Bila je ovo nedelja prepuna šibanja. Videli ste demonstracije u Novom Sadu gde su fašisti gađali antifašiste. Ćelavi likovi su u rukama držali kamere i foto-aparate, kô biva snimaju face da ih posle biju ili kače poternice na internetu. Eto kako savremena tehnika upada u supkulturu. Samo najluđe od svega je što danas svi znaju kako se preziva firer, koji je nepravosnažno osuđen jer je, recimo, dao intervju za NIN i zamalo gostovao na FOX-u kao gost iznenađenja. Kao, da se čuje druga strana, što je suludo jer u medijima u slučaju nacista nema druge strane, nema dijaloga, jer nema razumnih argumenata. Demokratija postoji samo u racionalnim okvirima – kako da polemišeš sa ljudima koji prihvataju ideologiju fašizma. Onda nastaju situacije da srpski neonacisti iz parka vojnog restorana (gde se nekada nije moglo ući u patikama ili farmerkama – samo cipelice i faltice bato) sa kukastim krstovima dobacuju antifašistima – „legalno, legalno“, ili „ustaše“, pa mu tu ustaše dođu ko neka levičarska grupacija. Mom kolegi su razbili glavu, a on čovek – opet paradoksalno ima obrijanu glavu – voli momak takvu frizuru, kô što voli da vozi motor. U ovakvoj papazjaniji, bilo kakva budala može da vam razbije glavu i verovao bih potpuno gospodi iz DSS–a da je ovo posao za policiju, da su do danas otkrili ko je ubio Dušana Jovanovića, Dragana Maksimovića, ili ko je Dejanu Anastasijeviću stavljao bombu pod prozor. To večito čekanje da policija uradi svoj posao imalo je za rezultat spaljene džamije u Beogradu i Nišu.
U Novom Pazaru se takođe mlatilo i to tokom ramazanskog posta. Neću da se petljam u komšijska posla, nije kulturno, niti se radujem tuđoj svađi, samo sam primetio da su njihovi isti kô i naši. Ono što je mnogo strašnije jeste činjenica da u Novom Pazaru novinari i kamermani redovno dobijaju batine, na njih potežu pištolje i prete im. Zamislite da ste novinar lokalne televizije i odlazite na zadatak a već slutite da ćete popiti batine. Istraživačko novinarstvo, a?
Najžešći fajt se izgleda odigrao u Rumi gde se, prema reportaži furao mavaši, pa onda onaj što se loži na Džekija Čena skače po stepeništu i spušta se niz gelender. Onda onaj u odelu furne blok, ortak proba nabod, neki drugi ga šatro razdvaja, onda neka prozivka, kao upamtio sam ti facu, kao mrtav si mišu, a okolo neki odbornici sa papirima kao gadno im da gledaju. Samo da podsetim, u Rumi su u video-klubovima godinama špilovali škorpioni vežbala ekipa kod kuće – evidentno.
Paradoksalno je, a bogami i licemerno, da nas onda iznenadi porodično nasilje u realiti programima. Mislim na sve manipulacije sa emisijom „48 sati svadba„, koju sam sa zakašnjenjem odgledao, za razliku od mnogih prethodnih diskutanata. Voleo bih da neki od dušebrižnika poseti bračni par i, recimo, proveri dal’ se mladoženja stvarno promenio.
Ukućani u domu Velikog brata su takođe tankih nerava – u nekoliko navrata se zamalo nisu pobili. Ispalo je da su ove emisije zaista dobile (kako rekoše u „Magazinu Oko“ na RTS-u) neočekivanu sociološku dimenziju.
Da ne ispadne da smo najgori – ima i na Kosovu ludaka, i to onoliko. Nekako se baš u centralnoj informativnoj emisiji kosovske televizije pojavio jednosatni intervju sa pripadnicima ANA. Video sam baju što ih čuku vremena ozbiljno intervjuiše u nekoj šumetini, naoružane do zuba sa fantomkama na glavama. Kako najavljuješ takvu emisiju, eto zanima me profesionalno. Dobro veče, evo nas na nepoznatoj lokaciji, negde na Kosovu, sa nama su večeras pripadnici ANA, dobro veče, jel hladno, jel vam to bojeva, ne okreći tu puščetinu u mene, budalo jedna. Gospodine ANA 1 – koji su vaši ciljevi, kako provodite slobodno vreme, ima li dosade, jel dolaze devojke na zakletvu – šta pitaš teroriste bokte? Terorizam ima samo jedan TV žanr – Osama se lepo snimi pa okači na internet, il’ pošalje kasetu tv-stanici.
Na kraju, moj sin je krenuo u prvi razred jedne novobeogradske osnovne škole i danas se pojavio sa modricom na čelu. Dečaci iz drugog razreda su prvačićima danima tražili novac od užine, a danas je palo guranje u dvorištu. OK, džombe maltretiraju prvake uvek i svuda, isp’o je muško, branio se, ali ima li to neke veze sa svim onim čikama sa televizije ili je samo nešto divlje u zraku?
Londonski Sotebi će krajem aprila ponuditi još jedno orjentalno delo Paje Jovanovića, što je obnovilo pitanje da li je pre dve i po godine njegov „Odmor bašibozuka“ mogao da se kupi po nižoj ceni
Najnoviji dobitnik književne nagrade „Kočićevo pero“ je Igor Mirović, političar. Zadužbina Petar Kočić je objavila da je član žirija bio Miljenko Jergović, iako nije
Mesto cenzurisanog sadržaja retko ostaje prazno i najčešće se popunjava prihvatljivim sadržajem da bi se održao privid pune i moćne strukture
Otvorena je izložba „Od zemlje ka nebu“ Dušana Petrovića na kojoj su skulpture od drveta – sekvoje, hrasta, bukve, graba i kedra
Matica srpska je otkazala koncert Katarine Jovanović zbog pevanja satirične pesme, a pre desetak godina je priređivala predavanja desničara
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
