Tijana Stajšić,
mis Jugoslavije, na izboru za mis sveta odgovara na pitanje da li su žene uspešniji lideri od muškaraca: „Da, mislim da jesu. Ja treniram karate.“
(BK TV)
Bogdan Tirnanić,
novinar, o razlozima zbog kojih je pristao da piše u (sad već ugašenim) „Dnevnim novinama“: „Ako je Hadži Antić učinio neki zločin, molim lepo, ima bandera na Terazijama, ja ću doći da izmaknem klupicu. Ali, ako nije – zašto mu ne dozvoliti da radi novi posao? Što se mene tiče, osim što volim takve borce koji idu protiv struje i koji su sa stanovišta političke korektnosti odvratni i nemoralni, moram da kažem da je to jedina ponuda koju sam dobio. Nije bilo drugih ponuda za mene u ovom sistemu grešnika, gde ja moram da budem otpadnik.“ („Svet“)
Goca Tržan,
pop zvezda, o svom proscu i prosidbi: „Verujem da on tim gestom nije želeo da pokaže koliko je bogat, već da učini nešto što nikad niko nije uradio za jednu ženu. Ja mu se i ovom prilikom beskrajno zahvaljujem, jer se osećam kao princeza, ali bojim se da kraj tolikog broja veštica i veštaca koji su oko mene – neću moći da ostanem princeza.“ („Svet“)
Borislav Zorić Ličanin,
folk pevač, o sebi: „Pevao sam ja pesmu ‘Menjam žene, kola i sirene’. Ali, eto, ženu zvanično nisam menjao, mada se priča da sam u slatkom životu nadmašio Čolića, Eru i ostale estradne vukove. Menjao sam i automobile kao blesav. Sve dok nisam kupio volvo, koji i sada vozim. Prešao sam sa njim milion kilometara. Toliko je dobar da sam mu i pesmu spevao – Imam volvo, kakvog nikog nema!“. („Sabor“)
Zeka,
frontmen grupe Nemoguće vruće, priča o novoj pevačici i vajka se: „Ojačali smo vokalno i vizuelno, ali nažalost i težinski! Jer pored pevača Žike koji je standardno korpulentan, pevačice Nataše koja se u poslednje vreme ‘popravila’, i nova pevačica Marija mogla bi da poradi na svojoj figuri. Dogovor je bio da pevačice počnu da intenzivnije voze bicikl i na taj način skinu koji kilogram viška. Međutim, dogodio se maler! Marija je pala, pa joj više ni na pamet ne pada da sedne na dvotočkaš.“ („Sabor“)
Željko Samardžić,
pevač, o uspesima kod žena: „Za žene je, definitivno, najveći afrodizijak uspešan muškarac, a ja to jesam! Izgledam prosečno, nisam nikakav lepotan, ali tu svoju veru u sebi i sigurnost pokazujem od onog momenta kada uzmem mikrofon. Tu se pokazuje i određena muškost. Osećam se najvećim muškarcem na svetu kada ispred bine sedi toliko žena koje me gledaju i slušaju sa ljubavlju i mnogo emocija.“
Još o ženama: „Ne volim samo žene već sva živa bića uopšte. Kad ljudi vole životinje, zašto se ne bismo međusobno više voleli?!“ („Tina“)
Miroljub Labus,
potpredsednik savezne vlade, o Pariskom klubu: „Oni vas preko dana drže i govore da nešto nije u redu s podacima, onda ceo dan pijete kafu, jedete kroasan i sređujete podatke u kompjuteru. Kada padne noć, onda tek oni počnu da pregovaraju s vama i tako do ujutro. Onda vam za tri sata ponovo zakažu sastanak i tako to traje četiri dana. Kada nam je ponestalo snage i kada smo pomalo izgubili moral, onda smo, da bismo ih nervirali, verovali ili ne, pevali partizanske pesme. Uz njih smo se oduprli Pariskom klubu.“ („Blic nedelje“)
Momo Kapor,
pisac, slikar i patriota, komentariše predlog da neki umetnici budu izvedeni pred Sud za ratne zločine: „Čeznem da odem u Hag da bih najzad mogao mirno da spavam posle ručka. Jedini problem koji mi se nameće je da li bih tamo mogao da povedem svog psa Arčija od koga se ne razdvajam; a možda je on krivlji od mene? Kad vidi nekog mondijalistu, hoće da ga ugrize.“ (NIN)
Vesna Rivas,
folk zvezda, odgovara na pitanje da li joj se dopada Zoran Đinđić: „Pa, onako. Zgodan je i markantan. Mi smo čak i šira familija. Zato ne mogu da ga opsujem, iako bih to nekad veoma sočno uradila… On je avangarda za naše prostore i za zaostali Balkan.“
