Miki Manojlović,
glumac, govoreći o staroj i novoj vlasti:
„Nekad je odlučivalo dvoje koje se voli, a danas osamnaestoro koji se ne vole.“ („Utisak nedelje“)
Željko Mitrović,
vlasnik TV Pinka, na novinarsku konstataciju da ne može naterati ljude da ga smatraju moralnom osobom, kaže:
„Možda to jeste moj problem. Što sam stariji, sve više imam potrebu da ljudi uvažavaju moj rad i da priznaju to što radim. To je potpuno novi senzibilitet koji me zaokuplja“. („NIN“)
Ksenija Pajčin,
pevačica i igračica, preporučuje mladima:
„Klincima je danas sasvim normalno da subotom i nedelljom idu u diskoteku da bi se nagutali ekstazija i esida. Tako drogirani klinci nemaju nikakvu međusobnu komunikaciju.
Gledam tu gomilu dece koja stoji na istom prostoru, a u stvari je sama. Svoj toj deci bi bilo bolje da se malo bave sportom i da shvate da muzika ne služi da bi se uz nju drogiralo, nego da je muzika sama po sebi stimulans. Muzika može da te učini tužnim i veselim. Predložila bih klincima da, ako im je već do skakanja, onda je bolje da se bave plesom ili sportom nego da ostaju pijani ili drogirani do zore. Ples bi devojkama pomogao da srede liniju i da se lepo osećaju. Da imaju kondiciju i da poboljšaju svoje zdravlje.“ („Duga“)
Marko Vidojković,
saradnik „Duge“, u eseju o higijeni u Srbiji kaže:
„…Osim tokom seksualnog odnosa, na prljavštinu možete naići prilikom povratka kući iz večernjeg izlaska. Neko se bez greške iskenjao nasred vašeg ulaza. U zavisnosti od ulaza, Srbi kenjaju pod svetlom neonske lampe, u senci nosećeg zida, u liftu, pored poštanskih sandučića, na otiraču za noge ispred vašeg stana. Interfon nije rešenje, jer kenjatori koriste najmudrije taktike ne bi li se iskenjali u vašem ulazu. U gluvo doba noći pritiskaju nasumice odabrano dugme. Bunovni glas kaže: ‘Ko je?’, a kenjator kaže ‘Policija, otvaraj!’ Posle zujanja, kenjator otvori vrata, uđe u zgradu, odabere zgodno mesto i ostavi svoj autogram. I dok preplašen glas drhtavim rukama sipa marihuanu u WC šolju, kenjator odlazi zadovoljno trljajući ruke, kojima je prethodno obrisao zadnjicu, kvaku od lifta i sandučiće s najantipatičnijim prezimenima.“ („Duga“)
Nino,
folk zvezda, otkriva: „Posle svakog uspešnog nastupa, kad se suočim sa sobom i svojom samoćom, osetim se prazno, jadno, bedno. Dođe mi da zaplačem. Sami smo ja, hotelska soba i sve moje katastrofe! Ustanem, zapalim cigaretu, a suze same krenu. Ne umem da budem sam.“ („Sabor“)
Slavica Mikšić,
folk pevačica, komentariše glasine da se udaje za biznismena koji ima kapital „u sferi telekomunikacija“: „Stvarno tako pričaju? Od svega toga tačno je da se ne udajem, a što se bračne ponude biznismena tiče, reč je o čoveku koji s telekomunikacijama ima samo to da je, nameštajući antenu, pao s krova. Pitam ga: ‘Ti mora biti da si pao na glavu?’, a on kaže: ‘Jesam, što pitaš?’ ‘Pa’, rekoh, ‘posledice pada su vidljive, čim si rešio mene da zaprosiš!’“ („Sabor“)
Jugoslav Kujundžić,
nekadašnji beogradski Travolta, odgovara na pitanje ko mu je omiljeni glumac: „Branislav Lečić je sjajan glumac, dobar je i kao maneken, ali u jednom sam ja sigurno bolji – kao glumac u porno filmovima. Dok sam bio jedno vreme u Italiji, pre dvadesetak godina, snimao sam porno filmove i od Italijana dobijao sve same komplimente. Lečića nisam imao prilike da vidim u takvim ulogama, zato i tvrdim da sam bolji glumac u porno filmovima od njega. Oni koji su imali priliku da me vide na delu, bili su oduševljeni mojom glumom.“ („Svet“)
Dino Dvornik,
muzičar, na osnovu svojih iskustava s devojkama, otkriva: „Na moje iznenađenje, prave lavice u krevetu su one devojke koje ne znaju da plešu. Obično frajeri misle: ako neka devojka pleše energično, da je takva i u krevetu. Ali, potpuno je suprotno – one što dobro plešu su najlošije. Kad god sam opštio s devojkom koja pojma nema o plesu, ujutro nisam mogao da stojim na nogama.“
Dvornik o moralnim kvalitetima žena: „Žena je žena. A da li je drolja ili ne – uopšte me ne zanima.“ („Svet“)
Severina,
