Duodrama Voz u kojoj igraju Voja Brajović i Sergej Trifunović, sutra će u „Zvezdara teatru“ biti izvedena 250. put.
Voz je filozofska drama Kormaka Makartija, filozofska rasprava dva junaka koji se susreću na železničkoj stanici, o Belom, profesoru koga tumači Voja Brajović i Crnom, bivšem zatvoreniku, koga igra Sergej Trifunović. Traje dva sata, zahteva kompletnu koncentaciju, i nije ni blizu zabave. Pa ipak, ulaznice za Voz su prodate već drugog dana u mesecu za ceo mesec, a od premijere koja je bila u oktobru 2015. do sad, videlo ju je više od 46.000 gledalaca.
U čemu je tajna njene dugovečnosti? Da li možda ljudi dolaze zbog dva poznata glumca?
Voja Brajović, koji je adaptirao i režirao Kormakov tekst, kaže za „Vreme“ da je „svemu kriva mund-reklama, i činjenica da se tema Voza svakog tiče. Jer, svako se zapita, na primer, da li verujem ili ne. Zato što svi verujemo, i ateisti. Kad ateist kaže ’ja ne verujem’, i to je verovanje. On veruje da ne veruje. Takođe, svako se zamisli o ništavilu i večnom životu, o poreklu života, odakle nam ovaj život – to su teme ove predstave. Zato ja uvek kažem da kad se završi, Voz tek počinje, jer nastavlja život u razmišljanjima onih koji su nas gledali.“
„Jednostavno, ona traje zato što se tiče svakog – mi je i igramo kao interaktivnu predstavu, gledalište nije u mraku već smo i nas dvojica i gledaoci pod istim svetlom.
Kaže da je nedavno upoznao „mladog čoveka koji je doveo prijatelje na našu predstavu, a on sam ju je gledao 11 puta. To je ta mund-reklama zbog koje Voz traje evo devetu godinu. Oni koji su je videli nastave da razmišljaju o njoj, to ispričaju drugima – i glas se širi bolje od najboljeg marketinga.“
Zbog kraja predstave, mnogi u njoj vide ovo vreme, kaže Brajović, „i to je opravdano, ali tema ove predstave je iznad banalnog optimizma koji je moguće prepoznati u njoj, jednostavno, ona je iznad vremena.“
