štampe. Profit koji je ostvaren prodajom lista ne omogućava izlaženje van uticaja interesnih grupa.“
Vojislav Koštunica,
predsednik SR Jugoslavije, održao je na Kolarcu predavanje posvećeno Milanu Grolu, za koje je vladalo toliko interesovanje da je „posetiocima bilo omogućeno da prate predsednikovo izlaganje kako u svečanoj sali tako i preko video bima“. Između ostalog je rekao:
„Valjan čovek je čovek koji valja nekome izvan sebe, valja svojoj porodici, opštini, zemlji, valja svakoj zajednici u kojoj je čovek koji gleda na dobro zajednice kao na svoje dobro i plašeći se za to dobro da gleda svoja posla. Nasuprot onome koji strahuje da ne da svoju paru, valjan čovek gleda da ne uzme tuđu.“
(„Politika“)
