Foto: Miljko Stojanović
Gitarijada, upravo završeni festival koji važi za brend Zaječara, bio je fijasko, kažu Zaječarci. pre svega zbog izbora bendova, visoke cene ulaznica i organizacije koja se sprovodi kao partijski zadatak
Završena je 57. Gitarijada, a Zaječarci kažu da bolje da je nije ni bilo.
Već se prve večeri videlo da to nije ni prineti festivalu na koji su navikli i koji je postao brend Zaječara: došlo je svega par stotina ljudi, a i oni su zažalili zato što izbor bendova nije bio po njihovom ukusu.
Da će 57. Gitarijada doživeti fjasko, ukazivalo je to da se sa organizacijom krenulo samo dva meseca pre održavanja – piše iz Zaječara Miljko Stojanović za „Danas“.
Prvo je kreirana cena karte od 2.000 dinara, ukinut je besplatni ulaz za srednjoškolce, a imena bendova nisu saopštena na vreme.
Bendovi su bili za publiku koja voli taj žanr. Za neke starije rokere, ova Gitarijada je više bila metalijada. Nema veze, ukusi su različiti, a i pravo na mišljenje ima svako.
Izostalo je 2.000 fanova u Rok kampu, tradicionalnom mestu gde rokeri žive za vreme Gitarijade, a koje je najavio sam gradonačelnik Zaječara Boško Ničić, pošto je, kako je sredinom jula kazao – program napravljen po njihovim željama.
Takođe, reklame kao da nije bilo. Kao da su Gitarijadu hteli da održe na tajnoj lokaciji, sa tajnim obožavateljima, i da niko ne dođe – skromno u krugu partijskih drugara.
„Uopšte nema svrhe tražiti krivicu tamo gde je nema. Niti su deca kriva, niti mi stariji. Muzika je živ proces i konstantno se menja. Zato organizacijom ovakve manifestacije moraju da se bave ljudi koji znaju svoj posao i shvataju potrebe novih generacija. A ne organizacijom u minut do 12 po partijskom zadatku. To vodi u propast, što smo imali prilike da vidimo“, glasio je jedan od komentara razočaranih fanova Gitarijade.
Kada se pogleda kompletan utisak sa 57. Gitarijade u Zaječaru, sve može stati u par reči: tuga, žal i bruka.
Mostar je podijeljen u glavama onih koji ga dijele. Ja živim svoj život u punini. To je nešto za šta sam se sam izborio i zbog čega se smatram slobodnim čovjekom. I svima drugima želim da su slobodni, ali to je nešto što oni sami moraju isposlovati
Tri izuzetna ostvarenja domaćih autora zahtevala su ne samo umetničku već i egzistencijalu odvažnost (ako je to uopšte moguće razlikovati). Želimir Žilnik ne posustaje, Stefan Malešević i dalje voli svoje junake, Maja Novaković odvažno uranja u predele tišine
U zemlji koja naizgled nimalo ne mari za visoke umetničke vrednosti (niti vrednosti uopšte), ovakva vrsta odanosti, posvećenosti, upornosti i, slobodno možemo reći, fanatizma, dok se napolju bukvalno sručuje biblijski potop – tera na ozbiljno razmišljanje
Njih više nema, tekst Dorutina Baša, režija Andrej Nosov, “Hartefakt kuća”
U Boru su u toku 15. „Dani knjige“. Gosti i razgovori sa njima, izložbe, ali i bibliotekari koji osmišljavaju raznovrstan i prijemčljiv program, razlog su popularnosti ove manifestacije
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
