img
Loader
Beograd, 18°C
Vreme Logo
  • Prijavite se
  • Pretplata
0
  • Najnovije
  • Politika
  • Ekonomija
  • Društvo
  • Svet
  • Kultura
  • Mozaik
  • Komentar
  • Štampano izdanje
  • Arhiva
  • Njuzleter
  • Podkast
  • Najnovije
  • Politika
  • Ekonomija
  • Društvo
  • Svet
  • Kultura
  • Mozaik
  • Komentar
  • Štampano izdanje
  • Arhiva
  • Njuzletter
  • Podkast

Latest Edition

Dodaj u korpu

Intervju

Vladislav Bajac: Pisac ne zna da li je prevod promenio njegovu knjigu

29. decembar 2024, 15:00 Sonja Ćirić
Foto; Tanjug/Dragan Kujundžić
Vladislav Bajac
Copied

Nedavno je u Iranu objavljen prevod romana Vladislava Bajca „Hamam Balkanija“ na persijskom jeziku. Od svih izdanja njegovih knjiga, dve trećine su objavljene u inostranstvu

Roman Vladislava Bajca Hamam Balkanija upravo je objavljen u Iranu na persijskom (farsi) jeziku. Izdavač je kuća iz Teherana Amir Kabir, jedna od najrenomiranijih u Iranu. Prevodilac je Jusef Sohrabi.

Iako su vesti o prevodu nekog od romana Vladislava Bajca, sme se reći, uobičajene jer on je u vrhu naših pisaca čije je knjige moguće čitati i na drugim jezicima, vest o prevodu na neki stari jezik je – posebna.

„Moram priznati da za sve ove godine spisateljskog staža, nisam nikada prebrojavao izdanja svojih knjiga. Ni onih na srpskom, a ni onih na stranim jezicima. No, pošto sam sada zamoljen da kažem ponešto o tome, reći ću da dosadašnjih izdanja ima okvirno negde između devedeset i sto. Od toga skoro dve trećine su inostrana izdanja“, kaže Vladislav Bajac za portal „Vremena“.

Najegzotičnije izdanje

Samo roman Hamam Balkanija, Bajčeva najprevođenija knjiga, objavljen je na preko dvadeset jezika i više zemalja.

Ovo poslednje izdanje, na persijskom, kaže čini mu se „najegzotičnijim“ jer ga je „automatski bacilo u vremena drevnih civilizacija“ i dodaje da su mu „isto takvu reakciju izazvala svojevremeno izdanja na kineskom i arapskom, pa čak i na grčkom jeziku. Tajna je u vizualno različitim pismima, originalnim karakterima. Uostalom, verovatno tako strancima deluje i naša abeceda, a naročito ćirilica“.

Naslovna strana „Hamam Balkanija“, Iran

Nastavljamo o prevodima njegovih knjiga na jezike  drevnih civilizacija koje ga, kaže, naročito zanimaju celog života:

„Na arapskom jeziku su izašli različiti prevodi Hamam Balkanije, dva izdanja u Egiptu i jedno u Jordanu. Distribucija jednog od egipatskih izdanja je pokrivala šire jezičko područje.“

Nabraja da su „na kineskom objavljeni Hamam i Knjiga o Bambus koji su tamo imali vrlo dobar odjek. Oni su me odveli više puta na gostovanja, a tamo sam dobio i najveću kinesku književni nagradu. U Grčkoj je roman Druid iz Sindiduna bio u najužem izboru za Najbolju stranu knjigu, a objavljen je i Hamam. U Turskoj su objavljeni Hamam i Bambus. Njihova predstavljanja su bila izuzetno organizovana i posećena“.

Šest izdanja na engleskom

Priča da je njegova inostrana karijera začeta u Francuskoj.

„Tamo je usred jugoslovenskih ratova Galimar 1993. objavio Knjigu o bambusu. Tako sam postao prvi pisac sa eks jugoslovenskog prostora objavljen u ovoj kući posle Danila Kiša. Posle više godina Bambus je izašao i u džepnom izdanju kod drugog izdavača. U oba slučaja distribucija je podrazumevala i Belgiju, Švajcarsku i Kanadu. Isti slučaj je bio i sa francuskim izdanjem Hamam Balkanije“.

