Čini se da je književnost za decu izdavačka niša u koju osim roditelja, bibliotekara i prosvetnih radnika, svraćaju i istinski knjigoljupci zato što se tu vodi računa o priči i njenoj strukturi, o originalnim stilskim postupcima, i zato što maštoviti obrasci šire granice pripovednih oblika. Evo nekoliko primera koji dokazuju pomenuto, svi su iz „Lagunine“ produkcije.
Roman Sara i januar za dve devojčice Zorana Penevskog, čiji je prethodni deo Sara i zaboravljeni trg imao pet izdanja i objavljen je u Makedoniji, predstavlja iznenađujuću avanturu duha: devojčica Sara ide u sedmi razred, živi kod strica i voli da čita Milenine postove. Njih dve se ne poznaju, ali obe čitaju strip Crno-beli vrt (sastavni deo romana, a nacrtao ga je Dušan Pavlić) čija junakinja obilazi crno-bele životinje i od njih dobija različite odgovore, nekad neobične, nekad direktne i ozbiljne, na pitanje koje stoji na početku sazrevanja: zašto je ovaj svet baš ovakav? Milena odlučuje da odabranim citatima iz stripa reši probleme koji je tište, a Sara prihvata izazov birajući svoje rečenice. Međutim, posle novogodišnje žurke, januar će ih dovesti do kraja potrage za odgovorom na postavljeno pitanje. To je veoma dinamična, zabavna i originalna priča o odrastanju i o tome da li je baš sve onako kako izgleda i traganju za uzrokom onoga što nas čini ovakvima kakvi smo. Neko bi mogao da pomisli da to nisu pitanja za decu ili da je detinjasto razmišljati da svet može da se promeni. Ali, insistirajući na mašti, igri i razobručenom promišljanju, Penevski pokazuje da se upravo maštom i igrom, onom lucidnom i ludičkom, dolazi do spoznavanja sveta, do hrabrosti da se postavljaju pitanja i do saznanja da je sreća u našim rukama.
Na sličnom tragu je i novi glas domaće književnosti za decu i mlade – Stefan Tićmi (igra rečima od prezimena Mitić). Njegov poetski roman Ja sam Akiko je lirska priča o devojčici koja ne voli granice, opojna kao stihovi Mike Antića, bajkovito mudra poput Malog Princa, i duhovita i topla kao tekstovi Igora Kolarova. Tićmi veoma dobro zna da je dobra knjiga za decu ona u kojoj mogu da uživaju sve generacije, a svima je ljubav od suštinske važnosti: „Ljubav je kao klima u tatinim kolima kada dođe zima: upali on grejanje, ali se kola zagreju tek ispred škole; kad izađem, tek tada u njima bude toplo. Ljubav je kao klima u tatinim kolima – treba da ugreje, da, ali kada ti je to zaista potrebno. Ljubav je beskrajna potraga za toplinom“, kaže Akiko.
Zbirka pripovedaka Katarke Beograda Gordane Maletić, koju je ilustrovao Kosta Milovanović, pisana je za tinejdžere. Od grnčara do putopisaca, od svirača do filmadžija, od biciklista do alasa, od šegrta do naučnika – u knjizi je dat istorijski mozaik o životu poznatih i nepoznatih Beograđana, sagledan kroz njihove zanate i umeća. Bilo da je reč o odrastanju, o prvim ljubavima i životnim otkrićima ili o istorijskim crticama, u svakoj od priča ove knjige opisan je preplet nečije veštine i znanja, i u svakoj upoznajemo ljude koji su sazrevali u okrilju grada i gradili ga. Katarke tih vremeplova prolaze Savom i Dunavom, opčinjavaju nas svojom snagom i prolaznošću, a njihovi vrhovi upućuju nas ka visinama kojima često težimo.
Novi roman Gradimira Stojkovića Peta devojčica, Marja je duhovita i topla priča o sazrevanju, čudnim rečima, ozbiljnim školskim problemima i onome što će postati mnogo više od lepih đačkih sećanja. Najpre dinamičan i jednostavan niz dogodovština dečaka koji ide u četvrti razred osnovne škole pretvoriće se na kraju vremenskim skokom u bolnu ali tako životnu sagu o ljubavi. Stojković, prepoznatljivim realističnim stilom i smešnim epizodama i britkim dijalozima, dotiče i mnoga osetljiva pitanja današnjice pa i vršnjačko nasilje, probleme osoba sa invaliditetom i socijalne probleme.
Iza naslova romana Danijele Kostić O ljubavi i drugim moronima, duhovite parafraze Markesovog čuvenog dela, krije se priča o tinejdžerki koja posmatra svet bez dlake na jeziku, koja je dete razvedenih roditelja i koja je nedavno dobila brata, ispričana jezikom mladih, oštrim, zabavnim, i duhovitim.
Kada se priča o knjigama za decu, polazna misao je da one formiraju čitaoce, njihov estetski i etički sistem. Oni koji pišu za najmlađe i mlade čitaoce kažu da im je upravo to izazov. „Treba da napišeš knjigu koja traži da bude napisana“, govorila je Madlen Lengl. „A ako je knjiga odveć zahtevna za odrasle, napiši je za decu.“
