Stoja Novaković,
folk-pevačica, sebe opisuje rečima „tornado, oluja, borba, sunce i vrh“, i otkriva kako se snašla u ulozi bake:
„Teško se snalazim… pa ja imam samo 35 godina.“
(„Stil“)
Vesna Radusinović,
novinarka i publicistkinja, otkriva kako je postala majka:
„Kao i svaka Crnogorka koja drži do sebe, nisam lekara opterećivala pitanjem kog je pola beba. Ja sam to naprosto – znala.
Samo sam čekala da se sretnemo, ON i JA, a na šta bi ličilo da sam još u stomaku počela da nerviram i stresiram najvažnijeg muškarca mog života. Priključena na pet-šest aparata, sa venama prepunim igala, sedela sam na krevetu, izbegavši onu klasičnu a za žene ponižavajuću pozu i mislila o drugim porodiljama koje su urlale. Babice su prekorevale ove mučenice i pokazivale na mene blaženu od analgetika i sedativa i kompletno našminkanu, sa sve minđušama od štrasa, kao na Majku Hrabrost. A mene nije bolelo ništa, Vedran se rodio kada je naumio, ko gospodin čovek, izleteo je iz mog stomaka…“
(„Stil“)
Elvis Dži Kurtović,
„tvorac Nadrealista“, o svojim ciljevima i ambicijama:
„Svoje ciljeve u životu sam ostvario jer sam ih postavio veoma nisko. Toliko sam beznačajan da nemam nikakvih neprijatelja. Nadživeo sam ne samo Džimija Hendriksa, Džima Morisona i Dženis Džoplin, što i nije bilo teško, nego i Boba Marlija, Elvisa Prislija…. Možda ih nisam umetnički nadmašio, ali sam ih nadživeo.“
(„Story“)
Duška Vučinić–Lučić,
„jedna od RTS-ovih uzdanica u organizaciji Eurosonga“, ovih dana je prezauzeta, ali i svesna značaja ove manifestacije:
„Čelni ljudi Evrovizije su veoma naklonjeni RTS-u, bez čijeg generalnog direktora Aleksandra Tijanića ovaj posao ne bi bilo moguće izvesti na ovako profesionalan način. On je čovek koji ima mnogo poverenja u žene i pruža nam ogromnu podršku u izvođenju poslovnih poduhvata. U etar je otišla pozitivna slika iz naše zemlje, što predstavlja dragocenu priliku za promociju u nešto drugačijem, boljem svetlu od onog na koji su navikli gledaoci u inostranstvu. Referentna grupa čelnika najvećeg svetskog festivala odavde je otputovala potpuno oduševljena našom stručnošću. Ono što će im ostati upečatljivo jeste slika o Srbiji koju menjaju žene.“
(„Story“)
Seka Aleksić,
pevačica i modna kreatorka, na pitanje ko je najbolje obučen na estradi, kaže:
„Često čujem komentare da je to Seka Aleksić.“
(„Pravda“)
Maja Marinković,
sudija u specijalizovanom Veću za porodično pravo Prvog opštinskog suda u Beogradu, otkriva neke detalje iz svoje prakse:
„Nepisano je pravilo da što su ljudi obrazovaniji i pripadaju takozvanom višem sloju, to su zadrtiji i nepopustljiviji. Naročito kada je reč o izdržavanju deteta. Trudim se da im objasnim da njihovi poremećeni odnosi ne treba da utiču na dete i da ono ne mora da trpi njihove razmirice i tvrdoglavost. Ali jednostavno u nekim situacijama ne vredi ništa govoriti.“
(„Blic“)
Brana Crnčević,
publicista i radikal, aktuelnu političku situaciju ovako vidi:
„Ne daj Bože da u koaliciji vladajućih stranaka pobedi sumanuta ideja da evropski put Srbije, ovakav kakav nam je ponuđen, nema alternative. Zbog toga je koalicioni sukob premijera Koštunice i predsednika Tadića zasada i logičan i koristan.“
Novinar: Srbija nema sreće sa šefovima diplomatije. Kako biste uporedili ministrovanje Gorana Svilanovića, Vuka Draškovića i Vuka Jeremića i njih trojicu kao ličnosti?
