Pod NATO bombama četvrta je antologija priča naših savremenih prozaista, koju je priredio Vasa Pavković. Tema im je rat devedesetih, a prethodile su im erotske, kriminalističke i horor priče. Ovo je priča njihovog priređivača o njima
Činilo mi se 90-ih godina prošlog veka da ima smisla suprotstavljati se bezdušnom i lažljivom Miloševićevom režimu kreativnošću, druženjem, saradnjom… Naravno, nisam bio usamljen u takvom osećanju surove stvarnosti i njenih alternativa. Okupljali smo se oko redakcije „Reči“ i u samoj redakciji, razmenjujući priče o vlastitoj neverici da je sve to što se događa oko nas uopšte realno, a s druge strane, osećali smo da se protiv organizovanosti zla možemo boriti i novom, slobodnom, nesputanom, drugačijom književnošću.
Kada listate brojeve „Reči“ od pre 25 godina, osetićete taj duh kreativnog otpora: pisaca, prevodilaca, urednika, čitalaca. U tom osećanju stvarnosti predložio sam jednom od urednika „Reči“, Dejanu Iliću, da pozovemo najbolje pisce različitih generacija na pisanje žanrovskih priča. Sredinom januara 1996. uputili smo prvi poziv na 30-ak adresa srpskih prozaista. Telefonirali smo, razgovarali potom s njima i ubrzo se prijatno iznenadili odzivom. U 20. broju „Reči“ izašao je blok erotskih priča, pisanih po narudžbini. Vrlo brzo smo priče iz „Reči“ i još neke koje su stigle docnije objedinili u knjizi Čarobna šuma koju je objavio B92. Knjiga je doživela lep prijem kod publike i kritike, začas se prodala, a dvadeset godina docnije obnovljena je u Novom Sadu kod Solarisa.
Teško je reći ko je napisao bolju erotsku priču – da li Danilo Nikolić i Pavle Ugrinov ili pak Judita Šalgo i Milica Mićić Dimovska. Radovale su, Dejana Ilića i mene, i priča koju su zajednički napisali Čarls Simić i Vlada Pištalo, ali i izvanredne priče Gorana Petrovića, Aćina, Albaharija, Ljubice Arsić, Mire Pavlović, Jelene Lengold i Miodraga Vukovića… A tek priče Valjarevića, T. H. Raiča i Ćirića! (Drugo izdanje knjige obogaćeno je sa trima novim pričama Nenada Jovanovića, Slavoljuba Markovića i Ivana Antića.)
Godinu dana docnije, osokoljeni uspehom prvenca, ponovo smo iz redakcije najboljeg književnog časopisa tog doba slali srpskim piscima pozive za saradnju, ali u okviru žanra kriminalističke priče. I ponovo se odazvalo više od dvadeset savremenih pripovedača. Sarađivali su mnogi autori pomenuti povodom Čarobne šume, ali su se pridružili i Basara i Tasić i Mileta Prodanović i Saša Radonjić. Još da dodam da su po drugi put u okviru ovakvog kolektivnog projekta pisali Sava Damjanov i Slobodan Ilić. Pošto B92 nije bio u mogućnosti da nas podrži drugim oknjižavanjem, zbirku Na tragu štampali smo u Pančevu, kod malog izdavača Prota Vasa. I ovo izdanje obnovljeno je u Solarisu, 16 godina kasnije.
Ali nisu svi projekti ovog tipa naišli na milost oknjiženja. Naime, novi poziv iz 1998. bio je posvećen tzv. horor priči. Javilo se samo 14 pisaca. U aprilu 1998. horor priče su štampane u „Reči“. Ubrzo posle premijere dobili smo još nekoliko odličnih priča, pa smo počeli da tragamo za izdavačem horor antologije. Jedan alternativni beogradski izdavač je prihvatio izazov, ali nam je posle dve godine i završetka rata sa NATO-om, javio da ne može da objavi knjigu koja je imala naslov Strah i trepet. Što je najgore, rukopis je izgubljen…
Posle obnove prva dva projekta, pričao sam sa urednicima Solarisa o mogućnosti da štampaju i treću žanrovsku antologiju. Rešio sam da projekat proširim i novim horor pričama nastalim 20 godina kasnije. Tako se 2017, za Sajam knjiga u Beogradu, premijerno pojavio Strah i trepet koji je, sem priča iz dve decenije stare „Reči“, sadržao 11 novih priča. Starim saradnicima s kraja prošlog veka, Skrobonji i Bobanu Kneževiću, kao predstavnicima žanra, te Veselinu Markoviću i Žarku Radakoviću pridružili su priče Ilija Bakić, Ivan Nešić, Mira Popović i Sonja Atanasijević. Takođe i Uglješa Šajtinac, Darko Tuševljaković i Đorđe Bajić…
Tako je u tri projekta iscrpljeno staro zlato sa stranica „Reči“ i činilo se da će tu biti kraj. Da ne bude tako potrudili su se urednici Solarisa koji su mi predložili da nastavim saradnju sa našim najboljim pripovedačima, jer i ovo vreme nije ništa bolje, ako nije i mnogo gore od 90-ih. Četvrti projekat bi žanrovski mogao da se okarakteriše kao kolekcija ratnih priča iz 1999.
