Đorđe David,
muzičar, o svojoj prošlosti i budućnosti: „Rođen sam, išao u osnovnu školu i studirao u SFRJ. U najtežim danima najveće kreacije radio sam u SRJ. Plašim se da ću drugi album izdati u SRS. A imam veliki strah da ću, ne daj Bože (krsti se levom rukom), svoj život okončati u SBP – saveznom beogradskom pašaluku.“ („Ekskluziv“)
Dušan Prelević,
pevač, legenda i kolumnista, u „Ekskluzivu“ piše: „Karla del Pjero, Konte, Ponte (…) kako li se već naziva ono, u martu je posetila drugove Čečene da ih malo osokoli i šašolji. Da izogovaraju Putina. U njenom društvu bila je i drugarica Vanesa. To je ona iz familije Redgrejv, koja nikako da se ogrebe za frajera. Stalno nešto suzi u kameru, malo-malo pa se prihvati neke ženskinje i brani, u nedostatku uloga, crnce, foke, dabrove i divlje guske. Kavkaz je miroljubiviji od Republike Srpske… Možda bi valjalo da se kolektivno uputimo u Hag. Peške. Da iskopamo Čarnojevića da nas povede u novu seobu. Da im se ulogorimo pod prozore pa nek rade s nama šta god su naumili. Ovde da ostanu samo oni tolerantni. Borci za svetsku pravdu. Domaće Vanese. I Karl(o)e. Crnogorske Solane. Srpski Čečeni. Možda bismo tada zadovoljili njihov krvoločni apetit. Ali, opet bi ih negde u brdima čekali Radovan i Ratko. A, to, priznaćete, nije nimalo tolerantno.“
Neda Arnerić,
glumica i narodni poslanik, o seksi scenama u filmovima i rediteljima: „Nije lako glumiti takve uloge, ali to bih mogla uporediti sa snimanjem scene tuče ili preplivavanja Dunava… Mnogi reditelji ne bi videli golu ženu da nisu snimali film.“ („Ekskluziv“)
Snežana Dakić,
novinar i „vlasnica najlepših nogu srpskog novinarstva“, kaže da joj je sve teže da ostane na nivou koji se od nje očekuje: „Počinje da biva prilično skupo. Ranije, dok sam bila mlađa i dok su prilike bile teške, mogla sam da se provučem s improvizacijom, ali što je više internacionalnih kontakata, od mene se očekuju određeni statusni simboli. Ne mogu u konkurenciji svojih koleginica iz belog sveta da odem na neki događaj i da ne nosim skupu tašnu i cipele. To jeste snobizam, ali se negde smatra i za kôd. Kad me predstave kao našu najpoznatiju modnu novinarku, logično je da me ljudi odmere od glave do pete. Od mene se, prosto, očekuje da imam probran, da ne kažem, firmiran stil.“
Na primedbu da sve to ne mora da je košta mnogo pošto dosta dobija na kompenzaciju, Dakićeva objašnjava: „To nije tačno, kompenzacija je samo zamena za keš koji neko ne može da mi obezbedi za moje intelektualne usluge.“ („Ekskluziv“)
Srđan Pavlović,
školski psiholog, priseća se svog prvog kontakta s hot-lajnom: „Moj brat i ja smo jednom prilikom poturili babi telefon i rekli joj da je traži neka uplakana žena iz rodnog kraja. Nije imala pojma da to dahtanje i groktanje predstavlja hot-lajn ekstazu, a još manje da je snimljena unapred, pa je čitav minut potrošila uzvikujući: ‘Ko je to tamo? Jesi li to ti Mileva?’“ („Ekskluziv“)
Ksenija Gleščić,
manekenka u svetu poznata kao Joja, tvrdi da je svog muža videla u snu pre nego što ga je srela na javi: „Videla sam ga u diskoteci u Tokiju. Tačnije, stajala sam u gužvi i osetila kako mi neka sila okreće glavu. Spazila sam iznad mnoštva glava njegove oči. Okrenula sam se na drugu stranu, ali mi se glava sama, nekako, vratila unazad.“ („Ekskluziv“)
Inspektor Blaža,
šoumen, komentariše odluku uprave Pekabete da se u njenim prodavnicama više ne pušta folk muzika: „Jako mi je žao zbog toga jer voleo sam da, kad kupujem parizer i jogurt, s prodavačicama opletem kolo. Lično će mi folk muzika u samoposluzi mnogo nedostajati.“ („Nacional“)
Siniša Vuco,
splitski muzičar, nedavno je snimio duet s Vesnom Zmijanac, što je izazvalo poređenje s duetom Dino Merlin – Ivana Banfić i Vucov odgovor: „Ne može se uporediti duet vuka Siniše Vuca i jedne prekaljene lavice Vesne Zmijanac s duetom štakora i svrake. Mislim da ne možemo biti gori od njih, možemo biti samo bolji. Oni zajedno imaju petnaest kila, a mi imamo dobru kilažu, ima da ih pojedemo za doručak. Za vašu informaciju, Dino Merlin je smrdljivi štakor, a Ivana Banfić je kreštava svraka.“
