Vučina Popović,
pezioner, narodni pesnik iz sela Vlasovo, preporučuje lek protiv kožnog antraksa:
„Biljka ‘blaga boljka’ slična kukureku raste u proleće, a začne se još zimi ispod debelih naslaga lišća stoletnih bukvi.
Ova lekovita trava visoka je deset-petnaest santimetara. Ima crnu bobicu iznad listova sličnim bokvici. Čuvala se presovana, a ostavljana je i u meku rakiju. Kada bi neko oboleo od kožnog crnog prišta, najpre bi se bobica isitnila u prah i on se stavljao na ranu, preko toga list trave, pa zavoj.“
Vesna Savković,
dopisnik radija B92 iz Kragujevca:
„Suvlasnik kragujevačke Televizije Kanal 9 Goran Kojović, u petak kasno uveče prekinuo je program ove medijske kuće u trenutku kada je išla emisija uživo i isterao goste, posle čega je – prema rečima suvlasnika Svetislava Obradovića, ispred gostiju i zaposlenih skinuo veš i pokazivao polni organ. Goran Kojović je i vlasnik preduzeca Jezero, koje se nalazi na spisku za plaćanje poreza na ekstraprofit.“(B92)
Fejšal Abešer,
beogradski maneken sudansko-srpskog porekla, o svojoj publici: „U svetu su glavna modna publika modni kritičari. Na revijama su najvažniji oni i kamere, a pojavi se i još poneko iz javnog života. Ovde je tu gomila ljudi koja hoće da se slika. Prosto je smešno kako svi samo čekaju koktel. Otvori se neki jeftin šampanjac za koji se svi grabe i svi kao nešto razgovaraju, a niko nikoga ne gleda. Gledaju samo gde je kamera da se pojave u njenoj blizini i da ih snimatelj uhvati pored nekog poznatog. Interesantan je profil tih ljudi. Pola njih vozi kradena kola, u džepu imaju po sto maraka, a trude se da ostave utisak ‘haj lajfa'“.
Fejšal o svom državljanstvu: „Imam dva pasoša i ne znam koji je gori. Kada pokažem srpski, gledaju me kao ratnog zločinca, a kad vide sudanski, kao međunarodnog teroristu.“ („Svet“)
Nenad Čanak,
predsednik vojvođanske skupštine i estradna zvezda u najavi, o mogućnosti da neku od svojih pesama posveti Zoranu Đinđiću ili Vojislavu Koštunici: „Auuu, to ni slučajno! Pesme koje pevam posvećujem lepim i pametnim ženama, a njih dvojica ne ispunjavaju nijedan od tih uslova.“ („Ekskluziv“)
Čanak najavljuje da će uskoro snimiti album za City records, ali tvrdi da ne bi otpevao vojvođansku himnu: „Ne znam zašto bih ja pevao vojvođansku himnu kada verujem da će za to biti zadužen hor Vojvođanske garde.“ („Svet“)
Aleksandar Stojanić,
bivši narkodiler, priča šta mu se dogodilo tokom jedne prodaje heroina: „Na ulici sam nekom tipu završio kvoter, uzeo 20 maraka i sa njim krenuo preko Slavije. Tu nas zaustavi pandur i traži lične karte. Ovaj ludak vadi svoju, a unutra mu heroin. Pomislim, sad smo najebali. Pandur vadi paketić i pita: ‘Šta ti je ovo?’. Ovaj kaže kombinovani prašak, a pandur ga ljubazno zamoli: ‘Izvini, možeš li da mi daš da popijem, strašno me boli glava?’, i glupi pandur uzme četvrt grama heroina i popije, tu pred nama, bez vode. Kaže: „Mnogo ti hvala dečko“ i pusti nas da idemo… Kako je bilo panduru ne znam, ali sigurno tri dana nije znao gde je“. („Ekskluziv“)
Andriana,
pevačica, kaže da je od svih političara najkivnija na Mlađana Dinkića: „On hoće da nam (pevačima – prim. ur.) uzima hleb iz usta. Bar da nešto vredi. Prosečno svira, još gore peva. Da nije guverner, ne bi bilo šanse da se pojavi u medijima. Ako već hoće da ima pravu rok grupu, neka pozove mene da pevam. Imam muževniji glas od njega.“
Andriana je svojevremeno obećala da će se ošišati do glave kad Slobodan Milošević bude u Hagu. Obećanje nije ispunila: „Zato što mu je u Hagu bolje nego ovde. Bar ne mora svaki dan da viđa onu svoju oštrokonđu.“ („Ekskluziv“)
Milutin Jeftić Lućo,
„čovek koji je voćkama darivao Slobodana Miloševića i Milana Milutinovića“:
„Naravno da se nisam pokajao što sam dao jabuku Slobi! I opet bi’ mu dao. Pa zaslužio je čovek, bio je pravi predsednik, a ne kao ovaj Đinđić sada. I jesi vido’ kako kidnapovaše Slobu i predadoše u onaj Hag.
