VREME BR 279. 24. FEBRUAR 1995.
Polemike: Crna pedagogija
Ovi salonski ultraši i naci-manekeni dali su svoj "patriotski" prilog mobilizaciji naciona i medijskoj ratnoj halabuci
Dragan Veselinov, republički ministar poljoprivrede i lider koalicije Vojvodina
Dr Dušan Dunjić,
direktor Instituta za sudsku medicinu, otkriva;
„Profesor Pejaković me je učio i govorio: sa lešom treba voditi razgovor. Ako znaš da pitaš, telo, iako mrtvo, mnogo toga će ti reći. Kako? Kroz rad sa mrtvima, o živima saznamo mnogo više nego što može da se zamisli.“
(„Ekskluziv“)
Stanka Savčić,
bivša reprezentativka u kik boksu, pre osam godina telohranitelj predsednika Kik boks saveza Jugoslavije Željka Ražnatovića Arkana, prepričava incident sa gostom iz kazina hotela Jugoslavije, u kome je takođe radila, pa kaže:
„Uvredio me je, i posle prepirke je usledila tuča. Kada se završilo znala sam da moram da kažem Željku. Stisla sam petlju i rekla mu još isto veče. On se oduševio.“
(„Ekskluziv“)
Stjepan Bobek,
fudbalska legenda, priča kako se oporavio posle operacije srca:
„Po povratku iz Hjustona godinu i po dana bio sam veoma disciplinovan i vodio sam računa šta smem da jedem i šta smem da pijem. A onda mi se pojavila strašna želja da jedem slaninu. Ja sam od tada pojeo više slanine nego što ste je vi videli. Slaninu, beli luk, crni luk, škembiće i sve drugo što jedu zdravi ljudi jeo sam i ja. Počeo sam da pijem Rubinov vinjak sa koka-kolom, jer me taj vinjak podseća na metaksu koju sam pio u Grčkoj. Ubeđen sam da me taj vinjak spasao. I do današnjeg dana u tom smislu živim nedisciplinovano.“
(„Duga“)
Margit Savović,
bivša ministarka, trenutno angažovana kao modna komentatorka novog magazina „Panorama“:
„Gospodin Batić mi se nekako čini uvek isti. Kao da se pojavljuje uvek iznova u istom izdanju, kao da nikada ne menja detalje, kravatu, košulju. Uvek isti tonovi, uvek isti utisak. Odelo ne čini čoveka, ali čini političara. Ministar Batić mora da misli o tome, mora da pruži ženskoj publici malo užitka.“
Modna komentatorka smatra da Zoran Đinđić „deluje isuviše sportski i ležerno“: „Iskreno se nadajući da se gospodin Đinđić politikom ne bavi iz sporta, po meni bi trebalo da se pod hitno uozbilji u odevanju, frizuri i drugim detaljima. Ovako odeven i ošišan izgleda preterano dečački i ne odaje ozbiljnog političara.“
Božidar Jovićević,
auto-mehaničar iz Lučana, podigao je na lokalnom groblju mauzolej u kome se nalaze slike Slobodana Miloševića, Zorana Lilića, Tita i Lenjina i u kome se uvek čuje muzika Zorice Brunclik, Šabana Šaulića i Novice Negovanovića: „Navratim ja često do mauzoleja, baš ovih dana uređivao sam okolinu, prilegnem, odmorim se. A, bogami, često i prenoćim. Za poslednjih desetak godina, da ne slažem, barem pet stotina puta prespavao sam u mauzoleju, i iako sam bio usred groblja, ako neko pita, nikad ništa nisam prizrio, naspavao se vazda i odmorio kao čovek.“
Na vrhu mauzoleja sija metar visoka zvezda petokraka: „Da bi moja zvezda sijala na mauzoleju, kopao sam 350 metara kanala, sve kroz krš i kamen, da položim podzemni električni kabal. Uzeo sam dobar kabal, odličan promer, platio sam ga u ono vreme 18.000 maraka, hoću da imam dobro napajanje.“ („Panorama“)
Slavica Đukić – Dejanović,
nekadašnji potpredsednik SPS-a, priseća se:
