Miljan Miljanić,
dugogodišnji predsednik FSJ-a i „siva eminencija jugoslovenskog fudbala“, priznaje da ne odlazi na utakmice:
„Lekari su me još odavno upozorili. Imam ugrađen bajpas, probleme sa srcem, pa ne smem da se uzbuđujem. Kad sam pitao lekare, rekli su mi: ‘Idi na utakmice, ali nemoj da se nerviraš.’ A ja to ne mogu. Čim vidim fudbal, poludim. Metabolizam mi radi 200 na sat, počinjem da se znojim, a srce hoće da iskoči.“
Miljanić kaže da ne gleda ni televizijske prenose: „Taman posla. To je još gore. Tek sam pre neki dan odgledao utakmicu protiv Rusa. Kad se igrala, bio sam u drugoj sobi, pokriven ćebetom po glavi.“
(„Svet“)
Goran Pejović Gula,
pevač, pokušao je u jednoj TV emisiji da odigra valcer, čime je zasmejao istaknutu radikalku Maju Gojković:
„Još uvek mi nije jasno da li sam je oduševio svojim valcerom ili se smejala zato što sam smotan. U selu u kojem je rođen moj otac, kod Pljevalja, još uvek ne znaju da je Tito umro. Ja nisam emancipovan, moderan i proevropski Crnogorac, već klasična, neobrađena sirovina koja piše lepe pesme i ima najbolju ploču u zemlji. Maja je kroz smeh ponavljala: ‘Kakav je lik ovaj Gula!’ Da li sam možda ispao budala?“
(„Svet“)
Sreto Ćulafić,
folk pevač, smatra da još izvesno vreme neće stići na vrh jugoslovenske estrade: „Imam sve adute, dobre pesme, dobre saradnike, ali šta vredi kada nisam ružan! U našoj muzici caruju ružni i nekvalitetni pevači, a ja to nisam!“
(„Svet“)
Suzana Mančić,
voditeljka i pevačica, o sopstvenoj privlačnosti i seksepilu kaže: „Kad ste javna ličnost, logično je da neko uz kaficu komentariše jeste li se udebljali i otkud vam podočnjaci. Mene nikakve priče apsolutno ne zanimaju. Živim svoj život i ostali mogu da pričaju šta hoće. To što se o meni priča znači da me primećuju, da sam interesantna. Čak se ljutim kad neko zaboravi da kaže da sam seks simbol ili me ne stavi na listu najlepših žena devedesetih.“
Zamoljena da navede nekoliko stihova sa svoje nove ploče, ona kaže: „Jedna od milion, dobra k’o avion. Da ne budem lažno skromna, to je dobra i pomalo autobiografska pesma. Jednom je Miroslav Lazanski uporedio mene i neki najbolji tip aviona. Rekao je da sam ja sigurno nosač aviona (avion ili nosač aviona? – prim. ur.).“ („Ekskluziv“)
Jovica Stojanović,
antropolog, ima specifično viđenje slučaja Obradović:
„Ako ovaj slučaj pokrene njemu slične, u Srbiji muškarci neće smeti ni da gledaju žene i pretvorićemo se u zemlju lezbejki i pedera! Ako je to cilj Srba, koji su se oduvek ponosili svojom muževnošću, onda – na zdravlje… Ovaj slučaj ima tendenciju da ugrozi i tako već ozbiljno ugroženu srpsku muškost. Jer, Srbija je puna seksualno nezadovoljenih ili seksualno neodređenih žena.“
Stojanović ima i predlog šta bi trebalo da se radi: „Najpre da se to malo preostalih muškaraca u Srbiji zakonom zaštiti, kao i gospodin Obradović, jer je on u ovom slučaju više ugrožena strana… Nadam se da će u Srbiji početi da konačno škripe kreveti, što je dokaz da se u njima stvara život. Tada će biti srećni i Srbi i Srpkinje.“
Saša Nebrigić Nebriga,
bokser i tekstopisac, o sebi kaže:
„Možda sam na lošem glasu zbog nekih stvari, ali dokazani sam ljubavnik. Tu ne mogu da omanem… Nije da neću da se ženim, ali moram da nađem onu pravu. Da bude lepa, pametna, dobra domaćica, bogata, a drugo, da li ti znaš koliko devojaka ima u ovom gradu i ovoj zemlji? Mnoge od njih treba usrećiti.“ („Ekskluziv“)
Nenad Čanak,
predsednik Skupštine Vojvodine, odgovara na pitanje socijaliste Zorana Anđelkovića Bakija kakav je osećaj kada ga Vojislav Koštunica nazove neozbiljnim i smešnim: „Osećaj je odličan! Važno je da je Koštunica primetio da ja postojim. Bolje je biti neozbiljan i smešan, nego ozbiljan i smešan, kao na primer Koštunica ili ti Baki Anđelkoviću!“.
