Momir Vojvodić
(SRS), o Srbima okupljenim u koaliciji „Pobjeda je Crne Gore“ i „Zajedno za Jugoslaviju“, kaže da ne razlikuju Marksa od svetog Save, a kada se krste pred kamerama „čine to kao da gone muve sa čela“, a o g. Kilibardi:
„Zatekao sam lidera bivše Narodne stranke Novaka Kilibardu kako na Veliki petak glođe svinjsku glavu, iako u taj dan i jastrebovi i kurjaci poste, ne love i ne jedu meso.“
(„Večernje novosti“)
Velimir Ilić,
predsednik Nove Srbije:
„Ako se ide na varijantu da jedan Čeda vodi politiku Srbije i DOS-a, onda će posle dva meseca opet biti izbori. Jovanović mi liči na srpskog Krcuna, i ne znam da li tog neozbiljnog dečka bilo ko ozbiljno shvata. Broz je imao svog Krcuna, a Đinđić svog Čedu.“
(„Fonet“)
Nebojša Čović
potpredsednik u Vladi Srbije:
„Rekao sam da su skoro svi u ovoj zemlji, osim Albanaca, krenuli da se menjaju, da njima nedostaje Slobodan Milošević i da ću se, ako je tako, maksimalno založiti da ih preko veze odvedem do njega.“
(„B92“)
Obren Joksimović,
ministar zdravlja komentarišući odugovlačenje predsedništva DOS-a da da „zeleno svetlo“ njegovom predlogu za smenjivanje 15 direktora zdravstvenih ustanova:
„DOS je jedna glomazna, neelastična, nefunkcionalna organizacija koja verovatno ne zna čemu služi. Ne mislim da se oni tamo spore oko toga čija je koja nadležnost – niti oko toga ko će stvarno gde biti direktor. Pretpostavljam da je to više neki inat, i ne znam šta se tamo događa. Ja sam besan i ljut, ali neću da vučem nikoga za skut.“
(„B92“)
Momir Bulatović,
na promotivnom skupu Narodne socijalističke stranke u Baru, nalazi sličnost između Miloševića i Mendele:
„Ideja ‘Koalicije za Jugoslaviju’ samo je međukorak da se napusti jugoslovensko zajedništvo. Slobodan Milošević će ostati Slobodan Milošević u našoj istoriji. Izuzetno teško mi pada što je on sada u ćeliji 2 x 3 metra, ali i zatvor je za žive ljude, Nelson Mandela je bio 23 godine u zatvoru. Kad branim Slobodana Miloševića, branim Momira Bulatovića, jer ne bih izdao Slobodana Miloševića, već sebe. Ne doživljavam da je Peđa Bulatović izdao Momira, on je prevario Predraga Bulatovića, za sve godine koje je proveo s nama“, rekao je Momir Bulatovic, javlja dopisnik.
(„B92“)
Slobodan Orlić,
saveznin sekretar za informisanje, u intervjuu Luni Lu na pitanje da li ima seksa u DOS-u, kaže:
„Isuviše.“
(„Glas“)
Vojislav Koštunica,
predsednik SR Jugoslavije, posle novinarske konstatacije da je svojevremeno Ljubiša Ristić obećao da će dovesti Rolingstonse i pitanja „Možete li vi kao predsednik nešto da učinite da usrećite malo ovaj narod ovde“, kaže:
„Mogu učiniti, ali mislim da bih time usrećio samo deo naroda. Sem toga, Rolingstonsi su tek jedan deo moje mladosti i ne znam na koji način su u javnost dospeli kao moja omiljena rok grupa. Oni to nisu.“
(„Glas“)
Veselin Cerović,
advokat bivšeg ministra zdravlja Milutina Bojića, demantuje tvrdnje Čedomira Jovanovića da je Bojić u bekstvu:
„U atmosferi medijskog i fizičkog linča koji se sprovodi prema njemu i njegovoj porodici nismo obavezni da objavimo ulicu i mesto u kojem se kreće profesor Bojić.