Opšte je poznato a i podrazumevajuće, kaže, „da pojedini svetski jezici piscu znače više od nekih drugih. Nekada zbog svoje rasprostranjenosti, a nekada zbog izdavača. Nekada i zbog ljubavi prema određenom jeziku.“

U tom kontekstu, Bajac navodi da je Hamam „objavljen u šest izdanja na engleskom jeziku. Dva u Velikoj Britaniji (meko i elektronsko), tri u Sjedinjenim Državama (tvrdo, meko, elektronsko) i jedno u Srbiji. Jedno od izdanja na engleskom jeziku donelo je knjizi nagradu Balkanika međunarodnog žirija za najbolju knjigu na Balkanu.“

Kada smo kod tih rasprostranjenih jezika, napominje, „ova knjiga je tek pre neku godinu objavljena na španskom, u Argentini. U ovom slučaju, ugovorom je predviđeno da se distribuira u još četiri južnoameričke države (Čile, Urugvaj, Kolumbija, Meksiko), ali ne i u Španiji. Izdavač mi je preporučio da je preskočimo jer Španci vole da imaju svoja zasebna izdanja (valjda iz svog osećaja matične zemlje zajedničkog jezika). Ali, zato je Hamam odmah ušao u program studija Slavistike Univerziteta Buenoj Ajres“.

Od „većih“ jezika, na ruskom su „objavljeni Knjiga u bambusu (dva izdanja) i Hamam. Bilo je razgovora i o filmu (na osnovu prevedene ali još neizdate knjige Hronika sumnje).“

Na nemačkom „su izašle obe prethodno pomenute knjige. Na italijanskom su objavljene Knjiga o bambusu (dva izdanja), Hamam Balkanija kod renomirane kuće Jaca Letteratura koja mi je učinila veliku čast: pokrenula je posle puno godina objavljivanja isključivo stručne i teorijske literature i kolo beletrističkih knjiga. Među njima su bili sve sami Nobelovci (Solženjicin, Šojinka, Lagerkvist). U Italiji su mi izašla i dva izdanja priča Podmetači za snove, kao i priče Evropa na leđima bika, sveukupno kod tri-četiri izdavača.“

Region

Zatim: „U Albaniji su objavljeni romani Hronika sumnje i Hamam, te sam zbog njih bio više puta i njihov gost. Dosta naslova mi je objavljeno u Bugarskoj, poneko u više izdanja. Učestalo su izdavane 90-ih u toku raspada Jugoslavije. Zanimljivo. Doduše, i posle toga.“

Na bivšem JU prostoru, „na slovenačkom jeziku Bambus je izdat u tri izdanja (tvrdo, meko i džepno), a Hamam u dva (tvrdo i meko). Makedonski izdavači su mi objavili skoro sve prozne knjige, u više izdanja, uz nekoliko dobijenih međunarodnih nagrada. Tamo sam se svih godina osećao kao domaći pisac. Kad smo kod bivšeg JU prostora, poneka knjiga mi je izašla i u Hrvatskoj i Crnoj Gori.“

Neizbežno pitanje

U svakom razgovoru o piscu i prevodima njegovih dela neizbežno pitanje je – da li je drugi jezik promenio knjigu, njenu emociju, njen zvuk, misao?

„To u suštini, do detalja, pisac ne zna (osim za jezike koje dobro poznaje). Ima samo tuđe, strane utiske. Ozbiljniji odgovor na to pitanje on dobija samo delimično od stručnih saradnika dotičnog jezika i zemlje, od pisaca, književne kritike i prijatelja. I naravno, po saznanju, postoje zadovoljstva vrlo dobrim prevodima, kao i nepopraviva šteta loših prevoda. Naime, čitalaštvo i stručna javnost loš prevod najpre shvataju kao loše napisanu knjigu, kao nedovoljno kvalitetan stil; dakle, kao propust piščevog nedovoljnog talenta.“

Međutim, „ako zanemarimo ovo pitanje, piscu ostaje da zamišlja čitanje tog stranog jezika u koji gleda, sluša ga, ali ga ne razume. Ali može slušajući i da mu se više ili manje dopada njegova melodija zvuk, ritam. Ponekad, u javnom čitanju naglas, autor pogađa značenja reči ili rečenica pokušavajući da prepozna svoj original. Ponekad uspe. A kada ne uspe, jedino mu preostaje da veruje tom drugom jeziku, kao da je njegov“.

