Milica Gajić–Milošević,
supruga Marka Miloševića, kaže:
„Često se pitam kako neko ko je u životu dobar i pošten može ovako da prođe. Preciznije, mislim na mog svekra, koji je najbolji, najplemenitiji i najpravedniji čovek koga znam.“
(„ID“)
Gordana Suša,
predsednica NUNS-a i glavna urednica VIN-a, otkriva:
„Nedavno je održana jedna večera za novinare u kabinetu predsednika Koštunice. Bili su pozvani samo podobni mediji, oni koji podržavaju njegovu politiku, koliko sam ja shvatila, to je isti model koji je primenjivao Slobodan Milošević.“
(„Novi ekspres“)
Bojana Barović,
nova članica grupe Models, demantuje informacije da je u vezi s italijanskim biznismenom:
„Ma kakav dečko? Taj Italijan mi je drug, u stvari prijatelj. E sad, kakva je razlika između druga i prijatelja? Pa drug je nešto tek onako, a prijatelj nešto je bliže. To ne znači da smo ikada bili u ljubavnoj vezi. Između nas je nekoliko meseci postojalo iskreno prijateljstvo. I ne samo da nismo u vezi već se izvesno vreme i ne družimo. Razlog tome je što su nam se putevi razišli. Svako je krenuo da se dokazuje u svom poslu pa više nemamo vremena da se družimo kao nekad.“
(„Svet“)
Risto Kubura,
nekadašnji novinar RTS-a, govori kako mu je „život bio zagorčan od onog trenutka kada su se u njega upleli pipci srpske tajne policije“:
„U početku sam tešio sebe time da patim od manije uhođenja. Kako je vreme odmicalo shvatio sam da je ono što se dešava oko mene u stvari realnost. Počelo je tako što me je na par meseci pred izlazak moje knjige u tri ujutru zvalo nekih osam ljudi, pretilo mi, nazivalo me pogrdnim imenima. Od tada sam znao da mi je telefon ozvučen. Svaki put kada bih podigao slušalicu, čuo sam kako se uključuju ovi iz ‘centrale’. Pričam tako sa burazerom, pa usput u šali prokomentarišem kako će agentima trebati dva dana da pohvataju naše misli, neko iz pozadine, iznerviran, kaže mi da ‘jedem govna’. Sad mi je prosto smešno da tražim dosije…“
(„Svet“)
Vesna Rivas,
„kontroverzna folk-zvezda“, govori o Zemunu i Voslavu Šešelju:
„Duh Voje Šešelja je veoma prisutan u Zemunu. Iz dana u dan se sve više primećuje. Mislim da će većina Zemunaca hitno zatražiti da se Šešelj vrati. Narod sa puno hvale govori o njemu i svemu što je uradio za Zemun.“
O Margit Savović i ženama u politici, gđa Rivas kaže:
„Margit me je oduševila privatnom pričom. Vidim da je jako pametna žena. Dopada mi se što je rekla da ne želi da neko pomisli da ona stvara feminističku organizaciju. Rekla je da muškarce voli više nego hleb da jede, a ja u potpunosti delim njeno mišljenje.
Bivši režim je imao svega 3–4 žene (u politici, prim. ur.), a ovi novi ako budu pametni u prvi plan će isturiti bar 20 žena. Žena ženu najbolje oseća. Moj veliki prijatelj pokojni Giška često je znao da mi kaže u trenucima, kada mi je bilo najteže: ‘Ajde, seko, podigni glavu, zemlju Srbiju su uvek spašavale srpske žene i majke.'“
(„Svet“)
Zoran Lilić,
bivši predsednik SR Jugoslavije, obrijao je brkove jer „u Africi su bile velike vrućine, pa sam zbog problema s kožom morao to da uradim. Možda nije loše da se čovek s vremena na vreme malo promeni“. O predsedniku Srbije, kaže:
„Neshvatljivo mi je da su Milan Milutinović i još neki ljudi na slobodi. Ne može Milošević kao podstrekač da bude krivlji od direktnog izvršioca Milutinovića. Predsednik Srbije je jedna od najvećih sramota u našoj istoriji.“
(„Panorama“)
Tatjana Antić
iz turističke agencije „Horizont“ koja organizuje turistička putovanja za Tajland, otkriva kako možete lepo da se provedete:
„Za šest dolara mušterija bude izmasirana, a koji dolar više uključuje i ‘spešl’, što podrazumeva sve moguće vrste seksualnog zadovoljstva. Devojke se pri tom bukvalno otimaju da budu izabrane, a pristaju i na seks u velikim gupama. Pravu orgiju je moguće organizovati već za pedesetak dolara…“
(„Panorama“)
Krle i Neša,
„po ubeđenju skinsi, Delije“, poznati po tome što su „tukli pedere“:
„To da su pederi bolesni ljudi je glupost. Ima i takvih, ali ovi koji paradiraju ulicama su foleri. Danas je biti peder ili lezbejka u Srbiji moda tih kretena prozapadnjaka. Moderno je to: ludilo droga i karanje u bulju. Idi po beogradskim žurkama pa vidi. Pa ovde jedan peder ima emisiju na televiziji, jedan je voditelj na ‘Pinku’… a i u vladi ih ima sigurno. Kukaju i Cigani: Nemamo prava, maltretiraju nas skinsi. A Vidi ‘Pink’: Džej, Zlata, Peja, sve Cigan do Cigana…“
(„Panorama“)
Milovan Drecun,
doskora čuveni vojno-politički kometator RTS-a, sada predsednik stranke Preporod Srbije, otkriva nam šta je „najveće bogatstvo, ono bez čega nema života u 21. veku“, tj. „ogromno jezero pitke vode pod Srbijom“:
„Naravno, prostire se od podnožja Avale pa sve do Dunava. Prošle godine prilikom probnih ispitivanja tla u Vrčinu na dubini od preko 30 metara pronađena je jaka žila tople vode. Tada su nađene i vruće stene, čija je temperatura dostizala i do 200 stepeni Celzijusa. Naišlo se i na ugalj i na krečnjak, a gde ima i uglja ima i nafte!“
(„Panorama“)
Rada Mišić,
penzioner iz Kučeva, poznat u svom mestu kao čovek koji je imao „susret sa raskovnikom“, govori o svojoj popularnosti:
„Dolazili su mi na prag noću. Izađem ja tako poradi sebe, kad čovek čuči pored basamaka.