Pišući mejlove piscima i telefonirajući im, s pozivom da se sete rata sa NATO-om i pokušaju da napišu ratne priče, stalno sam se susretao sa rečima da oni već godinama čuvaju svoje priče iz rata i da se raduju mogućnosti da ih plasiraju u zajedničkoj knjizi. Formirajući knjigu od ratnih priča naših autora raznih generacija, shvatio sam da je ovo možda jedinstvena, ako ne i poslednja prilika da za naredne naraštaje sačuvamo pripovedanje o ratu lišeno ideoloških stigmi i propagandnih okova a posvećeno direktnom, intimnom iskustvu pisaca koji su preživeli apsurdni rat sa NATO-om, prvi globalniji rat na tlu stare Evrope posle Drugog svetskog rata.
Ponovo su za knjigu koja će izaći za Sajam priče poslali Mihajlo Pantić, Ljubica Arsić, Goran Petrović, ali su se prvi put javili Milorad Grujić i Miodrag Kajtez. Prvi put na ovakvom jednom projektu oglasio se pesnik i kritičar Aca B. Laković i prozaistkinje Sonja Ćirić, Laura Barna i Slađana Ilić, a drugi put Tamara Jecić, Sonja Atanasijević, Saša Radonjić, Ilija Bakić i Goran Skrobonja… i još nekolicina odličnih pisaca priča. Ukratko, knjiga sa naslovom Pod NATO bombama sačinjena je od dvadesetak raznovrsnih storija koje rat Srbije sa celim svetom posmatraju iz ličnog horizonta doživljenih i pretrpljenih dana uokvirenih zvucima šizele i smirele. Intimistički ton većine priča emotivni je ali i racionalni odgovor na sve ono što se zbilo nad nebom našim gradova i u našim dušama a nije trebalo i, štaviše, nije smelo da se dogodi.
U organizaciji Konzulata Jamajke, a po ideji počasnog konzula gospodina Mirka Miljuša, YU Grupa je u martu spakovala kofere i odletela na Jamajku. Tamo je snimala stare pesme u rege žanru, a nikad mlađi Jelići dali su svoj doprinos već aktuelnom projektu pod nazivom “Prekookeanski most”.
Cela priča o Brajanu Vilsonu, nedavno preminulom geniju pop muzike i lideru The Beach Boys-a, prelama se kroz priču o njihovom apstraktnom hit singlu za sva vremena Good Vibrations
U drugom činu Leone i Glembaj zarili su se jedan u drugog ko kobac u kopca. Taj surovi obračun završio je Glembajevom smrću. U samrtnom hropcu uz pojavu barunice Kasteli, stari Glembaj završio je u naručju sina. To je omaž Mikelanđelu i njegovoj skulpturi “Pijeta”. Scenu “Pijeta” smislio je Danilo Marunović
Ivan Antić, Kajzermilen glič (mikroputopis u tri glasa), PPM Enklava, 2025 Kajzermilen je četvrt u Beču, svakako ne prva koja pada na pamet kada se pomisli na ovaj grad, ali, sa svojim golim i sivim distopijskim prostorima, otuđenim “totalitarizmom dimenzija”, možda paradigmatična za savremeni svet. U tom okruženju troje Antićevih lirskih junaka ostavlja utisak postflanera, besciljnih uličnih hodača, koji se kreću gradskim prostorom u kome, uprkos precizno popisanim tragovima ljudskog prisustva, kao da nema ničega
Završna predstava Instituta za umetničku igru „Human design“ bavi se pitanjem identiteta zadatog rođenjem i čovekovom potrebom da sam izabere ono što oseća da jeste
Lazar Hrebeljanović nije samo vojnik i vladar, već svetitelj koji svedoči da Carstvo Božije nije u suprotnosti sa borbom za pravdu
U svojim obmanama po pitanju Vojske Srbije, u koje se upliće kao pile u kučine, Aleksandar Vučić je otišao korak dalje ne bi li ispeglao one prethodne
Pretnje Aleksandra Vučića i njegovi pokušaji da obeshrabri građane da se priključe Vidovdanskom protestu zvuče kao zviždanje u mraku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