„Predsednik Milošević je eksponiran kao rigidan, ali ljudi koji ga najneposrednije poznaju znaju da on ume najduhovitije da ispriča vic i najlepše da zapeva. Zajedno sa gospodinom Čovićem često je pevao Tekla reka Lepenica.“
(„Panorama“)
Zoran Preradović,
novinar „Glasa javnosti“, ovako završava reportažu o jedinom porno bioskopu u Beogradu:
„Ustajem, spreman da pođem. Dosta je bilo. Neću videti ni naslućeno ubistvo. Ne moram kao onaj momak da se savijam. U poslednjem sam redu i nikome neću zakloniti vidik. Tek je polovina filma, a ja već udišem topli majski vazduh. Dok pokušavam da zamislim likove s obema rukama u džepovima, koji posle predstave hitro kliznu u gusti mrak železničke stanice, pomislih: ‘Šekspir ovo nikada ne bi uradio, a ni Bukovski napisao’.“
Jasmina Mitrović – Marić,
urednica BK Parlamenta, o sebi kaže:
„Za novinare važi izreka da su univerzalne sveznalice ili univerzalne neznalice. Naravno, nemam enciklopedijsko znanje. Za svaku temu se unapred pripremam. U tome mi pomažu takozvani ‘kopači’. Ali se svakom novom emisijom približavam tom univerzalnom znanju.“
(„Novi ekspres“)
Aleksandra Dimitrijević,
(14) nova zvezda jugoslovenskog šaha, priča o uslovima pod kojima je igrala na Prvenstvu Evrope koje je održano u hotelu Meriot u Varšavi:
„…Nismo imali dovoljno novca jer mi je u poslednji čas moj klub ŽTP otkazao obećane pare za vozne karte. Mislili smo da i ne putujemo. Ipak smo tata i ja otišli vozom, ostale naše igračice avionom.
Posle šest dana nismo mogli da platimo hotel, ja i tata želeli smo da spavamo u holu, obezbeđenje nam nije dalo. Srećom, pomogao nas je predsednik evropske federacije i predsednik ŠK Polinije, ali sve ukupno od 12 noći na takmičenju, šest nisam spavala. Za vreme partije ni jaknu nisam smela da obučem, plašeći se zaspaću za tablom… Čeka me sada Evropsko prvenstvo u Grčkoj i želim samo da se odmorim…“
(„Večernje novosti“)
Nebojša Pajkić,
profesor FDU i dramaturg, o predstavi Marksatana:
„Opšte je poznato da smo svi mi žrtve satanističkog marksizma o kojem se govori isključivo kao o ideologiji. Niko ne spominje činjenicu da je reč o jednoj mračnoj, satanističkoj imaginaciji koja se zasniva na vrlo preciznim, okultnim pojavama. Zbog toga smo mi koji smo radili ovu predstavu još uvek hipnotisani, ali ste hipnotisani i vi koji ste večeras došli (na premijeru, prim. ur.).“
Povodom premijere, Pajkić je dao i uputstvo za borbu protiv komunizma: „Neophodno je da se svi mi oslobodimo karanfila u sebi, a da bismo to postigli, moramo ih materijalno uništiti. Ako bi svako od nas pre 1. maja, praznika Mafije, pojeo po jedan karanfil – komunizma više ne bi bilo. Ja ću sad izvesti taj ritual, a vas bih zamolio da ga sledite u godinama koje su pred nama.“
(„Svet“)
Saveti „Glasa javnosti“ u rubrici Slobodno vreme
Ljubav pod tušem
6 sati: Ako spadate među jadnike koji moraju rano da ustaju, barem počnite dan lepo. Stanite pod tuš u društvu žene vašeg života…
17 sati: Osvežite se posle dugog dana. Ljudi, a u to spadaju i žene, imaju u ovo doba dana, osetljiv nos, čulo ukusa je u top formi…
20 sati: To je trenutak kad brzo reagujete, čim osetite nešto u abdomenu, odmah krenite u akciju…
21 do 23 sata: Korisno je ako je vaša ljubav noćna ptica i duže spava ujutru. Onda je dama u to vreme, za razliku od vas, još puna energije.
