Ivica Dačić,
socijalista, prema navodima „Nedeljnog telegrafa“ na sednici Glavnog odbora SPS-a održanoj 9. septembra, kaže: „Moram da kažem da nemam više živaca, ni volje, ni snage, ni vremena, ni strpljenja… Ja nemam vremena, ja imam 35 godina, za mene možda još nije kasno… Sve vas volim, drugarice i drugovi, volim i sam sebe. Ali, moramo da shvatimo da mi ipak nismo ovde svi ti neki novi ljudi.“
Vanja Grbić,
odbojkaš, obrazlaže zašto je prilikom dočeka odbojkaške reprezentacije u gradskoj skupštini zapalio tompus:
„Tompus je više bio fora, znak da pokažem da smo najbolji. Da sam mogao, zapalio bih ga na terenu, ali bilo je previše ubedljivo da bi bilo slatko.“
Grbić objašnjava i šta bi trebalo da bude osnovni cilj političara:
„U redu ako treba da kradu, ali to treba sakrivati, to je sasvim normalna stvar u našoj, ali i u italijanskoj, u svakoj politici. Naravno, to se ne kaže, ali ove ljude treba učiniti srećnim.“
(„Nedeljni telegraf“)
Zorica Cvetković,
numerolog, tvrdi da nam ova godina baš i nije srećna, ali da će nam u iduće dve konačno krenuti: „2002. godina za SRJ predstavlja godinu broja 8, i od te godine narodi koji u njoj žive počeće ‘lakše da dišu’. To je početak sređivanja materijalne situacije i velikih promena na ekonomskom i administrativnom planu (regionalizacija će biti završena) koje će doneti boljitak… U 2003. završava se drugi ciklus loših aspekata po našu zemlju. Ta godina, u znaku broja 5, narodima Srbije i SRJ donosi sreću. Počeće konačno da nam sija sunce, i od te godine predstoji prosperitet. Bićemo srećni što ovde živimo.“
(„Nedeljni telegraf“)
Marina Živković,
folk pevačica, izlaže svoje političke stavove: „Sad ispada da je onaj bivši režim, protiv koga sam i ja bila, bio bolji. Oni su otimali, ali su ostavljali nešto i narodu. Ovi otimaju, ali ne daju nikom ništa. Što se tiče Koštunice, njemu, moram priznati, još uvek držim stranu. Zašto? Zato što mi se čini da se i njemu dešava isto što i Miloševiću. Verovatno ni on, do kraja, ne zna šta se stvarno događa u zemlji. Boga pitaj kakve se informacije njemu plasiraju.“
(„Antena“)
Goran Svilanović,
ministar inostranih poslova, komentariše tvrdnje da je najelegantniji političar: „Verovali ili ne, imam samo četiri odela. Ali, možda je stvar u tome kako ih nosim.“
(„Blic nedelje“)
Dragoljub Đuričić,
bubnjar, odgovara na pitanje kako gleda na situaciju u saveznoj državi: „Uopšte na to ne gledam. To je obično prepucavanje i ne želim da ulazim u to ko je kriv, jer onaj ko želi da razgovara jedva čeka onog drugog da otkaže. Ta priča mi liči na moju pokojnu prababu Dobricu – ona je celi život želela da konkuriše kao glumica na Cetinju, a poenta je bila da čisti nokte kako bi izbegla da pere sudove.“
(„Blic nedelje“)
Živadin Jovanović,
potpredsednik SPS-a, komentariše tezu da kolektivno rukovođenje njegovom partijom deluje kao neka vrsta politbiroa: „Politbiro je karakteristika DOS-a, a ne SPS-a. Mi to govorimo od prve, kao što znate. Sada vidimo da je i predsednik Koštunica prihvatio tu terminologiju. Samo ne znam da li sebe računa kao člana tog politbiroa ili se izuzima iz toga.“
Jovanović i poentira: „SPS nije jedna od mnogih pomodnih stranaka DOS-a. U poniženoj i razapetoj Srbiji i Jugoslaviji – SPS je potrebniji danas nego ikada.“
(NIN)
„Duga“
u prošlonedeljnom broju ovako predstavlja devojku sa svoje naslovne strane: „Ona je Mis Beograda. Tu titulu nezvanično je dobila na izboru agencije ‘Elit’. Zvanično, ona je beogradska gimnazijalka kojoj je manekenstvo hobi. Hobi, profesionalno upražnjava u modnoj agenciji Fox. A svoju ambiciju, da postane TV voditeljka, ubrzo će realizovati. Pa će da nas vodi i zavodi po malom ekranu. Ima sedamnaest leta. I isto toliko zima. A ima i ostala godišnja doba. Olja, Olja, od svih bolja. A preziva se Crnogorac.“
„Antena„,
