Živopisni karakter

Odavno se pitam postoje li u Srbiji autentične TV zvezde. To bi valjda bile ličnosti koje gledate, ali i slušate, persone s autoritetom koje se dobro snalaze pred kamerom. Nisu bitne ni godine, ni vrsta emisije u kojoj se pojavljuju, glavno je da poseduju ono nešto što možda pogrešno nazivamo harizmom. Emisija Tanje Peternek „TV lica“, koju sam otkrio na Trećem kanalu, donekle odgovara na ovo pitanje. U poslednjoj emisiji pratili smo prosečan radni dan Anje Ranković, a zatim videli mali razgovor u studiju. Televizija je obično dosadna kada se bavi sama sobom, ali sada sam čuo razmišljanje jedne popularne voditeljke i urednice BK televizije. Prema prioritetu, teme su sledeće: sujeta, tračevi, kako savršeno našminkati sise, nema se para u ovoj zemlji…

Danas bih bio srećniji da nisam čuo i video kako razmišlja popularno TV lice, ali ova emisija, po rečima Tanje Peternek, ima za cilj demistifikaciju ljudi koji se pojavljuju na malim ekranima. „Bedak“ je što sam isti slogan čuo u emisiji „Svet plus“ na TV Pinku u kojoj estradne zvezde demistifikuju do skidanja gaća. TV Lice ostaje dobro realizovan koncept, ali se pitam koliko ćemo lica videti dok ne sretnemo autentičnu TV osobu.

No, nije da nema živopisnih karaktera: u kanalu Yu info, u emisiji gđice Kruške, saznali smo da čuvena striptizeta, ovdašnja Branka Black Rose, ima skriveni dar. Prvo – nije striptizeta, već egzotična plesačica jer ne skida gaće, a drugo – žena je pesnikinja. Ovih dana će se pojaviti njen prvenac, zbirka pesama pod naslovom „Valovi života“. Istoimenu, programsku pesmu autorka je naizust odrecitovala pred kamerama. Branka je u postmodernističkom maniru spojila svoj javni (telesni, erotski, ekstrovertni) nastup s tajnim (egzistencijalističkim, rimovanim i duhovnim) poetskim angažmanom. Bez podsmeha i cerekanja, molim, jer siguran sam da je mnogo lakše javno skinuti odeću, nego pred svetom otvoriti dušu.

Što se politike tiče, glavni sukob u DOS-u protekle nedelje odigrao se na Adi Ciganliji gde su podmlaci stranaka organizovali paintball okršaje. Ekipe se maskiraju (DSS, DS, DA), Studio B snima i kreće pucnjava obojenim kuglicama. Primetio sam da DSS ima jaku žensku ekipu, a na kraju su svi završili s raznobojnim flekama po odeći. Dok se lideri međusobno frljaju optužbama, deca se uče uz bojice. Što se mene tiče, fora i nije duhovita, više bih voleo da su učili da pregovaraju ili da prosto zajedno raspale roštilj na Adi.

Na BK televiziji mogli smo da vidimo i reportažu Aljoše Milenkovića sa Zapadne obale. Ova vrsta televizijskih emisija je danas kod nas toliko retka da je neumesno pominjati sitne nedostatke i propuste. Čovek je napravio zanimljivu i svežu priču o sukobima Palestinaca i Izraelaca, razgovarajući s običnim ljudima, političarima i vojnicima. Posle mnogo godina, umirujuće je videti našeg novinara kako izveštava s ratišta koje nije na Balkanu. Ipak, priče o naciji, zemlji, veri i krvi su toliko bolno identične.

Jutarnji program TV Politike ući će u istoriju po svojim temama. Probudite se sabajle, skuvate kaficu, uključite TV, a tamo prvo pričaju o bolestima bubrega, pa zatim o eutanaziji u svetu i kod nas. Razvoj i perspektive humanog i dobrovoljnog prekida života – tema dostojna simpozijuma. Razgovor teče, vama se kafa hladi, a dan je tako lijepo počeo – rekli bi riječki pankeri iz Parafa.

Proteklog vikenda u Beogradu sklopljen je rekordan broj brakova. Sto komada venčalo se odjednom, video sam prilog kod Žike u jutarnjem programu RTS-a. Bilo je i onih što neće grupno, već obaška, sve u svemu: preko stotinu. Naređale se mlade i mladoženje, ko je hteo mogao je da dobije i starinske uniforme, ko ‘oće, može i civilka. Pitam se samo da li se TV ekipa na svadbi smešta među mladinu ili mladoženjinu familiju? Sve u svemu, Žika presretan, akcija urodila plodom, kaže, biće dece – pa nek je sa srećom i s moje strane.