24 sata: Pravi trenutak za položaj „ona odozgo, a vi ispod“. Ali ako vaša prijateljica ustaje rano, a vi spavate duže, onda preporučujemo misionarski položaj.
Danica Ivanović,
čitateljka iz Ivanjice, poslala je svom omiljenom listu poruku – pesmu u prozi: „…A želja je naša ponajveća, našom srećom da ovlada sreća. Pa da Sloga neslogu nam smeni, a sreća zlo odmah da zameni. Jer, nesloga je zemlju podelila i granice nove postavila. Domovino naše duše deo, ko ti takvu sreću poželeo. Dal te dušman takvu hteo, da postaneš sveta deo. Pa vas sada svetom hvale, kad postaste zemlje male. I postasmo mi tuđini, baš u svojoj domovini… Moćne sile kulturu širile, da bi one svetu bile mile. Kuda idu da zavode reda, svuda žalost, zlo i ljudska beda. Pa još kažu da smo sami krivi, što su našu zemlju razorili i veliku žalost učinili. A naša se duša očeliči, pa se sada pravdom više diči. Jer sa pravdom sila se ne meri, što nas lažu da su prijatelji. U naše se dane Gospod javlja, da nam kaže da nas ne ostavlja…“
(„Večernje novosti“)
Zorica Mijović,
majka Nenada Mijovića, optuženog da je sa svojim navodnim ljubavnikom Mirkom Savićem usmrtio biciklistu: „Videste li šta mi onaj matori uradi od deteta? Unakazi nam familiju za sva vremena! Moje dete, da izvinete, peder? To je laž! Nego, onaj matori samo da se izvuče. Prvo mi napio sina, onda ga grun’o u kola, pa hajd’ za Smederevo. Usput ga i drp’o. Ne bi mog’o da mi dete nije bilo pijano… Sad dete treba da mi robija, da ide u zatvor što se branio da ne nagrabusi onako, znate, seksualno. Al’ neće da može!“
Radoje Mijović,
Nenadov otac, o prijatelju svog sina kaže: „Čuo sam pre pet godina da je Mirko malo nastran čovek, al’ ništa nisam verov’o dok ne vidim. Nikad nisam primetio da je on homoseksualni, da tako kažem, bludnik. Kad sam ga pit’o da l’ je peder, on je govorio da nije. I ‘oće sve ovo da ide u novine? Oće! E, da kažem onda i ovo: ja sam mu par puta udario čep u dupe, a on je samo vik’o: iju, iju, iju.“
Mirko Jović,
zvani Šemsa, odgovara na optužbe o navodnoj homoseksualnoj vezi između njega i Nenada Mijovića: „To su obične gluposti! Izbruka me, život mi zagorča! Ja sam ozbiljan čovek, imam ženu, samo sad nije tu, otišla je kod majke. I politički sam obrazovan, član sam mesnog odbora SPS-a, radio sam u bivšem Komitetu…“
(„Ekskluziv“)
Ovi salonski ultraši i naci-manekeni dali su svoj "patriotski" prilog mobilizaciji naciona i medijskoj ratnoj halabuci
Patrijarh Irinej, uručujući Velimiru Iliću Orden Svetog Stefana Prvovenčanog ("Blic")
Saopštenje SPO, "povodom državnih počasti uz koje je sahranjena udovica Josipa Broza Tita", u kome se traži od države da se oduži i supruzi Draže Mihajlovića ("Večernje novosti")
Aleksandar Vučić, lider SNS-a ("Alo")
Zorana Mihajlović, potpredsednica SNS-a ("Kurir")
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve