Bila je ovo nedelja prepuna šibanja. Videli ste demonstracije u Novom Sadu gde su fašisti gađali antifašiste. Ćelavi likovi su u rukama držali kamere i foto-aparate, kô biva snimaju face da ih posle biju ili kače poternice na internetu. Eto kako savremena tehnika upada u supkulturu. Samo najluđe od svega je što danas svi znaju kako se preziva firer, koji je nepravosnažno osuđen jer je, recimo, dao intervju za NIN i zamalo gostovao na FOX-u kao gost iznenađenja. Kao, da se čuje druga strana, što je suludo jer u medijima u slučaju nacista nema druge strane, nema dijaloga, jer nema razumnih argumenata. Demokratija postoji samo u racionalnim okvirima – kako da polemišeš sa ljudima koji prihvataju ideologiju fašizma. Onda nastaju situacije da srpski neonacisti iz parka vojnog restorana (gde se nekada nije moglo ući u patikama ili farmerkama – samo cipelice i faltice bato) sa kukastim krstovima dobacuju antifašistima – „legalno, legalno“, ili „ustaše“, pa mu tu ustaše dođu ko neka levičarska grupacija. Mom kolegi su razbili glavu, a on čovek – opet paradoksalno ima obrijanu glavu – voli momak takvu frizuru, kô što voli da vozi motor. U ovakvoj papazjaniji, bilo kakva budala može da vam razbije glavu i verovao bih potpuno gospodi iz DSS–a da je ovo posao za policiju, da su do danas otkrili ko je ubio Dušana Jovanovića, Dragana Maksimovića, ili ko je Dejanu Anastasijeviću stavljao bombu pod prozor. To večito čekanje da policija uradi svoj posao imalo je za rezultat spaljene džamije u Beogradu i Nišu.
U Novom Pazaru se takođe mlatilo i to tokom ramazanskog posta. Neću da se petljam u komšijska posla, nije kulturno, niti se radujem tuđoj svađi, samo sam primetio da su njihovi isti kô i naši. Ono što je mnogo strašnije jeste činjenica da u Novom Pazaru novinari i kamermani redovno dobijaju batine, na njih potežu pištolje i prete im. Zamislite da ste novinar lokalne televizije i odlazite na zadatak a već slutite da ćete popiti batine. Istraživačko novinarstvo, a?
Najžešći fajt se izgleda odigrao u Rumi gde se, prema reportaži furao mavaši, pa onda onaj što se loži na Džekija Čena skače po stepeništu i spušta se niz gelender. Onda onaj u odelu furne blok, ortak proba nabod, neki drugi ga šatro razdvaja, onda neka prozivka, kao upamtio sam ti facu, kao mrtav si mišu, a okolo neki odbornici sa papirima kao gadno im da gledaju. Samo da podsetim, u Rumi su u video-klubovima godinama špilovali škorpioni vežbala ekipa kod kuće – evidentno.
Paradoksalno je, a bogami i licemerno, da nas onda iznenadi porodično nasilje u realiti programima. Mislim na sve manipulacije sa emisijom „48 sati svadba„, koju sam sa zakašnjenjem odgledao, za razliku od mnogih prethodnih diskutanata. Voleo bih da neki od dušebrižnika poseti bračni par i, recimo, proveri dal’ se mladoženja stvarno promenio.
Ukućani u domu Velikog brata su takođe tankih nerava – u nekoliko navrata se zamalo nisu pobili. Ispalo je da su ove emisije zaista dobile (kako rekoše u „Magazinu Oko“ na RTS-u) neočekivanu sociološku dimenziju.
Da ne ispadne da smo najgori – ima i na Kosovu ludaka, i to onoliko. Nekako se baš u centralnoj informativnoj emisiji kosovske televizije pojavio jednosatni intervju sa pripadnicima ANA. Video sam baju što ih čuku vremena ozbiljno intervjuiše u nekoj šumetini, naoružane do zuba sa fantomkama na glavama. Kako najavljuješ takvu emisiju, eto zanima me profesionalno. Dobro veče, evo nas na nepoznatoj lokaciji, negde na Kosovu, sa nama su večeras pripadnici ANA, dobro veče, jel hladno, jel vam to bojeva, ne okreći tu puščetinu u mene, budalo jedna. Gospodine ANA 1 – koji su vaši ciljevi, kako provodite slobodno vreme, ima li dosade, jel dolaze devojke na zakletvu – šta pitaš teroriste bokte? Terorizam ima samo jedan TV žanr – Osama se lepo snimi pa okači na internet, il’ pošalje kasetu tv-stanici.
Na kraju, moj sin je krenuo u prvi razred jedne novobeogradske osnovne škole i danas se pojavio sa modricom na čelu. Dečaci iz drugog razreda su prvačićima danima tražili novac od užine, a danas je palo guranje u dvorištu. OK, džombe maltretiraju prvake uvek i svuda, isp’o je muško, branio se, ali ima li to neke veze sa svim onim čikama sa televizije ili je samo nešto divlje u zraku?
Domovinski pokret traži od Hrvatskog narodnog kazališta u Splitu da skine s repertoara predstavu koja je urađena po kolumnama Viktora Ivančića, a koji je režirao beogradski reditelj Kokan Mladenović
U Zagrebu je, u okviru izložbe o plesu za vreme i nakon Jugoslavije, predstavljen digitalni arhiv savremenog plesa u ovom delu Evrope. Koordinator ovog četvorogodišnjeg projekta je Stanica Servis za savremeni ples iz Beograda
Vlada Srbije je prekršila Ustav, upozorava Evropa Nostra i traži hitnu zaštitu Dobrovićevog kompleksa Generalštaba. Isti zahtev upućen je i iz Društva konzervatora Srbije
Peticiju sa 10.500 potpisa predalo je Bibliotekarsko društvo Srbije nadležnima, nadajući se brzom rešenju koje će ih osloboditi nezakonite odluke po kojoj biblioteke treba da plaćaju nadoknadu za izdate knjige organizaciji OORP
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
