Zamalo klasik

Završni deo trilogije Taja Vesta, započet hvaljenim slešerom X i nastavljen još hvaljenijim prednastavkom Perl, stigao je u svetske i naše bioskope. Prva dva filma pojavila su se 2022. godine, veoma brzo jedan za drugim, i izazvala prilično pažnje ne samo kod poklonika horora već i znatno šire od toga, a pohvalio ih je čak i veliki Martin Skorseze. Vest i njegova glavna glumica Mija Got prisutni su na filmu godinama, posebno Vest koji je debitovao pre gotovo dve decenije, ali tek su zahvaljujući ovim saradnjama postali “imena od značaja” u punom smislu te sintagme.

foto: promo

Zahvaljujući glavnim ulogama u Vestovim filmovima, zvezda Mije Got zasijala je jače nego ikad, čak se šuškalo o nominaciji za Oskara (koja se, ipak, nije dogodila), a kako je i odziv publike bio sasvim pristojan, ne čudi da se požurilo sa snimanjem i trećeg, (navodno) završnog dela ovog serijala (mada je Vest nedavno izjavio kako nije isključeno da će snimiti još jedan nastavak ili prednastavak – ideja za četvrti film postoji, samo je treba razraditi i uobličiti).

Nastavci svakako nisu nikakva retkost u Holivudu, posebno kada je reč o hororu. Čim film postane uspešan i primećen, producenti obično požure da željnoj publici ponude i nastavak. Gvožđe se kuje dok je vruće. Uglavnom se tu ne reskira previše, već se – iznova i iznova – ponavlja formula koja je izvorniku donela popularnost. Retko se dogodi da nastavak uspe da se po kvalitetu približi prvom delu, a još ređe, mnogo ređe, da ga nadmaši. U tom kontekstu, Vestova trilogija je zanimljiva anomalija.

Radnja filma X smeštena je na sam kraj sedamdesetih godina, u 1979, sa očiglednom namerom da se omažira kultni Teksaški masakr motornom testerom (1974) Tobija Hupera. Perl je prednastavak u kome se objašnjava kako je glavna negativka filma X, starica Perl Daglas, postala krvoločni serijski ubica; priča je prebačena u 1918. godinu, u vreme kada je Perl još bila mlada žena puna nade i snova, a promenjen je i ton filma. X je pre svega slešer, dinamičan i krcat ubistvima, dok je Perl mnogo, mnogo kamerniji film – Vest je snimio psiho-triler sa elementima horora u kome pratimo slom naslovne junakinje i njeno potonuće u mulj ludila i krvoprolića. Treći film je već nešto sasvim treće, i ta raznovrsnost zapravo je i najveća vrednost ove trilogije. Zadržavajući i varirajući određene motive, Vest svaki put nudi drugačije gledalačko iskustvo.

MaXXXine je produkciono najraskošniji deo sage, to nije sporno i to treba glasno pohvaliti. Dok se X i Perl odvijaju uglavnom na jednoj lokaciji, zabačenoj farmi u američkoj pustoši, pozornica trećeg filma je Los Anđeles, i to El Ej iz 1985. godine, kada je “fabriku snova” terorisao serijski ubica Ričard Ramirez, poznat kao Noćna Uhoda. Zamah je ovoga puta mnogo širi nego u prethodna dva filma, i to prija, opravdava odlazak u bioskop kako bi se film pogledao na velikom ekranu.

Maksin Minks, glavna junakinja filma X, rešena je da u MaXXXine učini sve, ama baš sve, kako bi napustila porno industriju i postala zvezda u “glavnom toku” (ili makar kraljica vriska). To, ispostaviće se, nije nimalo lako. Ne samo što je teško izboriti se sa konkurencijom (El Ej vrvi od starleta željnih uspeha) i predrasudama koje zbog njene karijere u hardkoru imaju licemerni filmski producenti, već pre svega zato što je Maksin postala opsesija krvoločnog manijaka. Ko je ubica koji nosi crne kožne rukavice i vreba Maksinine prijatelje i poznanike, pitanje je sad? Maksin uspeva da dobije ulogu u hororu Puritanka 2, ali njena prošlost je sustiže i glave epizodnih likova ubrzo počnu da se kotrljaju (neretko i bukvalno).

MaXXXine svakako ima slabih mesta, to nije sporno i to ne treba kriti. Tu su određene zbrzanosti i scenarističke neravnine (posebno u završnici koja nije onoliko ubedljiva koliko je bilo potrebno – demaskiranje ubice je svakako moralo da bude utemeljenije). To krnji utisak i veoma je frustrirajuće, tim pre što je uz samo malo dodatne dorade sve to moglo da bude uverljivije i efektnije. X i Perl su svakako kompaktniji filmovi, usredsređeniji i sa očiglednijom poentom, što ne znači da MaXXXine nema svojih čari i aduta. Ima, još kako!

Zapravo, posmatrano iz mog ličnog ugla, ovo je film iz trilogije koji je najbliži mom ukusu i u kome ima najviše onoga što volim. U pitanju je zaista neodoljivo stilizovana retro ekstravaganca u kojoj se meša mnoštvo žanrova. Da, tu su omaži Brajanu de Palmi i Dariju Arđentu, tu su ubistva i krvoproliće, ali MaXXXine nije tek samo još jedan horor u nizu, već i više od toga. Napetosti nema onoliko koliko se moglo očekivati, prethodna dva filma su u tom domenu bila uspešnija i ostvarenija, zbrzanost je odnela danak, s tim da MaXXXine nijednog trenutka nije dosadna. Vest je u novom filmu ponudio prilično britku vivisekciju holivudskog sistema vrednosti, uz to uspevajući da sve vreme bude zabavan i, što je veoma važno, ciničan. Gorak je ovo film, lišen iluzija, ali istovremeno pokreće nihilistički polet koji je toliko jak da povremeno može da podseti na optimizam.

Mija Got je izvanredna kao Maksin Minks, šteta što će je ponovo zaobići nominacija za Oskara – zaslužila ju je. Lik Maksin je prigrlila bez zadrške. Njen specifični glumački talenat i pojavnost u X trilogiji dolaze do punog izražaja, a posebno baš u MaXXXine, gde sve dolazi na svoje: pred nama je samopouzdana i sazrela glumica koja uspeva da postigne najveći domet – a to je da u njenoj ulozi ne možemo da zamislimo nikog drugog.

Pomaže i to što je epizodna podela zaista izvanredna: u podeli su Elizabet Debicki i Kevin Bejkon, oboje upečatljivi u ključnim ulogama, a tu su i druga rado viđena lica: Lili Kolins, Bobi Kanavale, Mišel Monahan, Đankarlo Espozito, Sofi Tačer… Doduše, prostor im je ograničen. Maksin/Mika je glavna zvezda ovog uvrnutog šoua, u to nema sumnje, reflektor je sve vreme uperen u nju, s tim da i epizodisti dobijaju prostora da zablistaju, pa makar i na kratko, do trenutka dok sečivo ne blesne iz tame.

MaXXXine je film kakav se retko sreće u bioskopskoj ponudi: hibrid koji poseduje snažan autorski pečat, a istovremeno ne beži od žanra, iako povremeno veoma svesno izneverava opšta mesta i već hiljadu puta viđena rešenja. Da je bilo malo više vremena, da je uloženo samo malo više truda, pred nama bi bio klasik, s tim što će MaXXXine i u ovom “okrnjenom” obliku – u to sam siguran – s vremenom postati kultni film. Maksin Minks je postala zvezda i sada je više ništa ne može zaustaviti.