Maja Marijana,
pevačica, poslednjih nedelja bila je u žiži javnosti zbog batina koje je dobila od supruga zbog kojih je lečena u Urgentnom centru na maksilofacijalnoj hirurgiji, savetuje i žene i muškarce:
„Savetovala bih žene da krenu na kik-boks, a muškarce koji imaju višak energije da ga izbace kroz fizički rad!“
Batine nisu dovoljan razlog za prekid komunikacije:
„Mladen i ja ćemo poslovno i dalje sarađivati. On će biti zadužen za ugovaranje mojih nastupa kao moj menadžer. Privatno, videćemo šta ćemo…“
Zbog čega:
„Žene bi trebalo da se trude da održe sreću u braku, šta god da se desi.“
(„Blic“)
Vanja Grbić,
slavni odbojkaš, na pitanje da li je „težak“ čovek, kaže:
„Postoji jedna jedina žena na svetu koja može da me istrpi – moja supruga Sara. Pre nje mogla je da me trpi samo majka. To su dve najvažnije žene mog života, uz još ove tri koje imam, moje ćerke Inu, Unu i Milu, koje čine moje carstvo žena. One me malo manje trpe, što je i razumljivo, a ja sam neko ko se fantastično prilagođava. Mogu da se uklopim, nemam problem. Ono gde sam zahtevan i možda izuzetno težak, vezano je za moju iskonsku ljubav od detinjstva, a to je ribolov. Ribolov je nešto što čini deo moje ličnosti, ono što me vraća u ‘bazni set’ iz koga kasnije mogu da uradim bilo šta. Ribolov volim koliko i odbojku!“
Šta odlikuje pravog Srbina:
„Mi smo ljudi koji imaju inspiraciju, i to se oseća u raznim sferama života – u umetnosti, sportu, kulturi, nauci, pa i u politici, iako naši političari taj dar više vole da koriste za sebe. Jedan japanski ambasador izjavio je da su Srbi narod dominantne prepotencije. I jesmo – volimo da se dokazujemo, da budemo slavni, najbolji, da se iskazujemo i u dobrom i u lošem, i veliki smo hedonisti.“
Koliko autentičnih jela ima srpska kuhinja:
„Samo jedno – belu proju. Ko god kaže drugačije, ili ne zna, ili laže. Osamdeset odsto specijaliteta koje smatramo našim naći ćemo u turskoj, italijanskoj, mađarskoj ili brazilskoj kuhinji. Usvojili smo dosta stvari i prilagodili to sebi – volimo da jedemo i da uživamo, i što je najvažnije, umemo ni od čega da napravimo nešto. Naša kuhinja je i teška, i izuzetno kalorična, i nezdrava, ali i fantastično ukusna!“
(„Večernje novosti“)
Mediji o silikonima
Aneta Nakovska, makedonska pevačica, učesnica „Velikog brata“, izvadila je silikone iz grudi, jer umalo da umre zbog njih:
„Aneta je silikone ugradila pre dve godine. Nove grudi nije imala ni tri meseca a morala je da ih izvadi. Putovala je na turneju u Australiju, a let se umalo završio tragično. Silikon u jednoj dojci pukao joj je usled turbulencije. Među putnicima se našao lekar, koji joj je pritekao u pomoć.“
Aleksandra Stefanović, TV voditeljka,
„Izvadila je stare silikone i zamenila ih novim. Do sada se nije ni primećivalo da ima implantate jer ih nije isticala, ali haljina koju je nosila pre neko veče govori sve“, kaže naš sagovornik. „Voditeljka je u novembru 2008. ugradila silikone. Pošto su dotrajali, rešila je da ih popravi.“
Staniji Dobrujević, starleti, koleginica sa „Farme“ je rekla:
„Dete, bre, pa ti si sva izbušena i probušena! Ne postoji deo tela u koji nisi stavila silikone! Koga ti farbaš?! Pa čak si i dupe napunila silikonima.“
(„Kurir“)
N.N.,
izvor blizak pevačici Ani Nikolić, otkriva važnu informaciju o njoj i potvrđuje da u Srbiji javne ličnosti počinju da slede svetske trendove, i da je prirodni izgled u modi:
„Ana Nikolić je dugo razmišljala o tome da izvadi silikone iz usana. Želela je da izgleda što prirodnije i dugo se raspitivala koji bi lekar to najbolje odradio. Napokon je donela odluku i otišla na operaciju. Nakon ovog hirurškog zahvata potrebno je mirovati neko vreme, jer nastaje veliki otok. Tako Ana nekoliko dana nije izlazila iz svog doma jer nije želela da je bilo ko vidi tako natečenu. Ona se sada oporavila, tako je nedavno nastupila u Sarajevu, gde se videlo da su joj usne znatno tanje nego ranije.“
