Saša Popović,
vlasnik „Grand produkcije“, zamoljen da napravi mali presek svoje karijere, kaže:
„Imao sam najbolji orkestar u državi, a bio sam najgori muzičar u orkestru. Pevao sam, a bio najslabiji pevač. Vodim emisije, a nisam voditelj. Kao kompozitor sam imao hitove i uspehe, ali daleko od toga da sam najbolji kompozitor. U svemu što sam radio bio sam prosečan, ali kada sve to objedinim, to čini svojevrstan estradni doktorat kakav malo ko ima!“
(„Alo“)
Branislav Lečić,
glumac i bivši ministar kulture, govori o pobuni glumaca u Ateljeu 212:
„Sukob je ozbiljnijeg karaktera, nije to samo Atelje. To je buđenje svesti glumačkog bića. Glumci moraju da shvate da su sila. Mi utičemo na svest građana i ta snaga mora da bude pozitivno upotrebljena, a ne može da se svodi samo na egocentrizam: ‘Meni je dobro, neću da se mešam, što bih ja to činio, možda ne dobijem ulogu…’ Zato je važno da reagujemo na stvari koje ne želimo u ponašanju bilo koga – upravnika pozorišta, političara, sekretara za kulturu ili samog ministra.“
(„Press“)
Sanja Marinković,
TV voditeljka, supruga i majka, piše knjigu u kojoj će onima koji „se već godinama pitaju šta ona jede, kada tako izgleda“, sve objasniti. Knjiga će se zvati „Moja tajna“. Na pitanje da li i njen suprug živi na dijeti, Sanja kaže:
„Svi se kod kuće slično hranimo, čak nam je i pedijatar savetovao da Strahinja jede ono što i mi. Njegovi obroci često podrazumevaju i masniju hranu, koju baka Seka i baka Nada odlično spremaju. Mama i tata nisu vični čorbastom pasulju, punjenim paprikama, sarmi… jelima koje moj sin obožava, ali ima vremena.“
Šta može da kaže o sebi:
„Možda će zvučati neverovatno, ali nikada nisam bila debela. Najviše kilograma, svega deset više, imala sam u trudnoći. Zahvaljujući pravilnoj ishrani i treninzima, trebalo mi je mesec dana da ih se rešim. Nisam imala čarobni štapić, kako su žene tešile sebe. Na meni je sve na svom mestu, kao kada sam imala 18 godina, osim izraza lica koji se menja s godinama.“
Kako je to uspela:
„Kažu da prosečna poslovna žena u Srbiji ima za sebe svega sat i 26 minuta dnevno i ja se savršeno uklapam u tu statistiku. Uz to, trudim se da bar svaki drugi dan odvojim sat vremena za trening, bazen, masažu…“
Kako izgleda Sanjina svakodnevica, posle svega što radi:
„Savršena linija čini ženu srećnijom od savršenog muškarca. Zamislite osećaj zadovoljstva kada imate i jedno i drugo.“
(„Večernje novosti“)
Stanija Dobrojević,
„najpoznatija srpska starleta“, otvara „obrazovnu ustanovu“ za usavršavanje profila zanimanja kojim se i sama bavi:
„Da, tačno je da otvaram školu za starlete, iz nekoliko razloga. Pod jedan – to će biti prva takva škola u svetu. Pod dva – najlepše žene na svetu su Srpkinje, tako da neće biti prijemnog ispita. Pod tri – biće predmet diplomatija, tako da će naše lepotice imati veće šanse da izvedu našu zemlju u svet, za razliku od naših političara.“
(„Alo“)
Olja Crnogorac,
manekenka, pa TV voditeljka, pa vlasnica agencije za modeling, na pitanje da li je ona ipak samo starleta, kaže:
„Negativnih komentara bi bilo i da radim u ćevabdžinici. Da sam brkata, debela, cvikovana, vodim Dnevnik i imam blago teleći pogled koji govori koliko sam jadna i, pobogu, neshvaćena, ljudi bi me garant sažaljevali. Ljudi su, nažalost, rođeni da bi mrzeli bolje od sebe, a ja sam rođena da me boli uvo za takve mediokritete.“
Za čim žali:
„Nikad se ni za šta ne kajem! Žao mi je samo što prema nekim ljudima nisam koristila nedozvoljene udarce, jer oni prema meni nisu bili štedljivi. Ali, osveta je za slabiće, život uvek namesti nepredvidive situacije u kojima taj neko na kraju plače i kuka. Trudim se da ne budem zla veštica, ali stav o svemu i svakom imam i ništa ga neće promeniti.“
Ovih dana počinje da se emituje Oljina autorska emisija:
„Gledaoci će imati prilike da vide goste koji nisu ‘istrošeni’ i ne iskaču iz frižidera, da čuju neispričane priče, naravno uz dosta humora i iznenađenja. Prvu sam ugostila Soraju Vučetić i verujte biće jako zanimljivo.“
(„Press“)
Svetlana Bojković,
glumica i supruga ambasadora Srbije u Finskoj, govori o svojoj novoj ulozi:
„Iako je pozorište za mene značilo i život, sad kad vidim šta se radi, nemam ni čežnju ni želju. Ali to ne znači da u mom životu nema umetnosti.
