Danas je preminuo kompozitor, profesor Fakulteta muzički umetnosti, selektor Bemusa, autor muzike za brojne filmove i pozorišne predstave – Zoran Erić. Objavljujemo sećanje Nebojše Bradića, pozorišnog reditelja, povodom najnovije od njihovih 15 saradnji
Kada smo se prošle godine dogovarali da radi muziku za predstavu „Mama“ u Pozorištu Atelje 212, stvari su bile izgledne: trebalo je da zaleči ranu od operacije, da se odmori na svom omiljenom Halkidikiju i da nam, osvežen morem, suncem i grčkim vinom, isporuči ono što smo uvek dobijali od njega: inspirativnu, zanimljivu i tačnu muziku koja pokreće, podržava i komentariše radnju, ali i podstiče na uzbudljivu pozorišnu avanturu.
Bilo je vremena i za prijateljsku kafu u kafiću iz njegovog novobeogradskog komšiluka. Zoran bi uvek imao preciznu dijagnozu naše kulturne scene i dobar uvid u njene aktere. Umeo je da govori o manama društva, da kudi lenjivce, ali je više od toga voleo da hvali talentovane, obrazovane i pametne. Svaki dobar predlog ili ideju Zoran bi prihvatao usklikom: „Fantastično!“. Pritom, pohvale koje su bile upućene njemu i njegovom radu prihvatao bi veoma skrupulozno, želeći da što pre pređe na neku anegdotu iz svakodnevnog života. I uvek bi pominjao svoju porodicu, koju je beskrajno voleo.
Zbog zdravstvenih komplikacija morao je da prekine letovanje i ležaljku na plaži zamenio je krevetom u grčkoj provincijskoj bolnici. Stvari su, čini mi se, tada krenule po zlu. Posle letnje pauze, po prvi put je izrazio sumnju da će moći da radi na novoj predstavi. Tačnije, on je hteo da vrati projekat, ali sam uspeo da ga ubedim da ćemo, ukoliko on bude sprečen da prisustvuje probama, koristiti nešto iz njegovog bogatog muzičkog „fundusa“.
A onda mu je zakazana još jedna operacija. Bio je izričit da moramo naći drugog kompozitora. Na predlog da to bude njegova bivša studentkinja Aleksandra Vrebalov odgovorio je: „Presrećan bih bio zbog svih vas da Aleksandra radi. Ona je najbolja.“ (plus grafika Srce) To Zoranovo Srce pratilo nas je sve do juče, kada to više nije moglo.
Što više razmišljamo o Zoranu Eriću, iznova shvatamo zašto je on bio toliko voljen: kao umetnik, kao saradnik, kao čovek… Kada bi na probe doneo svoju muziku, bio je to praznik za sve. Strepnja i neizvesnost brzo bi nestajale, uspostavljao bi se novi dijalog i učvršćivalo staro poverenje. Voleo je pozorište i glumce, a rediteljsku ideju je sa razumevanjem pratio do kraja. U svemu je bio vrhunski, u svemu je ostajao dosledan svojim principima.
Bio je na velikim svetskim pozornicana, ali se radovao da putuje u Gračanicu ili Viroviticu, Kruševac ili Šabac, gde su nam bile premijere. Radio je umetničku muziku, ali i primenjenu muziku – i jedno i drugo kao najbolji posao koji mu je poveren. Na početku karijere napisao je balete koji su bili inspirisani domaćom literaturom. Mislio sam da bi bilo dobro da uradi balet i operu na Andrićevu temu. Pre deset godina imali smo zajedničku premijeru savremenog baleta „Prokleta avlija“. Do opere nismo stigli…
Za svoje umetničke radove dobijao je najviše nagrade i zvanja, ali je uvek imao vremena za svoje studente i prijatelje. Obavljao je najodgovornije poslove na FMU i Univerzitetu umetnosti. Kada se Vladimir Kostić založio za proširivanje Odeljenja umetnosti SANU, jedan od prvih koji je svojim delom zaslužio da uđe u red akademika bio je Zoran Erić. To se nije desilo. Zoran Erić je i to razumeo i ostao najveći.
U Beogradu je medijsku i javnu pažnju okupiralo Narodno pozorište, pa se ne primećuje da ostala pozorišta ove sezone imaju po jednu do dve premijere, a to je tačan pokazatelj položaja kulture u ovoj Srbiji
Emisija „Ode ponedeljak“ Dejana Cukića skinuta je sa programa Radija 202 zato što je ovaj muzičar odnedavno u penziji
Upravni odbor je odlučio da ne produži ugovore za tri emisije rađene kao inostrane franšize kako bi napravio mesta za nove projekte, dok Vladimir Kecmanović više neće uređivati Kulturno-umetnički program
U Muzeju devedesetih izložba logotipa i vizuelnih identiteta Jugoslavije „Yugo.logo“ vraća u vreme kad je dizajn oblikovao svakodnevnicu
„Mala Frida“ je četvrta premijera Malog pozorišta „Duško Radović“ ove sezone. Ostala beogradska pozorišta su realizovala jednu do dve
Kako se na vatri podmetnute paljevine ocrtala mafijaška priroda vlasti? I zbog čega ne prestaje režimska odmazda nad Milomirom Jaćimovićem
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
