Završen je peti “All Girls Graffiti Jam”, festival strit-arta umetnica jedinstven na Balkanu. Poruka učesnica iz Evrope je solidarnost i podrška ženama u umetničkoj zajednici
Peto izdanje festivala “All Girls Graffiti Jam” održano je na Droćol Placu u Beogradu. Posetioci su od 13. do 15. septembra 2024. godine imali priliku da uživo prisustvuju stvaranju umetničkih grafita i murala trinaest umetnica iz Francuske, Austrije, Španije, Rumunije, Mađarske, Bugarske i Srbije. Ova jedinstvena galerija na otvorenom biće dostupna na Dorćol Placu tokom cele godine.
Tema ovogodišnjeg festivala bila je “Sisterhood” (Sestrinstvo), čiji je moto “povedite svoju sestru, a ako je nemate, sigurno ćete je ovde naći!” pozivao na solidarnost, podršku žena u umetničkoj zajednici, kao i osnaživanje budućih generacija umetnica da zauzmu javni prostor.
Pored oslikavanja murala na festivalu su bile i “pop-up” izložbe, radionice heklanja i veza, i predavanje na temu “Život van sistema” na kom se govorilo o životu na selu i permakulturi, odnosno organizaciji života u skladu sa prirodom.
Prvi koraci
Žene na strit-art sceni su sve prisutnije, ali postoje mnoge koje se još uvek nisu osmelile da se upuste u ovaj svet.
“Prvi put sam učestvovala 2021. godine na festivalu i uvek mu se rado vraćam. Ovde sam zapravo napravila svoje prve korake i svaki put mi je kao prvi”, objašnjava strit-art umetnica Maja Stojanović Zmaja i dodaje da je na početku bilo zastrašujuće, s obzirom na to da je jedina žena koja se bavi ovom vrstom umetnosti u moru muškaraca.
Ulična umetnost prepoznata je i u manjim mestima Srbije koje uviđaju da strit-art itekako može da bude koristan po zajednicu.
“Murale su prepoznali kao dobro zbog toga što su u jednom trenutku shvatili da od 100 murala u gradu, nijadan nije prežvrljan, a bilo koja druga fasada, bez ičega na sebi nakon mesec dana je upropašćena grafitima”, zaključuje Zmaja.
Umetnici objašnjavaju da je lakše dobiti dozvolu od strane vlasnika i saglasnost stanara zgrade u manjim gradovima, nego li u Beogradu.
Jedinstveni ženski festival
“All Girls Graffiti Jam” festival je prvi ove vrste u regionu, a trenutno i jedini ženski festival “street art-a”. Osnovala ga je 2018. godine strit-art umetnica Aleksandra Petković TKV. Inspiraciju za osnivanje festivala, kako objašnjava za Vreme, dobila je na različitim strit-art festivalima, gde je shvatila da je na njima malo žena.
Vremenske neprilike, pronalaženje prostora, kao i sredstva, skretanje pažnje javnosti na sebe, jesu samo neki od izazova organizovanja ovakvog festivala, objašnjava TKV, ali, kako kaže, na kraju se sve isplati.
“Drago mi je što ovim festivalom možemo podržavati jedne druge, da se upoznajemo i delimo iskustva, bar jednom godišnje. Naravno, teško je organizovati, posebno jer je ovo moj ljubavni projekat koji nikada nisam komercijalizovala dovoljno, ali nekako to i jeste poenta, da ostane naš, intiman i da se mi tu povezujemo“, kaže Aleksandra Petković TKV.
Sme se reći da će ovog oktobra Fest ipak biti održan: odabrano je više od 100 filmova iz 54 zemlje, a otvara ga premijera “Zlatni rez 42 (Djeca Kozare)” Lordana Zafranovića u Sava centru
Otvoren je Niški filmski festival, sa glumačkim zvezdama domaćeg filma, publikom koja je kupila karte, uz radost Tanje Bošković, i uzvik „Od vode do slobode“
Niški filmski festival koji organizuju glumci, počeće večeras uz pomoć agregata, zato što im Elektrodistribucija nije dala struju. Otvaranje prate ekipe brojnih medija
Na zatvaranju Filmskog festivala u Herceg Novom ipak se čulo ono zbog čega su organizatori Demokratske Crne Gore onemogućili Draganu Mićanoviću da ga otvori
Svedok u procesu Generalštab protiv ministra Selakovića, Estela Radonjić Živkov i njeni advokati, ocenjuju da je postupak protiv nje pokušaj uklanjanja smetnje koja stoji pred već unapred dogovoreno oslobađanje Selakovića
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
