Zdravko Šotra (1933 – 2025): Građevinski tehničar koji je stvarao filmsku i televizijsku istoriju

Reditelj i scenarista Zdravko Šotra, autor više od 120 izuzetno gledanih filmova i televizijskih ostvarenja preminuo je u 93. godini.

Po sopstvenom priznanju, koje je deo njegove knjige „Mojih 500 glumaca“, za pozorište ga je zainteresovala predstava „Šuma“ Aleksandra Ostrovskog, koju je gledao 1948. godine u Narodnom pozorištu, odnosno gluma Ljubiše Jovanovića.

„Nekakav topao glas, plemeniti patos, suzdržani romantični naboj u njemu…Da ne dužim, kad sam izašao iz Narodnog pozorišta, više nisam bio baš isti onaj koji je ušao. (…) Verujem da je taj susret sa Ljubišom Jovanovićem i dalje usmerio moju sudbinu“, pisao je Šotra.

Magija pozorišta

Upisao je Građevinsku srednju tehničku školu i sa diplomom te škole zaposlio se kao građevinski tehničar u Upravi za održavanje stambenih zgrada opštine Savski venac. Tada se družio sa glumcem Slobodanom Aligrudićem, išli su na utakmice i navijali za različite klubove.

Aligrudić se tada amaterski bavio glumom u društvu „Lola Ribar“.

„Jednom, posle našeg gluvarenja, on me povede u ‘Lolu’ na probu. To će sudbonosno usmeriti moj dalji život“, pisao je Šotra.

Glumu je vodio glumac Jugoslovenskog dramskog pozorišta Marjan Lovrić, junak našeg prvog filma „Slavica“.

Šotra je hteo samo da gleda probu, ali ga je Lovrić pozvao da im se priključi – spremali su „Šarana“ Zmaj Jove Jovanovića.

„I sad sam građevinski tehničar i glumac. Pre podne čekam da se ko požali da mu prokišnjava krov, curi ve-ce kotlić i sl. pa da dam nalog da se to popravi. Onda u ‘Lolu’ na probu. Prisustvujući probama, počeo sam da osećam neko novo uzbuđenje i obuzima me magija nekog sveta u kojem treba da tražim svoje mesto. Sve više sam voleo da dolazim u tu oveću sobu u prizemlju zdanja u Resavskoj“, pisao je Šotra.

Foto: Stefan Vacić

Čuveni filmovi i serije i mnogobrojne nagrade

Tog septembra, Šotra i Aligrudić primljeni su na Akademiju za pozorište i film, na režiju odnosno glumu.

Diplomirao je režiju na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu 1954. u klasi profesora Vjekoslava Afrića.

Na Televiziji Beograd bio je zaposlen od njenog osnivanja, 1958. do 2001. godine.

Tokom sedamdesetih režirao je izuzetno popularni televizijski serijal „Obraz uz obraz“ sa Draganom Nikolićem i Milenom Dravić. Režirao je antologijske filmove i serije „Braća po materi“, „Lajanje na zvezde“, „Zona Zamfirova“, „Ivkova slava“, „Više od igre“, „Boj na Kosovu“, „Šešir profesora Vujića“, „Santa Marija dela Salute“ i „Ranjeni orao“.

U antologiju ovdašnje kinematografije ušla su ostvarenja „Osvajanje slobode“, „Šesta brzina“, „Idemo dalje“, „Igmanski marš“, „Gospođa ministarka“ i „Pljačka Trećeg rajha“

Šotra је nagrađivan domaćim i svetskim priznanjima, nagradama na Pulskom festivalu, dobitnik je nekoliko Zlatnih i Srebrnih mimoza u Herceg Novom, Zlatnog viteza u Moskvi, Nagrade na festivalu u Pragu, Oktobarske nagrade grada Beograd, Gran prija u Portorožu, Zlatne harfe u Dablinu i Zlatne ruže Montrea za ostvarenje „Roman sa kontrabasom“.

Foto: Dragan Mujan/Nova.rs

Nepodoban za režim

Zbog toga što je bio nepodoban za vladajući režim Šotri su, po sopstvenom priznanju, redovno odbijali ponude.

Tako je 2024. godine petočlana komisija Filmskog centra Srbije koja je ocenjivala 39 kandidata na konkursu Filmskog centra Srbije (FCS) za dodelu sredstava za sufinansiranje proizvodnje dugometražnih filmova između ostalih odbila i Šotrin film o Mileni Pavlović Barili.

O radu komisije Šotra je tada za „Vreme“ rekao da „nema tu šta da se priča“.

„I producentu mog filma Miroslavu Mogoroviću i spisateljici Maji Herman Sekulić, po čijoj sam knjizi ‘Devet života Milene Pavlović Barili’ radio scenario, rekao sam da ni ja, ni svi režimu nepodobni, nemamo šta da očekujemo od režimu podobnih u FCS-a i njegovoj komisiji“, rekao je tada Šotra.

Kao primer naveo da je u komisiji je i „urednik RTS-a, kuće za koju je radio preko 60 godina, a sada redovno odbijaju njegove ponude.

„Između ostalog i adaptaciju Pištalovog romana o Tesli. Poslednji put gore spomenuti mi se javlja telefonom, glas mu drhti od sreće, kad mi saopštava da sam opet odbijen. Presuđuje mi osoba koja neće ostaviti nikakvog traga u toj kući“, rekao je tada Šotra.

Komisija je ocenila da film produkcijske kuće „Zilion“ čiji je vlasnik Lazar Ristovski zaslužuje ubedljivo najviše državnog novca.

„Pa da je produkcija ‘Ziliona’ zaista i bila najbolja, to joj ne bi bilo dovoljno da Laza nije tako jasno i preglasno kliktao glavnom šefu. Ko je nama ostalima kriv što nismo smogli snagu za tako što?“, zaključio je Šotra.

Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!