Ivan Bosiljčić,
glumac i suprug, čuveni „Ranjeni orao“, priča: „Shvatio sam da je brak veliki blagoslov, mogao sam i sam to da iskusim. Sve je dvostruko lakše, a ljubav je dvostruko veća.“ („Story“)
Jorgovanka Tabaković,
poslanica SNS i šef ekonomskog tima te stranke, otkriva „kako je pre osam godina, kad je njena porodica zapala u tešku finansijsku krizu, od muke počela da se bavi i astrologijom! Radila je horoskop isključivo za sebe i članove svoje porodice, nikada za druge. I nikad za pare“:
Kurir: „Tabakovićeva kroz suze priča kako je tih godina, posle smene vlasti 2000. godine, počela da se interesuje za astrologiju. Kad je izašla iz vlade, bilo je teško, porodica je zapala u ozbiljnu finansijsku krizu.“
Jorgovanka: „Imala sam tri studenta u kući, a jedva smo sastavljali kraj s krajem. Pokojnom mužu Draganu cigare sam kupovala na čekove.“
Kurir: „Iz očaja, zbog besparice, pokušavala je da nađe odgovore na pitanje zašto se to baš njoj dešava.“
Jorgovanka: „Tako sam 2002. godine počela da čitam knjige o astrologiji, da pokušam da rastumačim neke stvari. Kupila sam knjigu Mileta Dupora, a onda sam sa interneta skidala programe za izradu natalnih karata. To ne smatram veštičarenjem, vračanjem. Takvim stvarima se nikada ne bih bavila.“
Kurir: „Tumačenje horoskopa joj je, priznaje, lepo krenulo. Međutim, horoskop joj je ubrzo otkrio i nešto što nije želela da zna.“
Jorgovanka: „Jednog dana kaže mi u šali moj pokojni Dragan, aludirajući na jednu predstavu: ‘Grozdana, pogledaj u to tvoje gumno da vidiš kad ću da se izvadim iz krize.’ I on je tad bio bez posla. Pogledam mu horoskop, i imam šta da vidim – sve sami kvadrati u njegovoj natalnoj karti, što je veoma loše. To se desilo u martu 2006, a u aprilu te godine konstatovali su mu rak. Tad sam prestala da gledam horoskop.“ („Kurir“)
Velimir Ilić,
lider Nove Srbije, o dodeljivanju ordena Belog anđela vladiki Pahomiju: „U crkvi postoji hijerarhija, a ja kao civil ne bih se mešao u to!“ (TV B92)
Zvonko Veselinović,
biznismen iz Kosovske Mitrovice, demantuje novinske navode da je on organizator „Srba na barikadama“: „Prozivaju me što sam Srbin, Srbin sa severa Kosmeta, kome srpstvo nešto znači. Tešim se time što me prozivaju iz „poverljivih izvora“ i napada ona politička opcija kojoj pripadaju Vuk Drašković i Čedomir Jovanović, koju mi na KiM smatramo plaćeničkom. Da je drugačije, išao bih pognute glave. Svi građani severa su na barikadama. Učesnik sam barikada, kao i svaki građanin i privrednik sa severa Kosova i Metohije, sa istim ciljem: nećemo granicu sa sopstvenom državom i nikada nećemo plaćati porez šiptarskoj državi. Jedina država koju imam, koju poštujem i u kojoj planiram da živim je Srbija!“ („Pravda“)
Aleksandra Gudelj,
voditeljka, na pitanje da li biste platili izlet na Mesec, kaže: „Osoba sam od akcije, neko voli da istražuje i uvek otkriva nešto novo. To bi za mene bio najveći doživljaj u životu. Ne bih mogla da dočekam da otputujem.“ („Story“)
Jelena Popović–Ivanović,
profesorka engleskog jezika u Srednjoj mašinskoj školi u Novom Sadu, kojom smo se u ovoj rubrici već bavili, kako „Pravda“ navodi, „posle jake kampanje“, biće najverovatnije optužena za širenje „govora mržnje“: „Nisam homofob, jer sasvim normalno komuniciram sa predstavnicima homoseksualne orijentacije, koje igrom slučaja poznajem. Upravo od njih, čula sam da ih egzibicionizam, ulične parade skaradno obučenih i često agresivnih samozvanih zastupnika te populacije, prilično ugrožavaju. Režimlijama sam rekla da su ‘stoka pederska’, gde reč pederska nije upotrebljena u smislu homoseksualac, nego u pogrdnom smislu, u kome ima pežorativno značenje, onako kako se upotrebljava u žargonu u narodnom govoru. To nisam ja smislila, nego ko zna ko još odavno. Izgleda da me mogu teretiti samo za smišljanje tog ‘neologizma’ u vreme kad još nisam bila ni rođena.
