Dragan Kojadinović,
ministar kulture u novoj vladi Srbije, gostujući u emisiji „Zamka“ na TV Pink na pitanje kako bi se osećao da u novinama vidi svoje fotografije snimljene na nudističkoj plaži odgovara:
„Ja imam sve što i bilo koji drugi muškarac, možda malo manje, možda malo veće…“
(TV Pink)
Goga Sekulić,
pevačica, odlučila je da tuži „Plejboj“ i traži izvinjenje i deset miliona dinara, pošto se na naslovnoj strani poslednjeg broja našla slika „rasne plavuše“ sa gitarom i naslov „Gola i opasna Goga bolja od Cece“. Kako tvrdi, na fotografiji se ne nalazi ona, a tekst je takođe potpuno izmišljen:
„Teško mi je da objasnim kako sam se osećala u tom trenutku. Telefon je zvonio bez prestanka, a da ne pričam o broju SMS poruka koje sam dobila u toku tog dana. I pre nego što sam videla ‘Plejboj’ znala sam da to nisu moje fotografije, ali sam se uplašila da je urađena fotomontaža. U isto vreme je ta vest stigla i do mojih roditelja. Mojoj majci je skočio pritisak, pozlilo joj je i morali su da je prebace u bolnicu, dok moj otac nije mogao da poveruje u to što nam se dešava… Da je bilo ko prošao ono kroz šta sam ja prošla tokom poslednjih desetak dana, shvatio bi moj stav. Da nisu bile toliko vulgarne SMS poruke koje sam dobijala o tome šta bi mi ko i kako radio, možda bih ih i sačuvala i pokazala. Osim toga, ne mogu više ni Beogradom da šetam jer mi klinci, osnovci i srednjoškolci, sve i svašta dobacuju na ulici. Nije mi to potrebno u životu, a da ne pričamo o traumi koju smo moji najbliži i ja doživeli! Ponavljam da se nikada ne bih slikala gola, a tekst koji je pun neistina, posebna je priča. Moje pravo ime je Goga Sekulić i nikada nisam bila na ratištu niti u vezi sa nekim generalom, a da ne govorimo o tome da sam bila špijun i da sam ja zapravo izvesna Barbara Valčić iz Bosne jer su to najveće gluposti koje je neko mogao da smisli. Cela priča deluje kao scenario za film, samo što je glavnu ulogu trebalo da dodele nekome ko bi je želeo. “
„Svet“
o „slučaju“:
„Iako na prvi pogled ima sličnosti između razgolićene lepotice sa naslovnice i 27-godišnje Goge Sekulić, dovoljan je letimičan pogled na unutrašnje strane magazina na kojima je objavljena čitava serija sličnih fotki, da čak i lošijim poznavaocima estrade bude jasno da je reč o falsifikatu. Naime, na fotografijama koje su načinjene pre nekoliko godina vidi se plavuša poprilično bujnih grudi, dok je poznato da je Goga Sekulić svoje poprsje ‘obogatila’ silikonima tek pre nekoliko meseci. Kako sama kaže, ona na levom kolenu poseduje veliki ožiljak koji devojka potpisana njenim imenom nema.“
Željko Simić,
bivši ministar kulture, o namerama prema bivšem šefu Biroa za komunikacije Vladimiru Bebi Popoviću:
„Zapanjen sam, razočaran, ali i ogorčen vešću koju sam pročitao u vašim cenjenim novinama – da zvanično registrovani telohranitelji odbijaju da obezbeđuju jednu uglednu ličnost naše političke scene, pošto je sadašnja vlada odbila da sačini akt o njenoj doživotnoj zaštiti. Istini za volju, ja uopšte ne znam o kome je reč: naime, u toku dužeg vremenskog perioda ne pratim ni političke događaje ni ljude, budući da sam navikao da ovi potonji prate mene, ali verujem da osobe koje imaju tako čedne nadimke moraju biti zaštićene jer su nevine i krotke kao novorođenčad… Bio bih mu i telobranitelj i telohranitelj: pasirao bih mu šargarepicu i nalivao ga kozjim mlekom, pa bi ubrzo bio nalik čuvenom modnom kreatoru Đanfranku Fereu. Visok sam 1,90 m i težak 80 kg. Osim aktivnog bavljenja plivanjem i vaterpolom, upražnjavao sam i borilačke veštine koje su mi naročito koristile u humanitarnoj ustanovi u koju me je poslalo jedno srpsko novorođenče, modni vunderkind i najnoviji Fereov stilista (prolećna linija muških odela biće od buklea). Bio sam dubler u najtežim scenama iz filmske serije ‘Kapelski kresovi’, koja mora da je poznata gospođi Vučo. Kao mali pevao sam u ‘Kolibrima’. Ukoliko bi ovo milo biće imalo problema sa zaspivanjem, bio bih spreman da mu iz komšiluka dovedem hor ‘bečkih dečaka’ da usnije lepe snove. Obezbeđenje ličnosti mlađeg uzrasta sam specijalizovao u Institutu za majku i dete. Podvlačim da bih zaštitu tela ovog bića i hranjenje istog vršio danonoćno, bez ikakve novčane nadoknade, ali uz malu vitaminsku kompenzaciju, jer sam na nju izrazito slab…“
(„Balkan“)
„Inter–Nacional„,
u tekstu pod nazivom „Bez starca nema udarca“, o članovima nove vlade viđenim očima ženskog biračkog tela:
