Televizija
Bojana Maljević: RTS smatra da osvetnička pornografija nije bitna tema
Iako je trebalo, serija „Smola“ nije prikazana na RTS-u tokom „16 dana aktivizma“ zbog manjka sredstava. Producentkinja Bojana Maljević, nudi da im pomogne
Da li festival može snažnije da integriše pozorišni region i na koji način to izvesti, a da užička publika i dalje bude zadovoljna
Kada razmišljamo o savremenim pozorišnim festivalima u našoj zemlji, uvek se nameće pitanje za koga se pravi festival i kome je namenjen, jer u zavisnosti od toga kome je festival namenjen, jedna ista predstava može biti i sasvim uspešan repertoarski potez i promašaj. Ovu ideju pokušaću da objasnim na primeru ovogodišnjeg 28. Jugoslovenskog pozorišnog festivala – Festival bez prevoda u Užicu.
Ovogodišnji selektor festivala bio je Zoran Stamatović, dugogodišnji direktor NP Užice i dugogodišnji koselektor Festivala (do prošle godine selektor festivala bio je kritičar Bojan Munjin). Jugoslovenski pozorišni festival konceptualno ima za cilj da u Užicu okupi pozorišne ansamble iz regiona uz uslov da je moguće igrati predstave bez prevoda (Srbija, bez mađarskih pozorišta, Hrvatska, Crna Gora i Bosna i Hercegovina). Sa formalne strane, selekcija je i ove godine opravdala koncepciju Festivala – imali smo prilike da vidimo predstave iz Beograda, Zagreba, Sarajeva i Podgorice. No, suštinski, ovaj festival je već godinama unazad festival namenjen pre svega užičkoj pozorišnoj publici koja želi da vidi značajnija tj. poznatija pozorišna ostvarenja. Zato je Stamatović na festival pozvao četiri poznate i hvaljene beogradske predstave: Deca i Očevi i oci Narodnog pozorišta u Beogradu, Edip Jugoslovenskog dramskog pozorišta i Otac Ateljea 212. Ove predstave su privukle najveću pažnju publike jer su one još od premijere jako dobro medijski praćene i imale su uspeha kod publike u Beogradu. Istovremeno, tri od četiri predstave najtačnije odgovaraju sloganu ovogodišnjeg festivala “Šta misliš o svom ocu?” Predstava Edip se bavi istragom o oceubistvu, Očevi i oci o porodičnim odnosima u tri generacije očeva i sinova, a Otac o fenomenu demencije iz perspektive oca o kome se brine kći. Jedino u predstavi Deca nema direktnog spominjanja očeva, već oni implicitno postoje kao (ne)stabilni oslonac odrastanja dece. Iako svaka od ovih predstava zaslužuje posebnu pažnju, u ovom tekstu nećemo se njima posebno baviti iz jednostavnog razloga što smo o njima već pisali kada su održane beogradske premijere. U Užicu su izvedene sa profesionalnom pažnjom i usredsređenosti tako da su zadržale svoj visok kvalitet. Pažnju ćemo usmeriti na predstave iz regiona o kojima nismo pisali do sada, a to su Naš razred Gradskog dramskog kazališta Gavella iz Zagreba, Ivanov Narodnog pozorišta Sarajevo i Nesporazum Crnogorskog narodnog pozorišta iz Podgorice.
TADEUŠ SLOBOĐANEK: NAŠ RAZRED – GRADSKO DRAMSKO KAZALIŠTE GAVELLA IZ ZAGREBA, REDITELJ JASMIN NOVLJAKOVIĆ
Komad Naš razred. Istorija u XIV časova poljski dramaturg Tadeuš Slobođanek napisao je 2008. godine. Komad je prvo izveden u Kraljevskom pozorištu u Londonu 2010. godine. Ova inscenacija je doživela veliki uspeh, a Slobođanekova drama se od tada igra u celoj Evropi (kod nas od prošle sezone izvedena u Narodnom pozorištu, u režiji Tanje Mandić Rigonat). Zasnovan je na istinitoj priči o tome kako su u Poljskoj, u jednom gradiću, građani Poljaci učestvovali u pogromu 1600 sugrađana Jevreja. Tekst je uzbudljiv jer govori o banalnosti zla koje eskalira kada se za to pojave povoljni uslovi. Lični povodi za učešće u nasilju su sasvim prozaični kao što je ljubomora, neuzvraćena ljubav, želja za osvetom… Ono što ovaj komad čini posebnim u odnosu na druge priče/drame o holokaustu je što on govori o sudbini i žrtava i dželata dugo godina nakon rata. U ovom komadu vidimo kako se život nastavlja uprkos svemu i kako taj život vuče strašne posledice koje se prelivaju i u naredne generacije. Reditelj Jasmin Novljaković je tekst drame skratio upravo u ovom delu. Jasno nam je da je to učinjeno zbog dužine predstave, ali je i šteta jer taj aspekt komada daje novi ugao posmatranja teme holokausta.
Novljaković insistira na minimalističkoj režiji – sve se dešava u školskim klupama koje poput lego kocki postaju materijal za izgradnju različitih scenskih prostora: krov kuće, kuhinjski sto, krevet, izba, predikaonica u crkvi, nadgrobni spomenik… Klupa zamenjuje i ljudsko telo, pa se po njoj snažno udara ili se njome treska. Ovaj minimalistički izbor sredstava bio je za reditelja način da se lako prelazi iz jednog prostora u drugi, a da se istovremeno stalno naglašava činjenica da su zločine činili školski drugari nad svojim drugarima iz klupe. Problem koji je nastao iz toga je kako prikazati nasilje. U drami ima jako mnogo opisa nasilja, a reditelj se opredelio da se i nasilje predstavlja kroz delovanje glumaca na klupe. Klupama se treska o pod, klupe se prevrću, po klupama se udara kao o ljudsko telo… No, imajući u vidu da se ovakvi postupci gomilaju, to kod publike izaziva kontraefekat – osećanje zamora, zasićenosti, pa i neprijatnosti. Treba istaći da su glumci pozorišta Gavella pokazali visok nivo kolektivne glumačke igre i uzornu artikulaciju u govornoj radnji.
A.P. ČEHOV IVANOV – NARODNO POZORIŠTE SARAJEVO, REDITELJ PAOLO MAĐELI
Iako je trebalo, serija „Smola“ nije prikazana na RTS-u tokom „16 dana aktivizma“ zbog manjka sredstava. Producentkinja Bojana Maljević, nudi da im pomogne
Završeni su radovi na sanaciji Spomen-muzeja Nadežde i Rastka Petrovića nakon godinu dana i po skoro duplo većoj ceni od najavljene. Ministar Selaković je najavio otvaranje u februaru
Sindikat muzičkih umetnika Srbije i Savez dramskih umetnika Vojvodine zahtevaju da se osumnjičeni za gaženje četiri člana Beogradske filharmonije tokom 15-minutne akcije „Zastani, Srbijo“ propisno kazni
Delegacija filma „Ruski konzul“ koji je srpski kandidat za Oskara u kategoriji inostranog filma, predstavila je ovo ostvarenje Miroslava Lekića na projekciji u Beverli Hilsu pred odabranim gostima, i ovdašnjoj javnosti prenela obećavajuće utiske
Na zgradi u kojoj je živela u Beogradu, otkrivena je spomen ploča sa likom velike slikarke Ljubice Cuce Sokić, povodom 110 godina od njenog rođenja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve