Premijer Koštunica govorio je na sednici Saveta bezbednosti UN-a posvećenoj Kosovu. U Dnevniku RTS-a (još uvek bez pretplate) desetak minuta izražavao je svoje zadovoljstvo i najavio predstojeće pregovore sa Albancima. Po Beogradu su nekako istovremeno osvanuli bilbordi u kojima nam DSS saopštava umereno optimističnu poruku – Izvodljivo je! Danima gledam tu sliku malo starijeg oca (kasno se oženio i dobio ćerku) koji svoju devojčicu nosi na ramenima, a ona pruža ručicu ka zvezdicama ujedinjene Evrope. Naizgled je sve u redu, ali ta slika mi nije dala mira. Pitam se gde li je mama na slici, jer možemo pomisliti da radi, ili ih je napustila, ili je jednostavno suvišna u ovom idiličnom prizoru. Svaki otac bi pokušao da svojoj princezi što pre sam skine zvezde s neba, a ovako pomislim da će proći još mnogo godina dok ona ne poraste da ih sama dohvati. Ćale će možda tada već biti deda. Da li je taj famozni ulazak u EU posao za sledeću generaciju u Srbiji i šta je to sve danas ovde izvodljivo?
Godinama naši mediji vape za kulturom dijaloga, koji po pravilu ovde zamenjuje kafansko prepiranje. Na televiziji Pink, prvo četvrtfinale imaće TV-šou „Piramida“. Tu će se za glasove publike boriti (ako sam dobro zapamtio) Goca Tržan, Isidora Bjelica i Nebojša Čović. Oni su do sada pobeđivali svoje oponente i pobrali najglasnije aplauze. Već danas možemo reći da postoji manir koji krasi najuspešnije polemičare na ovim prostorima. Umesto argumenata, najbolje je da koristite takozvani Šešeljev model prepiranja koji krase dramatika, demagogija i dermatovenerologija. Dok gledate „Piramidu“, možete organski osetiti adrenalin učesnika opijenih žarom prepirke i aplauzima publike. U televizijskom smislu, brza smena kadrova utisak borbe dodatno pojačava, uz odbrojavanje sekundi kao u video igricama. Da se razumemo, žestoka rasprava je potpuno u redu, naročito u zemlji sa podeljenim i različitim stavovima, no rezultat ovakvog presinga nikako ne može biti konstruktivan. Rezultat ove borbe uvek je pobednik (ili u boljem slučaju pobednica nad mačo frajerima), a nikada dublje sagledavanje naših problema. Nešto slično možete videti i u našoj Skupštini, gde je rasprava o veterini ili dopingu savršena inspiracija za replike ljudima sa bedževima i onim ostalim koji čitaju novine. Jedina razlika je što „Piramidu“ ne vodi gospodin Predrag Marković. Problemi ove zemlje tako postaju samo izgovor, a ne razlog za emisiju.
Ova vrsta manipulacije podsetila me je na oglase u novinama gde se punijim osobama nudi mogućnost dobre zarade. U emisiji „Svet u boji“ ekipa je demonstrirala istraživačko novinarstvo u tabloidima, pa smo saznali o kakvom poslu je reč. Bucama se nudi paket proizvoda za mršavljenje po ceni od 125 evra, a kada uđete u sistem i upišu vas u kompjuter, onda vi drugima valjate istu tu robu, ali vas to košta samo 102 evra. Izvesni Zvonko iz Sremske Kamenice tvrdi da „je izvodljivo“, da će se kilogrami topiti, a vi ćete uskoro biti vitki i bogati.
TV hit protekle nedelje je ipak izvođenje združene vežbe naših i američkih specijalnih jedinica u centru Beograda. Posle dva savezništva u svetskim ratovima i jednog rata tokom bombardovanja ponovo se borimo protiv globalnog neprijatelja – terorizma. Akcija je iznenadila i građane i gradske službe, a prvobitni rogobatni naziv „Oslobađanje talaca iz dela zgrade Američke ambasade u ulici Kneza Miloša“ promenjen je u kraći i efektniji – kod „Kapija„. Dva naša su izbačena iz stroja, teroristi su zglajznuli, a taoci oslobođeni. Civilna zaštita to jest komšije, nisu aktivno učestvovali u oslobađanju, ali su navijali sa balkona i prozora. Pre otprilike godinu dana, naši specijalci imali su sličnu vežbu sa rumunskim snagama. Tada su teroristi oteli turistički brod i hteli da miniraju Đerdap.
Ispalo je da su oba akciona filma sa hepiendom izvodljiva i u našoj produkciji. Imam neke zamerke na rupe u scenariju, poput činjenice da nema tog teroriste koji bi u ambasadu ušao preko reda u kojem građani satima čekaju za vize. Tu ostaje prostor za lik usamljenog osvetnika (već vidim Brusa Vilisa) koji gnevan počinje sam da ih sređuje uz pomoć šalterske službenice prekaljene u beogradskim kioscima. Ona nikome ne predaje pazar, ni pod pretnjom oružjem – može Sandra Bulok. Ostaje nam samo kasting za lik ministra Jočića, mozga ove kontraterorističke operacije.
