Bila je ovo nedelja prepuna šibanja. Videli ste demonstracije u Novom Sadu gde su fašisti gađali antifašiste. Ćelavi likovi su u rukama držali kamere i foto-aparate, kô biva snimaju face da ih posle biju ili kače poternice na internetu. Eto kako savremena tehnika upada u supkulturu. Samo najluđe od svega je što danas svi znaju kako se preziva firer, koji je nepravosnažno osuđen jer je, recimo, dao intervju za NIN i zamalo gostovao na FOX-u kao gost iznenađenja. Kao, da se čuje druga strana, što je suludo jer u medijima u slučaju nacista nema druge strane, nema dijaloga, jer nema razumnih argumenata. Demokratija postoji samo u racionalnim okvirima – kako da polemišeš sa ljudima koji prihvataju ideologiju fašizma. Onda nastaju situacije da srpski neonacisti iz parka vojnog restorana (gde se nekada nije moglo ući u patikama ili farmerkama – samo cipelice i faltice bato) sa kukastim krstovima dobacuju antifašistima – „legalno, legalno“, ili „ustaše“, pa mu tu ustaše dođu ko neka levičarska grupacija. Mom kolegi su razbili glavu, a on čovek – opet paradoksalno ima obrijanu glavu – voli momak takvu frizuru, kô što voli da vozi motor. U ovakvoj papazjaniji, bilo kakva budala može da vam razbije glavu i verovao bih potpuno gospodi iz DSS–a da je ovo posao za policiju, da su do danas otkrili ko je ubio Dušana Jovanovića, Dragana Maksimovića, ili ko je Dejanu Anastasijeviću stavljao bombu pod prozor. To večito čekanje da policija uradi svoj posao imalo je za rezultat spaljene džamije u Beogradu i Nišu.
U Novom Pazaru se takođe mlatilo i to tokom ramazanskog posta. Neću da se petljam u komšijska posla, nije kulturno, niti se radujem tuđoj svađi, samo sam primetio da su njihovi isti kô i naši. Ono što je mnogo strašnije jeste činjenica da u Novom Pazaru novinari i kamermani redovno dobijaju batine, na njih potežu pištolje i prete im. Zamislite da ste novinar lokalne televizije i odlazite na zadatak a već slutite da ćete popiti batine. Istraživačko novinarstvo, a?
Najžešći fajt se izgleda odigrao u Rumi gde se, prema reportaži furao mavaši, pa onda onaj što se loži na Džekija Čena skače po stepeništu i spušta se niz gelender. Onda onaj u odelu furne blok, ortak proba nabod, neki drugi ga šatro razdvaja, onda neka prozivka, kao upamtio sam ti facu, kao mrtav si mišu, a okolo neki odbornici sa papirima kao gadno im da gledaju. Samo da podsetim, u Rumi su u video-klubovima godinama špilovali škorpioni vežbala ekipa kod kuće – evidentno.
Paradoksalno je, a bogami i licemerno, da nas onda iznenadi porodično nasilje u realiti programima. Mislim na sve manipulacije sa emisijom „48 sati svadba„, koju sam sa zakašnjenjem odgledao, za razliku od mnogih prethodnih diskutanata. Voleo bih da neki od dušebrižnika poseti bračni par i, recimo, proveri dal’ se mladoženja stvarno promenio.
Ukućani u domu Velikog brata su takođe tankih nerava – u nekoliko navrata se zamalo nisu pobili. Ispalo je da su ove emisije zaista dobile (kako rekoše u „Magazinu Oko“ na RTS-u) neočekivanu sociološku dimenziju.
Da ne ispadne da smo najgori – ima i na Kosovu ludaka, i to onoliko. Nekako se baš u centralnoj informativnoj emisiji kosovske televizije pojavio jednosatni intervju sa pripadnicima ANA. Video sam baju što ih čuku vremena ozbiljno intervjuiše u nekoj šumetini, naoružane do zuba sa fantomkama na glavama. Kako najavljuješ takvu emisiju, eto zanima me profesionalno. Dobro veče, evo nas na nepoznatoj lokaciji, negde na Kosovu, sa nama su večeras pripadnici ANA, dobro veče, jel hladno, jel vam to bojeva, ne okreći tu puščetinu u mene, budalo jedna. Gospodine ANA 1 – koji su vaši ciljevi, kako provodite slobodno vreme, ima li dosade, jel dolaze devojke na zakletvu – šta pitaš teroriste bokte? Terorizam ima samo jedan TV žanr – Osama se lepo snimi pa okači na internet, il’ pošalje kasetu tv-stanici.
Na kraju, moj sin je krenuo u prvi razred jedne novobeogradske osnovne škole i danas se pojavio sa modricom na čelu. Dečaci iz drugog razreda su prvačićima danima tražili novac od užine, a danas je palo guranje u dvorištu. OK, džombe maltretiraju prvake uvek i svuda, isp’o je muško, branio se, ali ima li to neke veze sa svim onim čikama sa televizije ili je samo nešto divlje u zraku?
Sindikat muzičkih umetnika u otvorenom pismu poručuje Ministarstvu kulture da poštuje zakon i da raspiše konkurs za direktora Beogradske filharmonije, jer izbor Bojana Suđića nije po zakonu
„Imaginarni brojevi“ je prvi kratki igrani film koji će se iz Srbije takmičiti u Berlinu nakon osam godina. Na Berlinaru će biti i dva filma u kojima je Srbija koproducent
Ovog vikenda u Beogradu oskrnavljena su dva spomenika: Borislavu Pekiću na Cvetnom trgu i Narodnim herojima na Kalemegdanu. Obesna mladež, desničari, ili vlast – ko je kriv
Filmski centar Srbije pozvao je reditelje i producente na panel koji na Zlatiboru organizuje sa NAFFIT-om, Nacionalnim festivalom filma i televizije za "lojalne i podobne", koji je, kao i cela filmska branša, prošlog septembra bojkotovao
Izjavu ministra Selakovića da „ovu bandu treba rasturiti“ zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture doživeli su kao ličnu pretnju, a lako im je da dokažu da su sve njegove optužbe neistinite
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