„Ova situacija pomalo deluje kao neka od igara na sreću: lutrija, izvlačenje loza ili kao dobra karta u pokeru. A šta tek reći u slučaju savršeno talentovanog pisca i jednako sjajnog prevoda, kada se dogodi da se ne zna zašto je neka knjiga postala uspešna? Ili pre, kada nije? I sve druge verzije (ne)uspeha…“

Tagovi:

Hamam Balkanija Iran prevod Roman Vladislav Bajac
Copied

Međuvreme

Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!

Više iz rubrike Kultura

In memoriam

30.avgust 2025. S.Ć.

Preminuo je šef-dirigent Beogradske filharmonije Gbrijel Felc

Preminuo je Gabrijel Felc, koji je prethodnih osam godina bio šef-dirigent Beogradske filharmonije i učinio da ovaj orkestar stupi u novu razvojnu etapu

Staro i novo

29.avgust 2025. S.Ć.

Izložba ikona: Spoj vizantijske tradicije i savremenih traganja

Izložba ikona savremenih autora iz 12 zemalja otkriva da savremeni i vizantijski umetnički pogledi, spojeni, daju nov nivo ove tradicionalne i pre svega crkvene umetnosti

Država i film

29.avgust 2025. Sonja Ćirić

„Vreme“ saznaje: Za srpskog kandidata za Oskara javila se samo dva filma

Selekciona komisija za odabir srpskog kandidata za nagradu Oskar ove godine odlučivaće samo o dva kandidata. Tako nešto se još nikad nije desilo, a govori o opštem bojkotu u kulturi prema pravilima i uslovima koje nameće vlast

Država i film

29.avgust 2025. Sonja Ćirić

Otkazan festival „Sedam veličanstvenih“: Gost u Beogradu više nije bezbedan

Ovog septembra neće biti održani 21. „Sedam veličanstvenih“ zato što, kažu osnivači ovog filmskog festivala Svetlana i Zoran Popović, ne žele da daju legitimitet lažnoj normalnosti, i ne žele da gosti vide Beograd kakav je sad

Muzika

28.avgust 2025. S.Ć.

BEMUS je okupio nacionalne orkestre

Bemus će biti održan po starom, od 16. do 25. oktobra, i prvi put na muzičkoj sceni okupiće nacionalne orkestre Srbije

Komentar

Komentar

Vučić piše pisma čitalaca: Dragi Bravo…

Jednog dana, koji nije daleko, Vučić je moći još samo da piše odjeke i reagovanja, u nadi da će ih neko objaviti. Jedino bitno pitanje za društvo u Srbiji jeste: odakle će ih pisati

Jovana Gligorijević
Jovana Gligorijević

Pregled nedelje

Čovek zvani Afera

Vučićev predizborni plan: uterati strahu u kosti policijskim brutalnošću, rasturiti N1 i Novu S, odglumiti za strance spremnost za dijalog, demagoški stvoriti privid bogatijeg života... No, izuzev stvaranja afera, ništa mu ne ide od ruke

Filip Švarm

Komentar

Srbija ima što niko nema: Festivali bez ljudi

Festivalska godina u Srbiji protiče ili bez festivala, ili sa festivalima bez publike koje su naprednjaci napravili u inat umetnicima i narodu

Sonja Ćirić
Vidi sve
Vreme 1808
Poslednje izdanje

Predsednik i razgovor

Nema pregovora sa otmičarem Pretplati se
Duboka kriza u Republici Srpskoj

Slučaj građanina Dodika

Intervju: Nenad Tasić, advokat

Politička vlast sprečava krivično gonjenje za nadstrešnicu

Roman

Krici i šaputanja

Intervju: Jelena Lengold

Osluškivanje uglova naših bića

Vidi sve

Arhiva

Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.

Vidi sve
Vreme 1808 28.08 2025.
Vreme 1807 21.08 2025.
Vreme 1806 14.08 2025.
Vreme 1804-1805 31.07 2025.
Vreme 1803 24.07 2025.
Vreme 1802 16.07 2025.
Vreme 1801 09.07 2025.
Vreme 1800 02.07 2025.
Vreme 1799 25.06 2025.
Vreme 1798 19.06 2025.
Vreme 1797 11.06 2025.
Vreme 1796 04.06 2025.

Međuvreme

Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!

Vreme Logo
  • Redakcija
  • Pretplata
  • Marketing
  • Uslovi korišćenja
  • Njuzleter
  • Projekti
Pratite nas:

© 2025 Vreme, Beograd. Developed by Cubes

Mastercard Maestro Visa Dina American Express Intesa WSPAY Visa Secure Mastercard Secure