„Goran Svilanović je proevropski i globalistički odeven i obuven i negde dobro obučen. On je obrazac ministra spoljnih poslova koji bi se dopao Ahtisariju i obrnuto. Vuk Drašković je pre Borisa Tadića nameravao da osvoji Evropu govorima, šarmom i nekom vrstom detinjastog proevropskog nacionalizma. Prošetao je svetom i vratio se u Srbiju razočaran. Vuk Jeremić je čudo od deteta. Kad počne da govori, na trenutak pomislite da će nešto reći, kad završi svoj ekspoze, jasno vam je da nije imao šta da kaže. Uklapa se u profil evropskih diplomata koji su savladali tu veštinu. Da sam njegov menadžer, prodao bih ga nekom evropskom diplomatskom klubu. Tamo bi možda igrao uspešnije.“
(„Glas javnosti“)
Dr Milorad Mićić,
načelnik ginekološkog odeljenja u šabačkoj Opštoj bolnici, kaže da se svaki put obraduje prvorođenoj devojčici, „jer to daje nadu da će se majke odlučiti da rode dete“:
„Mačvani vole mušku decu i svaki put kada se rodi devojčica ja znam da će majka morati da rodi bar jednog muškarca. Jer, ako rodi prvo pa muško, više neće rađati. Prisustvovao sam mnogim dramama. Dešavalo se da žena sa sela rodi žensko dete i da muž i svekrva neće da čuju ni za snajku ni za bebu. Ostanu i po nekoliko dana u bolnici. Telefoniramo, zovemo ih i preko rodbine nekako uspemo da dođu po majku i bebu.“
Kog pravila njegove bake treba da se pridržavaju žene:
„Svaka majka rađa jedno dete sebi, drugo mužu, a treće kralju.“
Zašto:
„Samo nas rađanje tri deteta može spasti da kao nacija opstanemo.“
(„Glas javnosti“)
Stevan Jovetić,
fudbaler, kapiten Partizana, nedavno je skinuo protezu za ispravljanje zuba:
„Skinuo sam je pre deset dana. Sada se smejem bez zadrške. Ispostavilo se da sam postao kapiten ekipe i odmah skinuo protezu.“
Gde bi voleo da nastavi karijeru:
„Za Španiju sam već spreman, naučio sam jezik. Gledam onu seriju ‘Marina’, prelepa devojka je ona glavna glumica. Ranije sam gledao i neke druge španske serije. Mada je i Milan sjajan klub. Ševčenko je moj idol, pakleni napadač. A tu je i Ronaldo.“
(„Glas javnosti“)
Goca Tržan–Marinković,
pevačica, priča o bolesti supruga i otkriva „da bolest ne bira ni vreme a ni osobu koju će napasti“:
„Prošla sam pakao! Prva tri dana Ivan je bio u blagoj komi, potpuno nesvestan okoline, pod jakim sedativima i terapijom. U Urgentnom centru mi je laknulo kad su mi rekli da je encefalitis, međutim, moja kuma, koja je lekar i koja je sve vreme bila sa mnom, rekla mi je: ‘Goco, da li ti uopšte znaš kakva je to dijagnoza? Ona se u 30 odsto slučajeva završava smrtnim ishodom.’“
(„Kurir“)
Dragan Marković Palma,
predsednik opštine Jagodina, najavljuje otvaranje Muzeja voštanih figura u svom gradu:
„Bio sam i video, i 15. aprila ove godine u Jagodini će biti otvoren muzej sa 39 voštanih figura, koje smo, inače, dobili besplatno. Neću da odajem koje su figure u pitanju, jer će to biti iznenađenje za otvaranje, ali će se među njima od srpskih poznatih ličnosti naći, pre svih, folk-pevačica Svetlana Ceca Ražnatović, ali i ostali koji su zaslužni za dobrobit Srbije.“
(„Kurir“)
Nikola Žarković,
„jedan od najboljih umetnika slikanja po ljudskoj koži“, koji je prošarao tela najpoznatijih Beograđana, priča:
„Nekada je znak muškosti bio tetovaža na ruci sa datumom služenja vojnog roka. Ta rabota je nekada bila užasno bolna, jer je na posebno zašiljen vrh burgije bio upleten konac natopljen tušem, da bi tako ostavio trag ispod kože…“
A sada:
„Među mojim klijentima je i teniser Janko Tipsarević. On je istetovirao inicijale porodice, i reči Dostojevskog: ‘Lepota će spasiti svet’. Fudbalski reprezentativac Danko Lazović je istetovirao jednu religioznu sliku. Morali smo da ga ‘ukrademo’ iz Kovilova, jer je bio u karantinu. Čekali smo do 23 časa da tadašnji selektor Havijer Klemente zaspi, pa da ga istetoviramo.“
(„Večernje novosti“)
Milica Čubrilo,
ministarka za dijasporu, na pitanje kako procenjuje muškarce, kaže:
„Prema smislu za humor i za ples – muškarca koji ne ume da me nasmeje i da sa mnom odigra tango, teško da mogu da ‘registrujem’ kao muževnog. Većina, nažalost, pokazuje nedostatak humora i samopouzdanja, a ponaša se bahato, pa bih savetovala muškarcima da budu malo opušteniji. Mnogo su, bre, plašljivi!“
O kuvanju:
„Uživam da budem kuvarica, a osobenost moje kuhinje je možda to što volim da mešam razne kulinarske uticaje – našim tradicionalnim jelima dodajem orijentalne začine i kombinujem. Ubacim, uvek i svuda, i malo kumina, korijandera, malo nane, karija, žalfije, raznih travica… mešam slano sa slatkim. Uz glavna jela služim orahe, kestenje, smokve, suvo grožđe, povrće koje se danas retko jede, a bilo je osnova ishrane, voće… Uglavnom, uvek nešto pospem još malo, i onda mi je zanimljivo da vidim efekat.“
(„Večernje novosti“)