Vuco (povremeno u trećem licu jednine) o svojim aktivnostima i oštrom jeziku: „Kroz taj moj rok bend Živo blato toliko toga kažem, u smislu nekih socijalnih i društvenih tema. Znate, te teme stvarno ne mogu provući kroz Vucine pjesme, jer on pjeva veseljačke pjesme, kao recimo: ‘Volim piti i ljubiti’, ‘Podiglo me iz pepela’, a Blato je napravilo pjesmu ‘Estrada – gomila govana’.“ („Svet“)
Nives Celzijus,
pevačica i seks simbol, o Jeleni Karleuši i sebi: „Karleušu izuzetno cenim. Ona je fantastičan spoj lepote i inteligencije. Ona je jedna od najukusnije odevenih ličnosti na estradi. Nas dve smo apsolutno drugačiji tip žena tako da je teško govoriti o komparaciji. Zamislite koliko poštujem Karleušu kada nisam u stanju da kažem da sam bolja riba od nje.“
Nives o muškarcima: „Muškarci mi uopšte ne prilaze. Prilaze, ali uglavnom oni koji su psihopate. Nije to samo moj, nego problem svih žena koje su lepe i atraktivne. Svaki normalan muškarac će uvek bar malo sumnjati da li će pokušaj osvajanja neke devojke biti uspešan. Samo psihopate i oni koji nisu baš normalni mogu biti 100 odsto sigurni da imaju prolaz.“ („Svet“)
Šaban Bajramović,
legenda, o svojim počecima: „Pa, ja sam bio prvi svetski čovek onomad u Niš. Prvi sam vozio beli mercedes, prvi pevao kod Tita, bio prvi na Golom otoku… Ma, kakva politika, to je bila moja luda glava. Zaljubio sam se u jednu malu iz Sofije, pobegao iz vojske, pa kad su me uhvatili, pravac Goli otok. Ima od tada pola veka. Tamo sam počeo da se bavim muzikom. A od silnih batina, bogami sam naučio i šta je sevdah!“ („Svet“)
Sima Pavlović,
vlasnik diskoteke Grdonija u Švajcarskoj, u magazinu „Svet“ iznosi kako se oseća posle preimenovanja Jugoslavije: „Otkad je u Beogradu potpisan sporazum po kojem Jugoslavija više ne postoji, ostario sam bar deset godina i počeo da nosim crninu. Nije to ni Miloševićeva, ni Jugoslavija kralja Aleksandra. To je zemlja koju su još naši pradedovi sanjali, od svetog Petra Cetinjskog na ovamo. Kako da sada pogledam u oči svoje švajcarske komšije, šta da im kažem? (…) Osećam se kao da mi je neko umro u kući, a u crnini i ovoj žalosti nisam usamljen… Kada već nemam imena ni države, najradije bih i mojoj diskoteci promenio ime. Da nema ove dece koja se iz vikenda u vikend ovde okupljaju kao u nekakvoj maloj Jugoslaviji, nazvao bih je Kod Sime Palestinca – da svi moji gosti vide da smo ostali bez igde ičega, ko oni jadnici na Bliskom istoku.“ („Svet“)
Jadranka Jovanović,
mecosopran, solistkinja i svetska putnica, govori o opasnostima s kojima se susreće na putovanjima:
„To su one situacije kada je od životne važnosti bilo bitno brzinom munje proceniti ljude. U Rio de Žaneiru, čak nekoliko puta, u noći sam izlazila sama s punim koferima i torbom punom novca, jer sam plaćena u kešu, a crnac koji me vozi do aerodroma može da izabere bilo koji put – jer ja nijedan ne znam – i svašta da uradi ako je čovek opasnih namera. A to je samo jedan od mnogih primera. U takvim okolnostima se mora vladati celim svojim bićem, biti miran i siguran. Hladnokrvnost i prisebnost duha su vam jedina zaštita.“
(„Svedok“)
Jasna Janković,
(19) iz Beograda, studentkinja Više škole unutrašnjih poslova:
„Upisala sam višu školu unutrašnjih poslova iako ona nije popularna među devojkama. Posao policajca je veoma dinamičan, pun akcije, upravo ono što je potrebno mom temperamentu. Dvadeset devojaka je sa mnom na godini i moram priznati – konkurencija je slaba.“
(„Svedok“)
BORBA
na dečijoj strani objavljuje dečije odgovore na pitanje šta znači bolji životni standard:
„To je da se jede i da neko ima pasulj, palačinke, kolače, viršle, salame, paštete, sok, keks, da ide na sneg, da obuče džemper, pantalone, majicu, gaće. To je da neko ima rođendan i dobije poklon, da se deca igraju. To je da neko putuje u grad, kada se razboli, da ide u bolnicu, da bude čovek i da ima nešto – da ima kuću i pare, da živi samostalno i da ima ženu i decu, pa da zajedno idu na more.“