Vesna Rivas o Vojislavu Šešelju: „Čovek je veoma korektan i kako se prema njemu ponašaš, takav je i on prema tebi. Neko želi da ga napravi dežurnom parlamentarnom ludom, a on to uopšte nije. Vrlo je pametan i obrazovan čovek. Pa, ako hoćete, i tolerantan.“ („Antena“)
Tonči Huljić,
frontmen grupe Magazin, rado nastupa u Beogradu, ali smatra da estradne zvezde iz Srbije ne bi trebalo da dolaze u Hrvatsku: „Pazite, to nije isto. Naš boravak dolje (u Srbiji – prim. ur.) može se i treba se smatrati jednom kulturnom misijom. Mi odlazimo u Srbiju da bi oni osjetili miris i kulturu zapadne civilizacije. Mi njima svojim nastupima činimo čast. A šta to Srbi nama ima da ponude? Što, moliću lijepo? Onu glazbu koja više liči na arlaukanje, na zapomaganje. Pa to hrvatski čovjek neće slušati. Hrvatski čovjek je čovjek Europe i mi našu zemlju moramo da zaštitimo od takozvane srpske glazbe.“
(„Antena“)
Olivera,
pop pevačica, odgovara na pitanje šta je najpre rastuži: „Tuga.“
Oliverin odgovor na pitanje da li biste prevarili partnera glasi: „Sa sobom.“
(„Antena“)
Radoslav Cvijanović,
privatni preduzetnik iz Beograda i vlasnik kuće u čijem je dvorištu eksplodirala kašikara, kaže:
„Nismo se uplašili, a najgore je što je u eksploziji oštećena satelitska antena, pa ne možemo da gledamo strani program.“
(„Politika“)
Branislav Lečić,
glumac i ministar kulture uVladi Srbije, kaže:
„Psujem, jer je psovka deo života. Pa šta ako sam ministar, neću valjda da se foliram kao oni koje smo dugo trpeli.“
(„Ekskluziv“)
Zoran Anđelković Baki,
odgovara na pitanje Petra Janjatovića, novinara i rok kritičara, kako je mogao kao fan Rolingstounsa da izraste u sledbenika jedne autistične političke opcije:
„Obožavao sam Džegera i Ričardsa, skidao njihove fazone, učio pesme napamet. Kao student sam jedno vreme zarađivao džeparac prodajući njihove ploče. Iz tog vremena kod kuće još imam staru kožnu jaknu sa nitnama koju ljubomorno čuvam kao najveću relikviju. I dan-danas volim da čujem žestoku rokačinu, mada me je život odveo u vode u kojima nema mnogo mesta za rokenrol. Šta ćete, takav je život… A što se tiče mog socijalističkog opredeljenja, uopšte ne mislim da je ono autistično, a i čini mi se da je sasvim normalno da jedan roker bude levičar.“
(„Ekskluziv“)
Vesna Radusinović,
urednica magazina „Dama“ i, kako je „Ekskluziv“ predstavlja, „nezvanični konsiljere šefa BK televizije“ Milomira Marića, otkriva:
„Otkad je Marić urednik, nisam još otšla na BK. Nemam vremena za to i sebe ne vidim u tom mediju. Ipak, moram da kažem da su oni koji misle da je Marićev posao moj veliki trijumf potpuno u pravu. Marić je odavno moje privatno vlasništvo i ja s njim raspolažem kako god hoću. Nemam nameru da se mešam u kadrovsku politiku njegove televizije, ali kada je rač o njegovom filmu o Mimari, čiji sam producent, neće ga spasti ni Spilberg ni Interpol. Pratiću ga u stopu sve do Holivuda. Već sam kupila nakit, haljinu i cipele i čekam poziv za svečanu ceremoniju dodeljivanja neke zvanične nagrade.“
Atila Kovač,
novosadski reditelji i urednik gej magazina „Dečko“, priča:
„Jedan čovek mi se predstavio, rekao da je ratovao sa Arkanom i da je Arkan znao da ima dečka. Sada hoće da govori za naš magazin. Čovek je inspektor, član Srpske dobrovoljačke garde i ima dečka. Lično znam Srbe nacionaliste sa kokardama, koji se drže za ruke. Video sam ih svojim očima, u Nišu.“
(„Ekskluziv“)
Dobrivoje Glavonjić,
razrešeni starešina Veća za prekršaje u Beogradu, govori o svojim planovima:
„Najverovatnije ću se iseliti. Ne plašim se ni zatvora ni osude, mada mi je jasno da današnji rođakovi (g. Beba Popović, prim. ur.) kompanjoni rade na tome da mi nešto pronađu ako mogu sem famoznog Zakona o informisanju. E, pa ne mogu, nisam ni ja od juče. Uostalom, uporedo sa sudijskom funkcijom imao sam i privatni biznis sa voćem…“
(„Svedok“)
