Četrdeset godina „Zvezdara teatra“, u kome je publika mogla da vidi što nije mogla u drugim pozorištima, zabranjene teme i sadržaje
„Zvezdara teatar“ je napunio 40 godina, a kao da je juče bilo kad se 8. oktobra 1984. godine prolomio prvi aplauz nakon predstave Mrešćenje šarana.
„Ovih 40 godina prošlo je brzo i kada pominjemo brojeve i prošlost imam utisak da trčimo niz brdo. ’Zvezdara’ je danas, mereći ljudskim godinama, u najlepšem periodu života. Ovo pozorište čeka duga i uspešna budućnost ako nastavi putem kojim je pošlo – promocijom novih domaćih dramskih pisaca u izvođenju velikih glumačkih imena sa generacijama mlađih glumaca koji tek osvajaju pozorišni svet“, rekao je Dušan Kovačević, direktor i osnivač „Zvezdara teatra“ medijima u sredu.
Prvu predstavu, Mrešćenje šarana, režirao je Dejan Mijač, a jednu od uloga igrao je Voja Brajović.
„Sećanja teško mogu da vam prenesem… Bilo je jako uzbudljivo jer je Mrešćenje šarana bilo zabranjivano u dva navrata. Bio je izazov stvarati novo pozorište koje je specifično, jer funkcioniše sa jako malo ljudi. Zanimljivo je da je ipak ovaj komad u režiji Dejana Mijača, dugo živeo i bio dugovečan, što je i očekivano sa jednim takvim piscem i rediteljem. Igrali smo ga i u Zagrebu čak 49 puta“, rekao je Brajović.
Mesec dana nakon Mrešćenja šarana, bila je premijera druge predstave „Zvezdara teatra“ – Ratnički rastanak. Režirao ju je Egon Savin. Tokom godina režirao je još nekoliko predstava, a danas su na repertoaru predstave Pasivno pušenje, i Knjiga o Milutinu koja je za nepune tri godine odigrana preko 200 puta.
„Sa vremenske distance lakše sagledavamo fenomen ’Zvezdara teatra’. To je bilo vreme jednopartijske države koja je ulagala veliki novac u kulturu, ali je istovremeno sprovodila ozbiljnu kontrolu nad svim, pazili su na čitav proces rada i stvaranja. ’Zvezdara’ je bila slobodno pozorište u koje je ušla cela generacija novih pisaca. Ljudi su bili ganuti do suza, jer su ovde mogli da rade šta vole što je bilo ravno čudu. Publika je to odmah osetila, mogli su da gledaju što nisu mogli u drugim pozorištima, zabranjene teme i sadržaje“, prisetio se Savin.
Vida Ognjenović je bila reditelj treće predstave Nečastivi na filozofskom fakultetu Iva Brešana.
„Zvezdara teatar je bilo i ostalo slobodno pozorište. Imalo je od početka ogromnu ulogu zbog oslobađajuće energije koju je nosilo, glume, režije. Radeći na predstavi Nečastivi na Filozofskom fakultetu pisac Ivo Brešan rekao je: ’Ako prođe ja sam spašen, ne idem u pakao“. istakla je Ognjenović.
Predstava Udovica živog čoveka prema novom tekstu i u režiji Dušana Kovačevića biće premijerno prikazana 6, 7, i 8. oktobra i obeležiće početak četrdesete pozorišne sezone.
Predstava Ožalošćena porodica Branislava Nušića u adaptaciji i režiji Nikole Pejakovića biće prikazana 9. oktobra. Predstava Moji tužni monstrumi Vita Taufera biće prikazana 11. oktobra, a Mirandolina u režiji Tatjane Mandić Rigonat za koju je upravo dobila nagradu „Jagoš Marković“ biće prikazana 12. oktobra.
Dokumentarni film Slobodana Ivetića Kuća među zvezdama o jubileju „Zvezdara teatra“, 13. oktobra označiće kraj obeležavanja jubileja pozorišta.
U Novom Travniku, Župa Uzašašća Gospodinova zove na bojkot filma „Svadba“ koji je videlo više od milion gledalaca, i sa tugom konstatuju da vernici idu u druge gradove kako bi ga videli. U komentarima po mrežama se tvrdi da je pravi razlog mešoviti brak
Na aukciji u Sotebiju biće ponuđeni na prodaju radovi u papiru Dada Đurića. Očekuje se da će jedan od njih premašiti 100.000 evra, što će biti najskuplje plaćeni rad na papiru jednog jugoslovenskog umetnika do danas
U prestonici kulture Zrenjaninu, na izložbi o arhitekti Dragiši Brašovanu, dominira maketa Dunavske banovine koju je za 2,4 miliona dinara uradio studio koji je autor i makete za Ekspo, a koji se jedini javio na raspisani tender
U porti Petrove crkve u Novom Pazaru zida se objekat „kako bi se raško-prizrenskom vladiki ispunio hir da stoluje ovde, jer se izgleda kosovskog sedišta odrekao“, napisala je Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji
Od početka godine Vlada Srbije prosledila je Narodnoj Skupštini na usvajanje osam predloga za dobijanje statusa kulturnog dobra. Sve ih je predložilo Ministarstvo kulture, na čiji su predlog Vlada i Skupština ranije ukinule status kulturnog dobra Generalštabu
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Milo Đukanović vladao je Crnom Gorom 32 godine. Vučić bi bar toliko da mešetari Srbijom, znači još jedno 18 godina – policijskom silom, tajnim službama, paravojnim partijskim formacijama, zauzdanim pravosuđem i pobesnelim tabloidima
Režim igra na sve ili ništa. Vučić nema apsolutno nikakvu ideju šta da radi, osim da pokuša da vlada, doslovno, policijskom silom i tabloidima. Jer državni sistem se kao posledica nasilja, krađe i nesposobnosti raspao, kao u Zaječaru
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
