Umetnost nije namenjena samo uskom krugu pojedinaca. Možemo da je delimo zajedno, kao stvaraoci, ali i ljubitelji umetnosti – poručuju iz ULUS-a kampanjom „2000sa2000“, kojom osnivaju Društvo ljubitelja umetnosti
Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS) pozvalo je građane da postanu članovi Društva ljubitelja ULUS, i da time postanu njegov deo pa samim tim i deo savremenog likovnog stvaralaštva.
Pokrenulo je donatorsku kampanju „2000sa2000“, koja će trajati do 6. oktobra i pozvao građane da doniraju dve hilјade dinara, kako bi pomogli radu Udruženja koje se nalazi u teškoj finansijskoj situaciji i čiji je opstanak ugrožen nakon 107 godina postojanja, i da na taj način postavu članovi Društva lјubitelјa umetnosti ULUS, koje se osniva kroz ovu kampanju.
Uključivanje građanstva
Ova neubičajena donatorska kampanja jedan je od projekata kojom novi Upravni odbor ULUS želi da uključi građanstvo u svoj rad.
Marija Ćirić, predsednica Upravnog odbora, kaže za „Vreme“ da su bili „inspirisani tradicijom pokroviteljsta umetničkog stvaralaštva“, i da su želeli da stvore „novi model podrške umetnosti i kulturi, uz aktivno negovanje nove publike. Ukratko, smisao naše kampanje je otvaranje ka zajednici i pokušaj kreativnog rešavanja postojećih problema“, i osnivanje Društva, „neformalne grupe savremenih filantropa i pokrovitelja umetnosti“.
Umetnost treba da delimo
Jer, kaže Marija Ćirić „umetnost vidimo kao prostor koji nije namenjen samo uskom krugu pojedinaca, već kao nešto što svi možemo da delimo zajedno, kao stvaraoci, ali i ljubitelji umetnosti, Cilj je da umetnost zaista postane dostupna svima, a ne da bude privilegija nekolicine“.
Zato su osmislili „program radionica za sugrađane, gde svako ima priliku da učestvuje, stvara i upozna vrednost umetničkog procesa. Program je u pilot fazi u kojoj istražujemo način da ga uklopimo u rad ULUS-a. Nazvali smo ga Dobar dan, kako ste? što već predstavlja poziv i otvaranje ka publici. Radionice osmišljaju umetnici dok učesnici uz praktično iskustvo nose, pored kvalitetno provedenog vremena, i svoj rad“.
Plan je da radionice od jeseni postanu deo kalendara dešavanja jednom mesečno u prostoru Galerije ULUS.
„Program vidimo i kao značajnu međukolegijalnu podršku za koju se nadamo da će uticati i na osnaživanje veza jer verujemo da umetnost ima moć da utiče na društvo i nudi drugačije poglede“, kaže Marija Ćirić.
Upravni odbor ULUS-a izabran je u aprilu. Iako su svi njegovi različiti, ističe Marija Ćirić, „jednoglasno verujemo da se do pravih rešenja može doći na kreativan način, bazirano na umetničkim i ljudskim principima, što suštinski i jeste naša oblast delovanja. Mislimo da umetnost pruža mogućnost stvaranja prostora koji je human i dobar za sve, pa je to cilj kome težimo i sa ovom kampanjom.“
Podružnice
„Uprkos teškoj a zatečenoj finansijskoj situaciji trudićemo se da rad Udruženja unapredimo i pronađemo kreativna rešenja za prevazilaženje problema, uz zalaganje Udruženja da prevaziđe činjenicu da je u februaru ove godine došlo do umanjenja od 25% sredstava za poverene poslove svim udruženjima koja imaju samostalne umetnike.“
Marija Ćirić najavljuje da u narednom periodu realizovati podružnice po Srbiji, na čemu je lično angažovana.
„Namera nam je da ponovo pokrenemo ULUS-ove podružnice, kako bismo verodostojno potvrdili naziv da smo udruženje Srbije. Verujemo da je važno podstaći naše kolege širom zemlje da se što aktivnije uključe u rad ULUS-a i osnaže ga sa svih strana. Znam koliko je važno imati podršku, ne samo u stvaralačkom i izlagačkom smislu, već i oko osnovnih prava vezanih za status samostalnih umetnika. Zato bi otvaranje podružnica ULUS sigurna sam, pomoglo u osnaživanju i umetnika širom Srbije, a istovremno i samog Udruženja“, kaže Marija Ćirić.
Niški kulturni centar mesecima čeka da mu Grad odobri predlog članova žirija za ovogodišnjeg dobitnika nagrade “Branko Miljković”, za koju konkuriše 142 autora, i kakve to veze ima sa Radmilom Lazić
Inicijativom Šabačkog pozorišta sutra će u Beogradu biti održan skup svih kolega iz pozorišta Srbije koji se bore protiv zloupotrebe kulture. Naslov je „Ovo nije predstava ovo je štrajk“
Na Festivalu koreografskih minijatura, iako je jubilarni, nije bilo novca za novčane nagrade. Dodeljena je samo nagrada „Ohrabrenje“
Na 61. Oktobarskom salonu koji u Beogradu počinje 7. novembra biće radovi 27 umetnika. Iz programa najavljenog u najavi moguće je naslutiti o čemu se ovde radi
Budući da je prvi birao datume, Beogradski džez festival (BJF) svoje 42. izdanje nehotice je „nasadio“ pred same parlamentarne izbore. U senci nadolazećih društvenih promena, bez uobičajenog publiciteta i pratećih programa ostao je i zbog toga što su mu glavni pokrovitelji ustanove na čijem čelu vise A. Šapić i N. Selaković. Uostalom, možda i bolje - zar biste takve želeli da vidite pre svirke za koju ste kupili ulaznicu? Skupština grada ionako je predugo već pomoćna zgrada Ćacilenda. S druge strane, nikad jači razlozi za „dobro da je uopšte održan“, bar nije odgođen i nema ne:jazz alternaciju. Plus, Šapić nije stigao da im ugradi kružni tok
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Vreme istražuje: Izgradnja Hrama Svetog Save
Da li je novac koji je Vlada uplatila SPC završio u Moskvi preko Alta banke Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
