Božidar Spasić,
bivši funkcioner SDB-a, odmah posle terorističkog napada na SAD tvrdi za „Danas“ da je, prema informacijama koje je imao sa Bliskog istoka,
naslutio da bi mogao da usledi veći teroristički akt i pokušao da američkom ambasadoru Montgomeriju ukaže na opasnost:
„Informacija mi je stigla za vreme protesta u Đenovi. Tamo je kao što znate bio ogroman broj terorista koji su analizirali i vrebali priliku za ovako nešto, tako da bi svaki ozbiljan analitičar morao da prepozna veliki udar.
Amerikanci će verovatno uspeti da identifikuju neku radikalnu palestinsku organizaciju i udariti Palestince ili Avganistance. Međutim, ja ću najverovatnije uputiti pismo američkoj vladi zbog Montgomerija, koji je umesto da me primi organizovao koktele i teniske mečeve.“
(„Danas“)
Ilija,
inicijator projekta prvog crnogorskog špageti-vesterna “ Za šaku priganica“, o radu s ekipom, priča:
„Ljeto je veoma negativno uticalo na film – gužve, vrućine, neki od aktera zauzeti sezonom u svim njenim aspektima.
Snima se po principu – dođi ujutru u pet na lokaciju, pa dok te ne pustim da odeš doma! Ko će ih sve pokupit’, svako ima svoje obaveze, mora se ugađati i tamo i ‘vamo. Mnogi nijesu navikli na snimanje, recimo snimamo u vozu sa troje glumaca, a ovi okolo se od dosade razbježe…“
(„Vijesti“)
Jelena Karleuša,
folk diva, na pitanje ima li moć nad muškarcima kaže:
„Znam da balansiram, i to nije teško jer su muškarci prirodno gluplji od žena. Uostalom, pogledajte Madonu: niska čvornovata ženica, koja je prevalila četrdesetu, postiže sve što želi zato što je vešta i što ima ogromnu energiju. I da sam manje atraktivna opet bih bila nadmoćnija od muškaraca, samo bih se koristila drugom taktikom. Veština je u tome da ljude ubedite da ste savršeni.“
O svojim kompleksima kaže:
„Nisam uvek sigurna u to kakav ću utisak da ostavim na ljude. Opterećena sam time da budem savršena. Pored toga sujetna sam i beskrajno ljubomorna. Muškarac kojeg volim mora neprestano da me uverava da sam najlepša, najbolja i da me voli najviše na svetu.“
(„Bazar“)
Katarina Nedeljković–Stojanović,
modna novinarka, komentariše stil nekih javnih ličnosti, pa o Olji Bećković prisećajući se kaže:
„I onda se prisetim vremena pre nekih desetak godina kada su umetnici televizijskog make-upa pokušavali da od Olje naprave pin-up
devojku, ali je to naravno bio besmislen pokušaj jer je za nas važnije ono što stoji iza izraza lica – jasno definisano, borbeno i iskreno mišljenje, koje uliva nadu u mogućnost da budemo ono što jesmo, uz neprestanu upotrebu onoga što zovemo zdravim razumom.“
Na istu temu o Slobodanu Orliću, kaže:
„Ipak, ponekad mi deluje pomalo predizajnirano u odnosu na često ne toliko vizuelno kultivisane kolege političare sa ovih prostora, ali je to možda zbog rutine koja se oseća kada stane pred kamere. U svakom slučaju je angažovanje Slobodana Orlića na ovdašnjoj političkoj sceni izvestan civilizacijski pomak, kao i čitava politička postavka u poslednjih desetak meseci, a u suštinu plemenitih pobuda koje bi bilo koga mogle navesti da se jednog dana bavi politikom možda u stvari i ne treba ulaziti.“
(„Bazar“)
Ašok Murti,
stilista, analizira oblačenje domaćih političara:
„Nesporno je da su napravili korak napred, ali ne onoliko koliko bi morali, jer se radi o ljudima koji se busaju u grudi da nose nove civilizacijske vrednosti. Naravno, postoje ljudi koji su perfektno obučeni i baš nikada ne greše. To su premijer Srbije i ministar inostranih poslova. Kad je o oblačenju reč, predsednik države ima uzlete, ali i loše dane. Analizirajući odevanje političara ne možemo govoriti o modi, jer mnogo toga zavisi od protokola i etikecije. Zna se šta je dress code u politici. Tu nema mnogo improvizacije. No, uprkos tome, svako se – i kroz taj aspekt – pokaže. Imamo primer upravo smenjenog jugoslovenskog ambasadora u SAD, koji je u tom smislu bio previše ličan. To se videlo i prilikom njegovih nedavnih pojavljivanja u televizijskim emisijama. Jeste leto, jeste da je bio na nekoj vrsti godišnjeg odmora ali, ambasador je ambasador u svakoj prilici.“
