Foto: Miljko Stojanović
Gitarijada, upravo završeni festival koji važi za brend Zaječara, bio je fijasko, kažu Zaječarci. pre svega zbog izbora bendova, visoke cene ulaznica i organizacije koja se sprtovodi kao partijski zadatak
Završena je 57. Gitarijada, a Zaječarci kažu da bolje da je nije ni bilo.
Već se prve večeri videlo da to nije ni prineti festivalu na koji su navikli i koji je postao brend Zaječara: došlo je svega par stotina ljudi, a i oni su zažalili zato što izbor bendova nije bio po njihovom ukusu.
Da će 57. Gitarijada doživeti fjasko, ukazivalo je to da se sa organizacijom krenulo samo dva meseca pre održavanja – piše iz Zaječara Miljko Stojanović za „Danas“.
Prvo je kreirana cena karte od 2.000 dinara, ukinut je besplatni ulaz za srednjoškolce, a imena bendova nisu saopštena na vreme.
Bendovi su bili za publiku koja voli taj žanr. Za neke starije rokere, ova Gitarijada je više bila metalijada. Nema veze, ukusi su različiti, a i pravo na mišljenje ima svako.
Izostalo je 2.000 fanova u Rok kampu, tradicionalnom mestu gde rokeri žive za vreme Gitarijade, a koje je najavio sam gradonačelnik Zaječara Boško Ničić, pošto je, kako je sredinom jula kazao – program napravljen po njihovim željama.
Takođe, reklame kao da nije bilo. Kao da su Gitarijadu hteli da održe na tajnoj lokaciji, sa tajnim obožavateljima, i da niko ne dođe – skromno u krugu partijskih drugara.
„Uopšte nema svrhe tražiti krivicu tamo gde je nema. Niti su deca kriva, niti mi stariji. Muzika je živ proces i konstantno se menja. Zato organizacijom ovakve manifestacije moraju da se bave ljudi koji znaju svoj posao i shvataju potrebe novih generacija. A ne organizacijom u minut do 12 po partijskom zadatku. To vodi u propast, što smo imali prilike da vidimo“, glasio je jedan od komentara razočaranih fanova Gitarijade.
Kada se pogleda kompletan utisak sa 57. Gitarijade u Zaječaru, sve može stati u par reči: tuga, žal i bruka.
"Ova nagrada mi je više od nagrade. Kao njegov dar meni", kaže Tatjana Mandić Rigonat koja je na upravo završenom festivalu „Purgatorije“ u Tivtu, dobila nagradu „Jagoš Marković“. I ostale glavne nagrade pripale su Beograđanima
Rekonstrukcija Plave dvorane i svega ostalog u Sava Centru, za naše prilike redak je primer dobre prakse čuvanja a modernizovanja gradskih vrednosti
Odlukom da ove godine ne odredi budžet za konkurse kojim se pomaže savremeno stvaralaštvo, Grad Beograd doveo u pitanje realizovanje mnogih kulturnih projekata prestonice
Pozorišni program Nedelje ponosa je siguran prostor u kom je moguće istaći različite aspekte borbe LGBTI+ zajednice na umetnički relevantan način i učiniti ih dostupnim i jasnijim široj javnosti, kažu u Hartefaktu koji ga organizuju već šestu godinu
Otvaranjem Plave dvorane u Sava centru završava se rekonstrukcija i treće, kulturne zone ovog objekta. Umesto obaveznih 50 miliona, Delta holding je u Sava centar uložio 120 miliona evra. Koncertnu sezonu Plave dvorane otvoriće Konstrakta
Dok vlast laže da će minimalac od iduće godine stići minimalnu potrošačku korpu, valja primetiti – minimalac je jadan, korpa još jadnija, cene previsoke uprkos „akcijama“, a ovakve mere neodržive
Kako su trojica obesnih klinaca ubila beskućnika na Novom Beogradu, a policiji to najpre nije bilo vredno ni uviđaja. Kako je, dakle, lako i daleko od očiju sistema otišao jedan čovek
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