Šta ćeš tu – viknem, a da sam poneo pištolj, ko zna da l’ ne bih pucao. Ali ko da nosi pištolj na pišanje?
A on viče – čekaj, ja sam tvoj prijatelj.
– A šta ti treba – pitam ga, a on jedva procedi – pa raskovnik.
– Ma kakav raskovnik! Pa gde da ga nađem, dete mu jebem, ja bih ga valjda prvi u’vatio i imao.“
(„Panorama“)
Dragan Grimvald,
direktor Centra za prihvat odraslih osoba, priča o jednom štićeniku:
„Jedan prosjak je stalno u ruci držao lutku za koju je tvrdio da je od njegove nastradale ćerke. Kada je zakucao na vrata centra u Kumodraškoj, ispričao je svoju priču. Bio je u kolima sa ženom i decom. Dogodio se udes u kome su svi poginuli, a on je jedini preživeo. Gledao je razbacane delove tela članova svoje porodice, a jedino mu je od njih ostala lutka. Svi su mu poverovali, a posebno radnice koje je rasplakao. Ali kasnije se ispostavila istina. Bio je klasični prevarant. Mnoge je uhvatio na tu priču. Po Vojvodini su ga iz sažaljenja vozili fijakerima gostili, hranili.“
(„Večernje novovsti“)
Dragan Blanuša,
bivši uparvnik Centralnog zatvora i autor knjige „Kako sam čuvao Miloševića“, sada savetnik u republičkom Ministarstvu za pravdu i lokalnu samoupravu, objašnjava kako je rešio da objavi „sve ono što naši ljudi nisu znali, a voleli su da znaju o Miloševiću“:
„I to je sve prosto, kao ono kad je žena u drugom stanju i dete mora da izađe u devetom mesecu. Tako sam i ja bio opterećen, i imao potrebu da iz mene izađe sve ono što sam video i čuo u vreme dok sam čuvao Miloševića…“
(„Blic“)
N.N,
medicinska sestra iz noćne smene Urgentnog centra, govori o uslovima rada u ovoj zdravstvenoj ustanovi:
„Nemamo sredstva za rad, flastera, gaza. U nedostatku urinskih kesa sestre moraju da presipaju mokraću u stare kese za ‘jednokratnu upotrebu’, od čijih isparenja neretko dobiju infekcije očiju.“
Dr Miomir Gvozdenović dodaje:
„Do pre pola godine nismo mogli ni da se okupamo posle operacije. Kada menjaš krvave gaće to i nije tako strašno, jer krv ne smrdi. Ali kada otvaraš nečiji stomak, polete fekalije. Čuvena je priča o kolegi koji se posle duge operacije samo presvukao i ušao u taksi. Taksista ga je izbacio iz vozila ne mogavši više da otrpi smrad.“
(„Blic“)
Svetlana Kitić,
„legenda jugoslovenskog rukometa“, kaže o sebi:
„Uvek sam umela da nosim svoju lepotu i uspeh. Lepa sam, ali ne i glupa, pa sam zato uvek uspevala da izađem na kraj s udvaračima. Nisam prevarila nijednog muža. Ne glumim sveticu…“
(„Ekskluziv“)
Džej Ramadanovski,
folk zvezda, odgovara na pitanje da li bi želeo da malo poraste: „Ma, nemam ti ja, brate, tih kompleksa! Kol3ki sam tol’ki sam! Šta je tu je… Mada, pravo da ti kažem, malo bih povećao onu stvar, jedno dva, tri santimetra. Mnogo mi je ovako mali, vučem komplekse još iz detinjstva… ha, ha…“
Ramadanovski priča i o mogućnosti da zaigra u nekom porno filmu: „Ne treba nikakva kinta, samo ako su cupike dobre. Znaš kako, u svakom dobrom porniću mora da bude po jedan onako stvarno veeeeliki Crnac, ja sam ti pravi čovek za tu ulogu.“
(„Ekskluziv“)
Ivana,
„prva srpska sponzoruša“, na osnovu sopstvenog iskustva tvrdi da su domaći mafijaši loši ljubavnici: „Oni bre nemaju k… i j… najduže pet minuta. Važnija im je utoka od one stvari. Neki su se bukvalno iživljavali na meni, nemoćni da to urade kao pravi muškarci. Nasuprot njima, domaći panduri su pravi zmajevi. Oni i imaju sa čim i znaju kako.“ („Ekskluziv“)
Andraj Nikolaidis,
pisac:
„Interesuje me kako se to kulturni koncept sprovodi u Crnoj Gori kada u opštinama u kojima vlada organizuje najveće i najskuplje manifestacije, Budvi i Herceg-Novom, gde država najviše ulaže u kulturu, iz dana u dan raste broj protivnika Crne Gore: dakle, vladin kulturni koncept proizvodi protivnike obnove crnogorske državnosti? Kako se vlada ne prevari da neku skupu ljetnju kulturnu manifestaciju organizuje na primjer u Ulcinju – ili tamo žive građani pogrešne nacije i vjere?“
(„Monitor“)