(„Tina“)
Sani,
„igrač i koreograf“, nedavno je nagovorio suprugu Nataliju da poveća grudi:
„Natalijini silikoni su bili moja ideja. Kada sam joj predložio da to uradi prvo se naljutila, i kao svaka žena rekla: ‘Ja se tebi ne dopadam ovakva kakva sam.’ Mislim da svako od nas treba da radi na tome da postane sigurniji u sebe i da je to bio pravi momenat za takav potez. Natalija je sada mnogo jača ličnost, to se vidi i na sceni. Mnogi su zdraviji u glavi kada nemaju komplekse.“
(„ID“)
Marko Marković,
„legenda sportskog novinarstva“:
„Ja sam napravio dve ‘fatalne greške’! Prvo, zabranio sam da se na ekranu pojavljuje Aleksandar Bakočević jer sam smatrao, a i sada tako mislim, da je najveća bruka u istoriji Jugoslovenskog olimpijskog komiteta. Pa zar mi, pored toliko sportskih velikana, čuvenih asova, obrazovanih i uglednih sportista, ne možemo među njima da nađemo nekoga ko bi bio na čelu te asocijacije, nego to mesto dobi baš čuveni Bakonja. Drugi greh je što sam isto postupio i kad je reč o Miljanu Miljaniću, jer dojadila su Bogu i narodu njegova prazna obećanja, fraze, demagogija i kuknjava na sankcije…“
(„Antena“)
Verica Rakočević,
modna kreatorka,
„Ima ljudi koji imaju para, kupuju najskuplja odela, ali nakaradno izgledaju, jer se stil ne može kupiti. Ja bih najradije ostala dosledna sebi i tom nekom pravcu koji sam zacrtala u Italiji – da to bude ‘Serbian look’, sa etno detaljima karakterističnim za ovo podneblje. Ali pošto znam da se ovde masa ljudi stidi svog porekla, svojih opanaka i svog siromaštva, kada bih radila takve kolekcije ovde bih izazvala suprotan efekat. Slikovit primer je događaj koji se nedavno odvijao u mojoj radnji. Jedna gospođa kupuje poklon za kćerku koja inače živi u Londonu, i ja joj pokazujem štrikani kaput koji je vrhunski urađen, a ona je prokomentarisala da isto može da ištrika za sto maraka. Taj kaput, postavljen svilom i izvezen biserima, u Italiji je prodat za deset hiljada maraka.“
(„Antena“)
Branislav Ivković,
šef poslaničke grupe SPS-a u Skupštini Srbije, ocenjuje učinke parlamentarnog rada:
„DOS očigledno ima podatke o jednom vrtoglavom rastu uticaja Socijalističke partije Srbije i pojedinaca u njoj i upravo je ova sednica za njih vredna u tom pogledu.“
(„Politika“)
Vanja Bulić
otkriva tajnu uspeha turske košarke:
„Bolji poznavaoci nacionalnih kretanja na Balkanu i onih posle 1945. godine i onih u poslednjih deset godina znaju da je polovina turskih igrača poreklom iz Srbije i Bosne. Dva najbolja turska igrača, Turkan, Turkanoglu, Novopazarci su i obojica su u zemlji u kojoj su stekli slavu promenili ime. Turkan je kao kadet i junior obišao sve naše košarkaške kampove, na Zlatiboru, Kopaoniku, pod imenom Mirsad Jahović.
Neću govoriti o tome da su Turkan i Turkanoglu poreklom Srbi. Njihovo je da o tome razmišljaju i da, poštujući korene dokažu koliko poštuju i sebe. Ali ću zato i reći da bi političari, kad govore i rade u slavu svog naroda, morali da se ugledaju na košarkaše, koji rade, zarađuju i znaju ko su i šta su.“
(„Duga“)
Svetlana Ražnatović,
estradna zvezda i fudbalski funkcioner, priča kako je bilo kada je s Obilićem bila u Londonu:
„Mene su dočekali novinari na aerodromu i, da ne budem skromna, bila sam za njih velika atrakcija, pri tom mlada udovica. Počeli su odmah da me bombarduju pitanjima o Željku, između ostalog i da li sam sigurna da je on mrtav i još neke ludačke insinuacije. Nisu uspeli da me isprovociraju.“
(„Duga“)
O tome kako odgovara na novinarske provokacije kaže:
„Imam veliko iskustvo sa sedmom silom, bili to novinari iz inostranstva, sa drugog kontinenta – ne mogu me isprovocirati. Imam svoj stav i svoje mišljenje, govorim isključivo ono što želim. Ne mogu oni govoriti da je moj muž ratni zločinac pri činjenici da su oni ratni zločinci, da su genocidni, i taj moj stav niko ne može da promeni.“
(„ID“)
Slobodan Vuksanović
o tome šta je na njemu najekstravagantnije kaže:
„Ne mislim da sam ekstravagantan. Ponekad sam i samom sebi dosadan, pa mislim kako li je tek drugima sa mnom.“
(„ID“)