„magazin za estradu, sport i medije“, o tome kako je Čačak zbog jedne veverice izgubio gasovod. „Dok je Velimir Ilić razgovarao sa Italijanima u susednu sobu ušla je veverica i ugrizla Veljinu sekretaricu. Tog trena počinje drama.“ „Veverica je menjala taktiku i drveće, Italijani tražili dodatna objašnjenja, nova sekretarica izmišljala priče i crvenela, Velja Ilić se znojio drmajući drvo (ne bi li veverica pala), a vreme neumitno proticalo.“
Radomir Ratko Dmitrović,
glavni i odgovorni urednik magazina „Antena“, komentariše povratak Olje Bećković na Studio B:
„Olja je za proteklih nekoliko godina doživela veliku transformaciju; oslobodila se gotovo nepodnošljive količine cinizma, a život je u njoj sagoreo onaj jal koji se gomila u mladosti i nestaje sa jednim događajem, kao što je rođenje deteta, na primer.“
Dr Branislav Ivković,
član sekretarijata Izvršnog odbora Glavnog odbora SPS-a, za „Jutarnje novine“ govori o odnosu vlasti prema opoziciji:
„Mi smo bili kao milosrdne sestre prema opoziciji, u poređenju sa ovim što se sada dešava.“
Ivković u istom intervjuu objašnjava i restrikcije struje:
„Četrdeset hiljada ljudi je izbačeno sa posla. Među njima i ključni eksperti, osvedočeni stručnjaci, na primer u Elektroprivredi, zbog čega nismo imali struje usred juna, što se nikada ranije nije dešavalo.“
Svetozar Vujačić,
advokat, pravni zastupnik vidovite Zorke, kaže:
„Sa Zorkom su u SUP privedeni i njena čistačica kao i desetak klijenata koji su upravo čekali na njene usluge u Baštovanskoj ulici, gde inače ordinira.“
(„Jutarnje novine“)
Prof. dr Branko Kostić,
redovni profesor Građevinskog fakulteta u Podgorici, za crnogorski „Dan“ kaže: „Pogubno je što se crnogorski nacionalizam do te mjere razvio da se ispoljava kroz mržnju prema srpskom narodu i svemu što je srpsko.“
Miodrag Vuković,
premijer Crne Gore:
„SRJ postoji. Međunarodno je priznata. Ne priznaju je samo Kosovo i Crna Gora. Crna Gora je priznaje selektivno. Kad joj trebaju pare. Kad je Vrhovni savjet odbrane u pitanju. Ali tome će doći kraj. Srediće to nacionalisti iz DOS i Koalicija ‘Za Jugoslaviju’.“
(„Dan“)
Goran Vesić,
član DS-a, o učestvovanju saveznog predsednika u pregovorima kaže: „Predsednik SRJ Vojislav Koštunica nema ustavnih, ni zakonskih nadležnosti da vodi pregovore o budućnosti Jugoslavije.“
(„Dan“)
Vidovita Anđela sa Voždovca,
za „Zonu sumraka“ otkriva ko stoji iza terorističkih napada u Americi:
„Mislim da su Amerikanci sami ovo inscenirali, kako bi napravili novo ratno žarište. Moraju da potroše oružje iz magacina.“
Prof. dr Nikola Milošević,
akademik, filozof i počasni predsednik Srpske liberalne stranke, za „Reviju 92“ kaže:
„Operacija u Avganistanu se ne može brzo i lako završiti, jer Avganistan ima samo 24 kilometra železničke pruge, a na njihovim drumovima su takve rupe da u njih mogu da stanu čitavi automobili. I zbog toga biće to veoma dugotrajan rat.“
Dušan Mihajlović,
ministar policije, u obraćanju studentima Više škole unutrašnjih poslova ističe da „organizovani kriminal više nema mentora u vrhu vlasti i policije“, a budućnost vidi ovako:
„Nadam se da će svako od vas kada bude završio ovu školu u službenom automobilu imati laptop kompjuter.“
(„Danas“)
Ministar policije pitomcima na kraju poručuje:
„Ne daj da te zlo pobedi, nego zlo pobedi dobrom.“
(„Glas“)
Boris Tadić,
potpredsednik Demokratske stranke, kaže:
„Nismo uopšte toliko obećali koliko nas drže za reč.“
(„Borba“)
Nenad Čanak,
predsednik Skupštine Vojvodine, o Vojislavu Koštunici: „Čovek veruje da je stvarno predsednik. Trebalo bi ga hitno hospitalizovati.“
(„Blic“)
Jovica Trkulja,
profesor Pravnog fakulteta, na godišnjicu, kako kaže, oktobarskog „bljeska slobode“ zaključuje: „U Srbiji ništa novo! Uprkos zaglušujućoj buci i velikim očekivanjima od naše ‘oktobarske revolucije’ Srbija nije raskinula sa autoritarnim, niti je uspostavila demokratski poredak.“
(„Danas“)
Dušan Bajatović,
predsednik vojvođanskog odbora SPS-a, izvinjavajući se novinarima koji su izveštavali sa mitinga socijalista u Novom Sadu poručuje: „Niko ne sme da vas bije.“ A o prekršajnoj prijavi koja je podneta protiv njega na osnovu Zakona o okupljanju građana kaže: „Ja bih voleo da odem na mesec dana u zatvor da se odmorim“.
(„Blic“)
