Jedan od onih koji se poslednjih dvadesetak godina najredovnije pojavljuju u ovdašnjoj periodici kao potpisnik tekstova o fenomenu stripa svakako je V. Fumeti. Oni upućeniji u svet stripa znaju da se iza ovog imena krije pisac, književni kritičar i već četrdesetak godina istinski posvećenik sveta devete umetnosti Vasa Pavković. Zbirku njegovih napisa o stripu pod nazivom Slatki strip nedavno je u svojoj biblioteci „Slučaj“ objavila „Narodna knjiga“.
Slatki strip je zbirka namenskih tekstova o pojedinim stripovima nastalih različitim povodima, a najčešće njihovim pojavljivanjem pred ovdašnjom publikom. Osim toga, knjiga predstavlja autorov lični izbor najznačajnijih i njemu najdražih ostvarenja iz istorije stripa, istorije koja traje evo već više od jednog veka.
Kriterijum pri izboru naslova koji će se naći među koricama ove knjige bio je dvojak. Najpre, Pavković se bavio svetom takozvanog „komercijalnog stripa“, klasičnim, narativnim (komičnim i avanturističkim) stripom, a onda i onim delom mejnstrim produkcije koja se, uz nekoliko izuzetaka, veoma dobro ukotvila u svesti i čitalačkom iskustvu ovdašnje publike. Izbor je bio ograničen postojanjem odgovarajućeg povoda za pisanje, kao i ograničenim prostorom knjige. Tako se, na autorovu žalost, u knjizi nisu našle beleške o nekim njemu dragim stripovima poput Riđobradog, Kosmičkih putnika, Srebrnog letača, Konana, Popaja, Aster Blistoka i još nekih. Svejedno, u Slatkom stripu našlo se sasvim dovoljno „strip junaka jakih“. Čitajući piščeve zapise, kao u kakvom kaleidoskopu, iskrsavaju dragi likovi Mandraka, Ripa Kirbija, Larigana, Taličnog Toma, Princa Valijanta, Kena Parkera, Gaše, Asteriksa, Fantoma, Modesti Blejz i još četrdesetak klasičnih strip heroja nastalih iz pera i četkice majstora koji su umeli da stvore „nezaboravne strip bajke, koje svojim pričama zabavljaju decu, a svojim slikama očaravaju odrasle“, kako je jednim povodom napisao V. Fumeti.
Knjiga je podeljena na dva dela – u prvom se Pavković bavi američkim stripom, od Malog Nema Vindzora Mek Koja do Votersonovog Kalvina i Hobsa, a u drugom evropskim stripom, od Mašerovog Krcka do Adlera Renea Sterna. Svaki čitalac koji sklopi korice Pavkovićeve knjige setiće se bar desetak junaka koji nisu našli svoje mesto u njoj, ali Vasa Pavković y Fumeti nije ni imao ambiciju da sastavlja opštu objektivnu enciklopediju stripa. Posle čitanja Pavkovićeve knjige, prvo što čitalac poželi jeste da iz ormana izvuče neku od požutelih svezaka i prepusti se avanturi, a to je ono što sve primedbe koje se mogu odnositi na sadržaj knjige čini apsolutno besmislenim.
Posebno važan deo knjige predstavljaju beleške o prvom pojavljivanju pojedinih stripova pred ovdašnjim čitaocima. „Kekec“, „Pegaz“, „Strip Art“, „Panorama“, „Eks Almanah“, „Stripoteka“, „Politikin Zabavnik“ samo su neka od bezbrojnih izdanja koja su činila obaveznu ikonografiju odrastanja mnogih generacija koje su iz njih učili jezik stripa. Koliko je on svojevremeno bio popularan kod nas, govori i fantastičan podatak da je sredinom sedamdesetih ukupni nedeljni tiraž svih strip izdanja u SFRJ prebacivao milion prodatih primeraka. Usporedbe radi, danas se čini da su ogromni tiraži strip izdanja oni od pet hiljada. Ova nekada izuzetna popularnost stripa u nas nije valjano iskorišćena, niti je, nažalost, strip ikad na pravi način revalorizovan u ovdašnjoj kulturnoj javnosti, uprkos smelim pokušajima nekolicine hrabrih i upornih. Pavkovićeva knjiga je još jedan pokušaj u smeru edukacije i popularizacije „devete umetnosti“ – pokušaj dostojan poštovanja.
Zbog svega ovoga čitanje Slatkog stripa za sve one koji su ikad osetili magiju „priča u slikama“ predstavlja izuzetan doživljaj. Vasa Pavković pišući o stripu na svoj način ponavlja ono što je mister Kundal u Loazelovom Petru Panu pripovedao o izvesnoj malenoj kutiji sa dna srca, nekada punoj čudesnih bombona, koje uvode pravo u Priču. „Čudesna bombona“, kaže Mr Kundal Petru, „koja ima ukus Sna, miris Avanture, a umotana je u Maštu.“
Dakle, knjiga Slatki strip napisana je sa ljubavlju i poverenjem – slatka knjiga!