Koštunici možda i hoću da dam kad bude dolazio u Lajkovac. Pa što da ne dam predsedniku?!“
(„Glas“)
Inspektor Blaža,
pisac, muzičar, voditelj, itd., objavio je knjigu „Sabrana dela“. Poput ostalih pisaca, i on se suočio sa nekim problemima: „Posle Dobrice Ćosića, Ive Andrića i svih drugih velikih pisaca, i ja sam došao do svojih sabranih dela koja su, u mom slučaju, stala na 96 strana. Tu sam sabrao sve ono što sam napisao poslednjih godina – tekstove pod nazivom ‘Blaža vas testeriše’, onda filmske kritike, nekoliko pesama i igrice za kompjutere koje sam lično napravio… Najviše sam se dvoumio oko cene knjige. Mogla je, recimo, da bude 30 dinara pa da prodam sav tiraž od 500 primeraka, mogla je da bude 500 dinara pa da se proda 50 knjiga, a mogao sam da ‘zacepim’ i 500 maraka, pa da prodam jednu knjigu i da s tim parama živim do nove godine.“ („Nedeljni telegraf“)
Branislav Bajkin,
Kikinđanin, poznat kao pacolovac, o pacovima: „Pacovu se samo treba prišunjati. Najpre probam da ih ošamutim nogom. Šutnem ih, a onda olupam o beton ili, kao prošle nedelje, razmažem po pločicama u hodniku zgrade. Šta će mi motka ili oružje? Uhvatim ga golim rukama i ubijem… Šta je to teško? Ubiješ rukama pacova čas posla. Nije opasniji od čoveka. Jeste da ima zube, ali uhvatiš ga za vrat i on se uplaši, posebno ako je mlađi. Poletarci, tako ih zovem, često se ukoče i njih lakše ubijem, stariji su mudriji.“
Bajkin o sebi: „Jeste da mi je noga kraća i da ne mogu brzo da trčim, ali retki su pacovi koji mi umaknu. Možda ću stvarno rešiti da se profesionalno bavim lovom na pacove, ako neko hoće da plaća. Nađite nekog ko će da plaća i hvataću ih više od 20 dnevno. Zašto da daju novce za deratizaciju kad se pacovi opet razmnože?“ („Nedeljni telegraf“)
Vitomir Stefanović,
zaposlen u preduzeću za deratizaciju Visan, tvrdi da Beograđani za sada nemaju razloga za paniku: „Za razliku od većine svetskih metropola gde je broj pacova daleko veći od broja stanovnika, u Beogradu je taj broj manji od jednog po glavi stanovnika.“ („Glas javnosti“)
Nebojša Čović,
predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, nekoliko dana pre odluke o izlasku Srba na kosovske izbore najavljuje: „Konačna odluka o izlasku Srba na izbore 17. novembra, ma kakva da bude, u suštini će biti pozitivna.“ („Danas“)
Vjera Mujović,
glumica, odgovara na pitanje da li bi partneru priznala preljubu: „Nikada! Ja sam Crnogorka!“.
Kratak odgovor i na pitanje u kakvoj se garderobi najbolje oseća: „Borealnoj, dobila je ime po vetru.“
Upitana koji deo svog tela najviše voli, Vjera kaže: „Emotivno stomak, zato što se na ruskom stomak kaže život. A ovako, stopala.“ („Blic njuz“)
N.N.,
posetilac jedne od beogradskih diskoteka, odgovara na pitanje „na čemu je“: „Strejt sam, brate, ne treba to meni, ja sam upao u kazanče kad sam bio mali. Ali vidi ove pupčiće! Vi-di! Pa to su umetnička dela! Pa kako ih prave ovako, carevi svetski! Ajde reci, ljubim te, pa to su umetnici, čoveče! Šta, bre, na čemu sam, ne smem ni da dunem bre, zavući ću nekoj jezik u utrobu iz čista mira, slomiće mi kičmu neko.“ („Blic njuz“)
Gordana Suša,
novinar, o federaciji: „Za mene je poseban apsurd da gospodin Koštunica, koji nikada nije priznavao Jugoslaviju, sada brani SRJ, i to pričom – Evropa se integriše, a mi se dezintegrišemo. Pa zna li Koštunica da se Evropa integrisala i 1991, pa se SFRJ dezintegrisala.“ („Monitor“)
Siniša Vučinić,
levičar, desničar i Srbin, odgovara na pitanje da li je ikada imao devojku Muslimanku: „Devojku jesam, ali bile su to čisto seksualne veze. Pa zašto i njima ne pokazati kakvi su pravoslavni Srbi ljubavnici. Zašto im uskratiti to veliko životno zadovoljstvo. Imao sam seks sa muslimankama i Židovkama, ali nikad sa Cigankama, njima smrdi koža!“
Bivši član Jugoslovenske levice o skinhedsima: „Ne znam zašto svi napadaju skinhedse. Pa, to su divni mladi, zdravi ljudi koji svima nama treba da služe za primer. Njima treba dozvoliti da legalizuju svoju organizaciju, da slobodno promovišu ideal – tip rase srpskog naroda. Takvi ljudi su potrebni ovoj zemlji…“ („Ekskluziv“)