(„Alo“)
Nataša Janjić,
glumica, opisuje sebe:
„FCI 103, poznata kao svestrano upotrebljiva, obučena i voljna za rad na zemlji, pod zemljom, i u vodi. Iako mlade rase, s jasnim zacrtanim ciljevima i strogom selekcijom postižem odlične rezultate. Tri reči. Nemački lovački terijer!“
(„Story“)
Vanja Udovičić,
vaterpolista, na pitanje da li se oseća kao „pravi Šumadinac“, pošto je iz Kragujevca, kaže:
„Nisam pobornik lokalpatriotizma. Srbin sam po uverenju, a Evropejac po opredeljenju.“
(„Story“)
Gojko Rabrenović,
„četnički vojvoda, predsednik jedine četničke organizacije koja je zvanično registrovana u Srbiji“, govori o ovogodišnjem 23. saboru na Ravnoj gori, koji je prošao bez velike pompe:
„Nikada nije bilo više tezgi i šatora s muzikom, ali ni manje četnika! Mi se borimo protiv kvazičetnika, koji puste brade i kosurače, okače bajonete za pojas, pa onda masni i prljavi četiri dana loču pivo i rakiju. Zbog tih Bulajićevih četnika u svet odlazi ružna slika o našem pokretu.“
Mirko Čikiriz,
narodni poslanik iz stranke SPO,
„Jedan manji broj članova i simpatizera SPO i juče se okupio pored spomenika Draži Mihailoviću i niko nije mogao ni da nasluti da će posle 23 godine od prvog sabora policija pozdravljati posetioce s ‘pomaže bog, braćo’ i da će ministar policije Ivica Dačić stajati mirno pred posmrtnim ostacima kraljevske porodice!“
(„Alo“)
foto: m. milenković
Tijana Vasilijević–Damjanović,
prevodilac sa engleskog i skandinavskih jezika, radi u Kabinetu predsednika Vlade Srbije Ivice Dačića još od 2009. godine, kada je on bio samo ministar unutrašnjih poslova. Zbog prirode posla, „prisustvuje događajima koji privlače planetarnu pažnju, a čije deliće obični smrtnici mogu da vide samo preko TV-a. Sedi za istim stolom s veoma moćnim ljudima, sa onima što donose važne odluke koje određuju sudbinu čitavih naroda i država“. Na pitanje u kom trenutku sme da prekine premijera tokom pregovora u Briselu, kaže:
„Nema pravila. To se menja od situacije do situacije. Pratim njegovo izlaganje i jednostavno osetim kada je trenutak da se uključim. Imam sreću što premijer izuzetno poštuje sagovornike i mene kao prevodioca. Time mi znatno olakšava posao i pomaže da ga obavljam kvalitetnije.“
Da li su pregovori između Beograda i Prištine najznačajniji događaj na kome je kao prevodilac radila:
„Ne sreće se veliki broj prevodilaca sa zadatkom takve vrste.“
Šta je videla, a šta je sve čula, mnogi bi voleli da znaju:
„Moja porodica i prijatelji znaju da ja o tome ne govorim, pa i ne pitaju. Što se onih drugih tiče, sve se na pitanju i završi.“
(„Blic Žena“)
Suzana Mančić,
TV voditeljka i pisac memoarske literature, govori o odnosu sa kćerkama:
„Neke momke svojih ćerki upoznala sam slučajno, neke planski. Bude mi žao kada raskinu jer sam se s nekima i združila. Volim da znam šta se dešava sa njima, ne da bih imala kontrolu, već tek da budem upućena, pa makar sa balkona!“
(„Story“)
foto: a. anđić
Jelena Bačić–Alimpić,
bestseler pisac, o putovanju u Pariz i „oduševljenju spektaklom u Mulen ružu“:
„Zabava je počela u ponoć, a završila se oko tri posle ponoći. Sledilo je spavanje dva, tri sata i ustajanje u ranim jutarnjim časovima zbog obilaska grada. Moja Dunja (kćerka, prim. ur.) je padala od umora, te kako dođe u hotel i dotakne jastuk zaspi, a ja kao žena u godinama kojoj sve smeta, pa i kada promeni krevet, ni tih nekoliko sati koji su nam ostajali nisam uspevala da odspavam i da se odmorim. U Beograd sam se vratila potpuno iscrpljena. No bez obzira na umor, prehladu, žuljeve na nogama, fantastično smo se proveli. Ovaj odlazak u Pariz ujedno sam iskoristila i kao inspiraciju za svoju treću knjigu koju uveliko pišem!“
(„Hallo“)