Kako je njen Fejsbuk status izašao u javnost: „Nisam ni znala da će neko biti dovoljno dokon da uradi slikovni prikaz ekrana sa tim zapisom, jer sam mislila da je jedan običan zatvoreni profil najbezazleniji kanal kojim se revolt može izbaciti, a da se ne ugrozi niko konkretno. Između pisanja i brisanja, moj profil je presnimio suprug moje prijateljice, u znak osvete, jer nisam želela da prijavim njegovo boravište na mojoj adresi u Novom Sadu.“ („Pravda“)
Vuk Jeremić,
ministar spoljnih poslova, o odnosima Srbije i Kine: „Ukoliko bi trebalo da opišem naše odnose u jednoj reči, iskoristio bih reč izvanredni. Oni su dostigli apsolutan nivo koji je potpun, nedvosmislen, bezrezervan i bezuslovan.“ („Politika“)
Dušanka Adžić,
iz Dervente, prema odluci tamošnjeg suda ostala je bez svinje jer nije plaćala TV pretplatu. Sud procenio da njen dug za RTV pretplatu sa kamatama iznosi oko 60 evra: „Toliko su procenili moju svinju tešku 30 kilograma i presudili da će njome biti pokrivena dugovanja prema RTRS-u. Plakala sam i molila da mi je ne oduzimaju, ali nije pomoglo! Pre nekoliko dana sud me je obavestio da je svinja sada u nadležnosti RTRS-a i da će oni doći da je preuzmu. RTRS me tereti za četiri neplaćena računa, ali ja nisam platila tri. Kada su me obavestili o dugu, nisam imala para da ga platim. Onda se desilo šta se desilo. Došli su sudski radnici i popisali mi jednu od dve svinje koje sam imala. To je bilo moje jedino blago, sada ostajem bez ičega!“ („Press“)
Luka Raković,
šef Službe RTV takse RTRS-a, kaže da nema ništa čudno u tome da se i životinje plene zbog dugovanja i dodaje da ne vide u čemu je problem: „Tvrdim da su i RTRS i sud postupili po zakonu. Naime, svaka firma nastoji da naplati ono što joj se duguje, pa tako i RTRS. Ne smatram da je greh što je u ovom slučaju zaplenjena svinja, jer dug je dug, pa makar on iznosio i jednu marku.“ („Press“)
Ognjen Amidžić,
TV voditelj sa Pinka, govori o svojoj verenici: „Danijela nije samo lepa već i neizmerno duhovita i razume moju vrstu humora.“
Kako je Danijela postala Ognjenova verenica: „Veče je počelo kao i svako drugo i sasvim spontano se nametnula priča o nama. Radilo se o trenutku, pravom trenutku naše bliskosti kada sam poželeo da se verim s Danijelom.“ („Hallo“)
slika u foto galeriji
Olivera Kovačević,
TV novinarka i urednica, o modnom ukusu lokalnih muškaraca: „Političari su prešli dug put da bi došli do tamnih odela i crnih cipela, mada i danas neki dođu u cipelama boje meda. Postoji i takozvani džemperaški trend, koji predvode neki analitičari. Za muškarce postoji znatno manje pravila nego za žene i nije potrebno naročito bogatstvo da biste odelom poslali poruku poštovanja i pristojnosti. Samo ćete u Srbiji u operi videti farmerke i patike. Muškarci u Srbiji često misle da je sve dozvoljeno ili da je sve u fazonu. Mnogo toga ne volim. Ne volim gumene đonove u kombinaciji sa odelom i kravatom, ne volim kravatu vezanu kao portiklu, beli sako na crne pantalone, kratke čarape, štrafte na štrafte, špicaste cipele…“ („Hallo“)