(„Ekskluziv“)
Branislav Vasiljević,
uzgajivač zmija, priča kako je pomogao prijatelju koga je ostavila devojka:
„Slao joj je očajnička pisma, poklone, ali nije uspeo da je vrati. Na kraju je došao kod mene. Tražio je da mu dam nekoliko zmija, da ih ubaci u njenu kuću. Pozajmio sam mu devet bezopasnih smukova, a on ih je kroz prozor ubacio u njenu spavaću sobu. Rasprostrele su se po podu i bračnom krevetu, pa se gazdarica, kada je otvorila vrata, onesvestila, pala je kao sveća. Priznao joj je da je on zaslužan za to, i kasnije su se pomirili.“
(„Dosije X“)
Ella B,
pop pevačica, priznaje:
„Ja sam najveći tvorac lapsusa na domaćoj estradi. Pre tri i po godine došla sam iz Nemačke, i još nisam usavršila srpski jezik. Vrlo često mi se dešava da se ljudi u mojoj okolini smeju kada neko prepriča frazu izrečenu u domaćem filmu, a ja ih gledam kao da su pali s Marsa, jer ne razumem šta je tu smešno. Tako sam pre nekoliko dana u emisiji ‘Do poslednjeg daha’, na pitanje voditelja Miodraga Popova šta mi je važnije – ljubav ili seks, odgovorila da sam patriota! Svi su prasnuli u smeh, i tek posle nekoliko minuta objasnila sam da sam želela da kažem kako sam patrijarhalno vaspitana.“
(„U fokusu“)
Sergej Trifunović,
glumac, prilikom izbora za Zver meseca u organizaciji kompanije Miss YU:
„Ne osećam se kao zver i ne znam kako sam to zaslužio u trci sa Vukom Obradovićem, ali zahvaljujem se.“
(„Blic nedelje“)
Milivoje Glišić,
komentator NIN-a, odgovara na pitanje da li mu smeta što prima nagradu za novinarstvo Fondacije „Braća Karić“: „Časnije je primiti nagradu od Karića, nego od fondacija koje se lažno nazivaju nevladinim organizacijama. Zašto da Nataša Kandić prima, a ja da ne primam? Sonju Biserko ovog puta ne pominjem. Njihovi dobitnici na kraju se obično posvađaju zbog para, a ja Bojanu Lekić (takođe dobitnik nagrade – prim. ur.) volim i nikakve pare ne mogu nas idejno udaljiti.“
(„Glas javnosti“)
Marta Mratinković,
klinički psiholog, tvrdi da su Srbi mentalno zdrav narod, ali dodaje:
„Srbi mi liče na slatku bebu, koja samo zato što je slatka i što je svrgla jednog diktatora, pri tom kao da ga je svrgla Olbrajtovoj ili Solani, a ne sebi samoj, čeka da je nahrane. Ipak, nije dovoljno da beba samo zine, pa da joj majka stavi hranu u usta. Majka je, ipak, ta koja bira kad će to da uradi, koja okreće bebu na koju ona hoće stranu, koja određuje koliko će beba dobiti hrane. Tako i srpskom narodu njegovi ‘hranitelji’ određuju koga će da isporuči Hagu, kad i koliku će porciju da dobije.“ („Glas javnosti“)
Nikola Radmanović,
autor knjige Neokortički rat o novoj američkoj vojnoj doktrini:
„Ta doktrina glasi: Rat je konstantan, on nikada ne prestaje, niti može prestati sve dok jedna strana želi da potčini volju druge strane. To što oružana dejstva nisu stalna ne znači da prestaje rat… Sam pojam neokortički rat ili ratovanje predstavlja skup tehnika, disciplina i metoda kojima se neprijatelj potčinjava bez fizičke sile, a delovanjem na neokorteks jednog organizma… Neokorteks je kapa velikog mozga gde se nalazi 80 odsto neurona koji su zaduženi za funkcionisanje osmatranja, orijentacije, odluke i akcije… Nova američka doktrina posmatra protivnika (jedan narod ili državu) kao organizam, a vođu ili vodeće strukture države kao mozak…“
(„Glas javnosti“)
Bogoljub Karić,
biznismen, odgovara na pitanja da li ovogodišnjim izborom laureata nagrade Fondacije „Braća Karić“ „ispravlja“ svoju biografiju i da li je postojala bojazan da će neko od dobitnika odbiti da primi priznanje:
„Zašto bih se pribojavao, nisam ni razmišljao o tome. Čovek koji ne zna šta radi, ima razloga da se plaši. Onaj koji zna šta hoće i šta radi nema od čega da strepi… Pomenuću da je moja inspiracija, moja vizija, moja želja, moj cilj – Nobel. Bio sam u Švedskoj, proučavao kako je živeo i šta je radio. Isto je bilo ovako kao danas, pre sto godina.“
(„Glas javnosti“)
U intervjuu za TV Politiku Karić je pričao o izdavaštvu i prijateljstvu: „Mi imamo izdavačku delatnost. Izdali bismo i knjigu Adolfa Hitlera da je živ, a kamoli ne jedne Mire Marković.“
Rade Grujičić,
stogodišnji travar iz Jabuke kod Prijepolja, tvrdi da ima pouzdan recept za rađanje muške dece, ali da mu stvari ponekad izmaknu kontroli:
„Imao sam neposlušnu pacijentkinju koja je posle četiri ćerke poželela sina. Lepo sam i njoj i njenom mužu rekao šta treba da rade, šta treba da piju oboje i upozorio ih da se ne varaju sa drugom ženom i čovekom. Ali, da vidiš, ona se javlja i kaže da je ostala u drugom stanju i da su joj lekari rekli da očekuje dva sina… Kad, čudo, ona rodila sina i kćerku… Javlja se meni i priča šta je bilo. Pitam ja nju da joj neko slučajno nije zamenio decu u porodilištu, a ona kaže da nije. Pitam je, onda, da slučajno nije prevarila muža sa drugim čovekom, a ona tuc-muc, pa na kraju nekako priznade da jeste! E, rek’o, da sam znao da si ga prevarila, molio bih Boga da rodiš još pet ‘ćeri.“ („Blic“)
Milovan Radisavljević Garašanin,
čitalac „Glasa javnosti“, čestitao je tom dnevniku 1000. broj:
G Glas javnosti hiljaditi broj
L Laž, obmana ne sme u njegov stroj
A „Avala“, činjenice svetu javlja:
S Srbija svoje novine pozdravlja!