Upoznajem grad, sredinu. Helsinki je divan, prepun je zelenila. Puls grada obeležava jedna sadržajna, ali opuštena atmosfera koja se ogleda u svemu; od saobraćaja pa nadalje. Ljudi su susretljivi, prijatni, nisu nasrtljivo srdačni. Imaju razvijen svojevrstan, rekla bih, kult izleta. To mi se baš dopada.“
Šta čita u Finskoj:
„Što se čitanja tiče, prvi put posle toliko godina imam vremena da se ponovo vratim nekim knjigama. Iznova sam iščitavala Andrića, a kujem paklen plan za zimske dane da se otisnem u Tolstojev Rat i mir, i unapred se radujem“.
(„Blic“)
Petar Božović,
glumac, o „novom svetskom poretku“:
„Treći milenijum je doba siledžijstva. Doneo je razaranje velikih civilizacija Vavilonaca, Sumeraca, Mesopotamije… To su rane koje za sobom ostavljaju žandari sveta koji Indijance i danas drže u rezervatima. Sada su došli da usreće one koji su živeli lepo i lenjo u svojoj Africi. Padne im kokos na glavu, oni ga pojedu, ulove ribicu… A onda su došli usrećitelji koji će da vas uvedu u novu globalnu veru koju vam u dušu uteruju bombama. Kad su nacionalni interesi počeli da se protežu izvan vaše kuće, onda se to zlo teško zaustavlja. Otuda i ne čudi kada ona đubretara Olbrajt kaže: je l’ Rusi misle da je Sibir samo njihov?“
Da li je čovek robotizovani konzument:
„Uzavrela i nezasita aždaja kapitalizma nudi odljuđenje. Ovo je globalni robovlasnički sistem. Meni je, recimo, zapanjujuće da nova kasta ne ide za prelepim ženama. Razumem ljude koji su sve uradili da dođu do prelepe žene, ali ne razumem one kojima su u glavi kola, brend, odelo, gilje, dok lepotice špartaju pored njih. Oni nesrećnici i ne znaju kako je lepo sedeti na gajbicama ispred prodavnice mog druga Peđe i piti ladno pivce.“
(„Večernje novosti“)
Nikolina Pišek,
TV voditeljka iz Hrvatske na privremenom radu u Srbiji, govori o sebi:
„Ja sam estetski šovinista! Mene muškarac prvo mora da privuče fizički da bih poželela da imam bilo šta s njim.“
Šta presudi da bi joj se neko svideo:
„Različite stvari, tako da nemam ništa određeno što me privlači. Ali, na primer, volim negovane muškarce koji su sportski tip. Jednom prilikom sam uživo videla Danijela Krejga, koji mi je na televiziji bio privlačan, ali mogu vam reći da je uživo mnogo bolji.“
Po čemu se muškarci u Srbiji izdvajaju:
„Muškarci iz Srbije su svakako mnogo direktniji i ne gube vreme kad me muvaju.“
(„Press“)