Nepoznata lica ošišala su do glave kćerku Milovana Bojića zbog čega su joj se drugovi iz srednje škole smejali 30 dana.“
(„Glas“)
Zoran Đinđić,
srpski premijer:
„Nekoga proglasite protivnikom te teme, vi se postavite kao njen zastupnik i tako dobijate popularnost. Ljudi koji se na takav način bore za autonomiju mislim da rade protiv nje. Nekim ljudima je uvek malo nadležnosti. To je tipična pojava za Srbiju – kad god neko ne zna i neće da radi , on se požali da nema dovoljno nadležnosti. Šta neki ljudi hoće – da budu Savet bezbednosti. Kad bi im to bilo omogućeno, tražili bi nadležnost nad kosmosom.“
(„Blic“)
Marko Nicović,
predsednik svetske policijske asocijacije za borbu protiv droga, ocenjuje policiju i političare u akciji hapšenja Slobodana Miloševića:
„Policiji bih dao jedan minus što se tiče profesionalnih postupaka. Totalno amaterski organizovana akcija, to tako ne bi uradila ni policija iz Bocvane. S druge strane, krunsku ulogu su imali pregovarači iz SPS-a bez obzira na to što DOS sada veliča zasluge Čede Jovanovića. Socijalisti su Miloševiću stavili do znanja da se može desiti da, ako on nastavi da se ne predaje, a narodna straža da se okuplja ispred vile, to može da bude okarakterisano kao oružana pobuna. To bi dalje moglo da znači da se čitav vrh SPS-a nađe u zatvoru. To je prelomilo Miloševića!“
(„Monitor“)
Zoran Nikitović,
načelnik Odeljenjea kriminalističke policije u Kragujevcu, priča o dovitljivosti lopova koji nisu poštedeli ni dobro čuvanu fabriku Namenska i opisuje jedan slučaj:
„Pre desetak godina grupa radnika je dresirala mačku. Za nju bi selotejpom prilepili deo pištolja onda bi je spustili u kanalizaciju. Mačka je kroz cev izlazila na određeno mesto gde su je čekali ‘jataci’ i skupljali plen. Druga grupa je takođe koristila kanalizaciju, ali na drugi način – celo oružje su pričvršćivali na dasku, koju su spuštali da plovi kroz kanalizaciju. Svoje ‘plovilo’ su čekali na mestu gde se cev uliva u Lepenicu.“
(„Blic“)
Mitar Mirić,
već legendarni pevač narodne muzike, o svojim kolegama „zabavnjacima“ kaže:
„Oni zabavnjaci sa gvožđem oko vrata i surlama u ušima uopšte me ne zanimaju. To je tek kriminal. Zar naša deca da gledaju takve?“
(„Novi ekspres“)
Jasmina Ana,
književnica, novinarka i advokat, opisuje kakvi su muškarci na koje bi „bacila oko“:
„Pre svega uspešni, jer nemam više vremena za regionalna takmičenja u ljubavi. Idealno bi bilo da na ulici bude demokrata, a u krevetu diktator. Obožavam učene biznismene u čijim krevetima ne moram da sanjam ratne komandante.“
(„Novi ekspres“)
Toma Fila,
advokat Slobodana Miloševića, objašnjava šta najviše zanima bivšeg predsednika:
„Njega najviše zanima da se utvrdi da li je u zatvoru zato što to traži Amerika ili postoje zaista neka krivična dela za koja će biti procesiran.“
(„Novi ekspres“)
Dušan Kosović,
psihoanalitičar, akademik, predsednik Jugoslovensko-američkog lekarskog društva, odgovara na pitanje da li su nas mnoge nevolje snašle i zbog čuvene trpeljivosti, čiji se koreni vuku od turskog vremena:
„Treba razlikovati trpeljivost od pasivnosti. Trpeljivost je da se čovek pretrpi i stegne kako bi se izvukao iz nevolje u koju je zapao, a pasivnost je puko prihvatanje nepovoljne situacije, bez pokušaja da se iz nje izađe. Kod naših ljudi u domovini često se ispoljava pasivnost, ali isti ti ljudi kad odu na primer u Ameriku postaju istinski trpeljivi.“
(„Večernje novosti“)
Jasmina Kostić Mina,
folk pevačica, o tremi kaže:
„Niko ne bi mogao da me blokira. Zanemela bih samo kad bih primetila da se u publici nalazi Isus. Jedino tada bih ispustila mikrofon iz ruku i ostala bez glasa!“
(„Ekskluziv“)
Milojko Pantić,
sportski novinar i TV komentator, objašnjava zašto svoje emisije i prenose počinje rečima „poštovani prijatelji fudbala“:
„… To dragi gledaoci strašno me iritiralo. Kad prenosim utakmicu ili dok vodim emisiju, ne znam ko me gleda. Kako onda mogu da kažem dragi gledaoci, ako mi nisu dragi? E, sad ako rešiš da odgledaš fudbalsku utakmicu, ti si prijatelj fudbala. Reči poštovani prijatelji sporta smetala je političkom komesaru Dragoljuba Milanovića Dušanu Čukiću, koji mi je stalno prebacivao da se tom sintagmom ograđujem od političkog dela dnevnika! Dakle, i ubuduće ću pozdravljati ne svoje, već prijatelje sporta.“
(„Ekskluziv“)
Vojislav Šešelj,
predsednik Srpske radikalne stranke, o eventualnom dodeljivanju stanova ljubavnicama, kaže:
„Oni iz DOS-a mogu sve! Mogu i da dokažu da sam imao 500 švalerki, 500 ljubavnica, ali ne mogu da dokažu da sam ijednoj dao stan! Kad je svojevremeno,’Radio TV revija’ onako u šali raspisala konkurs za moju ženidbu, prijavilo se više od 1500 kandidatkinja!“
(„Svedok“)
Amfilohije Radović,
mitropolit crnogorko-primorski, na pitanje koliko se oseća „moćnim“, koliko „nemoćnim“, odgovara:
„Zbivanja kroz koja prolazimo pokazuju da je zaista ljudska moć veoma diskutabilna. Evo, posmatrajte ljude kojima su do juče aplaudirali milioni, a danas postaju odbačeni usamljenici. Bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević, baš ovih dana našao se u ‘apsolutnoj nemoći’. To pokazuje koliko je ljudska moć, bilo čija, slaba i koliko je bitno da ljudi u svakom vremenu pronalaze osnove svoje snage. Dakle, moć nije snaga u konjici i konjima u oružju, u broju ratnika, nego u veri.“
(„Svedok“)