„Iako ne najsvežijeg izgleda, premijer Srbije Vojislav Koštunica odaje utisak smirenog čoveka… Koštunica je takođe ljubitelj mačaka, a zna se da su ljudi koji vole životinje plemeniti. Jedina mana mu je godina proizvodnje. Rođen je 1944. godine, ali znate, kako kažu: ‘Bez starca nema udarca’… Velimir Ilić, ministar za kapitalne investicije, pravi je seks simbol… Stalnim sukobima sa novinarima, fizičkim obračunima i sočnim psovkama pokazao je da je pravi sirovi Balkanac – a to se ceni među ovdašnjim ženama. Nema one koja ne bi poželela da joj Velja uđe u kuću i udari rukom u sto. Kod njega nema cile-mile… Nedavno otkriće da je novi šef policije bio nestašan u mladosti bacilo ga je u žižu interesovanja ženske populacije. Kada se saznalo da se Jočić u mladosti tukao, obijao kioske i furao pank fazon, počeo je da ga bije glas opasnog muškarca, a opasnost je lepak za žene… Nezanimljiv na prvi pogled, ni ministar privrede Dragan Maršićanin nije za bacanje. Nimalo privlačnog izgleda (mada o ukusima ne treba raspravljati), sa džinovskim visećim podočnjacima, i ne izgleda baš kao seks simbol. Uprkos tome, jedini je od sadašnjih ministara koji je učestvovao u seksualnoj aferi. Naime, dok je popularni Marši bio predsednik Skupštine imao je navodnu aferu sa duplo mlađom sekretaricom, a u medijima su danima prepričavane dogodovštine s njihovog ‘službenog’ putovanja. Sve ovo dokazuje da su podočnjaci jedino što visi na ministru privrede… Potpredsednik Miroljub Labus je vanserijski slučaj. U više navrata pokazao je da je čovek koji brine o svom izgledu, tako da je nedavno uzeo pincetu u ruke i razdvojio svoje obrve jer su mu davale ruralni izgled…“
Ratko Sekulović,
visoki funkcioner Ministarstva inostranih poslova Crne Gore i nekadašnji dopisnik iz Afrike, govori kako je njegova porodica primila vest da će oženiti Etiopljanku:
„Sasvim normalno. Doduše, moguće je da im u duši baš nije bilo svejedno, ali bili su komunisti, vaspitani u duhu nesvrstanih i odobravali su moju odluku. Međutim, uvijek ima primitivnih ljudi pa su tako neki moji rođaci u Crnoj Gori govorili da sam ih obrukao devet koljena unazad, samo zato što sam doveo crnu ženu u kuću. Sasvim je normalno da ima takvih ljudi. Kad bih poveo Kaseč u neko selo među crnogorske planine, ne bih uspio ni da prozborim ljudima da je crnkinja, jer bi joj oni već dali sapun da skine to ‘crnilo’ sa sebe!“(„Svet“)Ruška Jakić,voditeljka, o pranju sudova: „Najviše na svetu mrzim da perem sudove. Nemam mašinu za pranje sudova, zato se trudim da mi neko drugi to uradi. Neko ko neće samo voditi ljubav sa mnom već će prati i sudove. Kada nekoga poslužim lepom večerom, očekujem da će uz poljubac za rastanak oprati šoljice od kafe i sudove.“(„Blic news“)Nenad Čanak,predsednik Skupštine Vojvodine, o pretnjama „Prekog revolucionarnog suda dijaspore“:“Hirurg Goran Ercegan, koji me je do sada operisao dvanaest puta, za mesec dana će opet. Iz tog razloga poručujem tim ljudima da urade to što su zamislili, da me čovek ne operiše uzaludno! A ti sad daj pravo glasa dijaspori…“(„Inter-Nacional“)Željko Vojinović,direktor marketinške agencije Senat, o bradi „ala Peđa Marković“: „Evo, zamislite samo šta bi bilo kada bi Marković seo da ruča sa kolegama Bušom, Širakom ili Šrederom. I domaćin onda iznese supu ili špagete. Pa, na šta bi to ličilo?! Kad njega neki stranac vidi na slici, mogao bi da pomisli da su u Srbiji na vlast došli talibani…“
(„Kurir“)
Milić Vukašinović,
o ženama:
„U mojim godinama do curica se ne dolazi. Može samo u slučaju da se napravi dete. Curice su ćerke mojih vršnjakinja i moja deca. Ako je u pitanju snošaj sa curicama, onda se zna da on košta od 30 do 50 evra, pa ko voli nek izvoli. Sa ženama je već druga priča. O osvajanju žena još mogu da pričam sa autoritetom. U svakom slučaju, ako je jaka želja, do svake žene može lako da se dođe. Najbolje je kombinovati jaku želju i inteligenciju koja se ogleda pre svega u šarmu. Ako žena ne reaguje na šarm, onda odmah treba dići ruke.“
(„Inter-Nacional“)
Margit Savović,
predsednik Partije uspešnih žena (PUŽ), o premijeru Vojislavu Koštunici:
„Od svih političara Koštunica najviše liči na puža, inače simbol naše partije. Veoma je usporen, a u današnjoj frci s vremenom političar mora brzo da reaguje. Mada u našoj stranci ima mnogo muškaraca, Koštunicu, ipak, ne bismo primili u naš PUŽ, iako on na to liči. Puž jeste usporen, ali ima drugu simboliku. On je spor jer nosi celu kuću, porodicu i maltene državu na svojim leđima. Zato su žene usporene, ali uspešne. A naši političari ne misle tako. Za njih je politika borba za život i smrt, kao da mora biti krvi do kolena. Za mene je politika nauka.“
(„Večernje novosti“)