pop pevačica, pokušava da otkrije kakav muškarac može da je fascinira: „Umjeren. Ne volim histerične ljude, niti one koji pošto-poto hoće biti glavni. Dopadaju mi se oni koji su uvijek tu negdje. To su oni za koje se, kad ih nema, zapitate: ‘Zašto je izišao?’ ili ‘Gdje je sada?’ Takvi tipovi me zanimaju, mada uvijek postoji mogućnost pogrešne procjene. Znaš ono, kad neko ne priča, pomisliš da je tajanstven, a u stvari je glupav. No, oni o kojima govorim moraju biti i duhoviti, naravno, suptilno. Ma, sve je u stilu tu sam, a nisam.“ („Svet“)
Bora Đorđević,
muzičar i pesnik, komentariše glasine da Slobodan Milošević u Ševeningenu sluša njegove albume: „U svakom slučaju, po njegovom držanju na sudu videlo se da je ta muzika na njega pozitivno uticala. Još samo kad bi pustio bradu, kosu, istetovirao na ramenu ‘Smrt muriji’, onda bi bio novi Če Gevara! Onda izađe i kaže: ‘Ko vam j… mater, bre!’ U stvari, to i kaže, ali ne baš tim rečnikom.“ („Svet“)
Šerbo Rastoder,
crnogorski istoričar: „Čak i po sadašnjem ustavu, Crna Gora je država. Ali se jedino ovdje separatistima zovu ljudi koji to ne dovode u pitanje. I jedino ovdje, i nigdje drugo na svijetu, politički je hrabro ne biti protiv svoje države.“
Rastoder još malo o specifičnostima: „To što Crnogorci ne prave Crnu Goru, već ona njih, za mene je dokaz da joj ne mogu ništa, čak ni kad su protiv nje. Jer, mnogo puta su uradili da je ne bude, nekad u iluziji, nekad u zanosu, nekad iz zle, nekad iz dobre namjere.“ („Monitor“)
Nikola Planinić,
„legenda među mornarima duge plovidbe“, kaže da su u dalekim zemljama strancima bile najzanimljivije crnogorske gusle: „Čudili su se u Venecuelu kakav je ovo instrument. Ja im objašnjavam, ma ne vjerujem da su shvatili. Kako da objasniš da se na tu jednu žicu sve može odsvirati. I ono staro, i ovo moderno, ovi hendriksi.“
O „dobrim starim vremenima“ Planinić još kaže: „Bili smo jednom ja i tri prijatelja u neki noćni klub ‘samo za strance’, da uđeš bijaše valjda sto dolara, velike neke pare, ne drži me za riječ. Mi popij jedno piće, velimo, kad je ulaz toliko, koliko li je da popiješ nešto. Dolazi ona konobarica, veli: ‘Uzmite još’, mi objasnimo da je skupo, a ona zbori: ‘A, ne, koliko god možete popit’ sve je uračunato u kartu’. A, je li? Bogomi smo mu nadoknadili one pare koliko gođ smo mogli, do ujutro. A ujutro dolazi ona ista konobarica, kaže: ‘Vi ste sigurno iz Jugoslavije?’, a mi malo ufatili: ‘Kako znaš, đevojko?’, a ona veli: ‘Samo vi možete ovoliko popit’.“ („Publika“)
Toni Montano,
zvezda, priča o svojoj ranoj mladosti: „Oduvek sam bio san svake ribe. One su mi ostale u najlepšem sećanju jer su tada devojke bile devojke, a nisu ličile na droce kao ove danas. Kao i većina muškaraca tada, bio sam pravi šmeker: izgledao sam perfektno i upečatljivo. Hvala bogu, imam dobru pigmentaciju pa sam bio lepo preplanuo, s prodornim plavim očima i kratkom svetlosmeđom kosom – ko je mogao da mi odoli!“ („Ekskluziv“)
Saša Borojević,
direktor Udruženja manekena Srbije, u tekstu posvećenom zloupotrebi dece:
„Okruženje, od trafika koje su oblepljene erotskim časopisima do hot-lajn reklama koje se emituju u svako doba dana, utiče na decu. Ovde imamo grupu devojčica koje sjajno imitiraju, ali ne znaju šta (u pitanju je hot-lajn reklama ‘Mi smo vesele devojke’). Ali kada ih pitamo ko je Pavaroti, ne znaju da li se to jede, ili je u pitanju automobil, grad, pevač ili fudbaler.“
(„Zona sumraka“)
Zona sumraka
prenosi najvažnije delove iz brošure „Kako sprečiti seksualni napad vanzemaljaca“, koju je izdalo kalifornijsko udruženje „Zemljanke pritiv brutalnosti“ (EWAAB).
„Udruženje EWAAB kaže da nijedna žena ne sme biti sigurna da neće biti meta napada gostiju iz svemira, ali da postoji način da žena bude manje atraktivna meta. One nude nekoliko saveta koji će vam pomoći:
– Nosite žuto: vanzemaljci ne vole žuto, posebno jarko žuto i nikada ne napadaju one čija je odeća ove boje.
– Ne vozite i ne izlazite iz kuće noću: ako morate da izdađete, koristite muziku kao zaštitu. Uključite radio u automobilu, ali ne preglasno, frekvencija će oterati vanzemaljce.
– Popijte neki liker ili burbon: zadah koji će se iz vaših usta osećati posle popijene čašice nekog alkoholnog pića oteraće vanzemaljce.
– Nikada nigde ne idite sami:vanzemaljci ne napadaju grupe.
– Često se kupajte: bića iz svemira osećaju žrtve po mirisu tela Ako ste mirišljivi, izabraće nekog drugog.
– Nosite platinu: platina je za vanzemaljce kao beli luk za vampire.“
