Izložba
Umetnici moraju od nečega da žive
Radove za izložbu „Šta da kupim“ birali su kustosi s namerom da se uključe u kulturni dijalog, ali i da istaknu činjenicu da umetnici moraju od nečega da žive
Trenutno stanje na Svetskoj listi srpskih pevačica je sledeće: prva tri mesta su rezervisana za Seku, Brenu i Cecu. Ukoliko napravimo bilans godine na izmaku, onako kako to činimo za sportiste, privrednike, ili političare, možemo shvatiti kakve posledice i rezultate je imalo to ogromno medijsko vreme koje im je posvećeno. Ukratko, kakvu pesmu su nam pevale 2009
Obično se kaže da su najbolji ambasadori Srbije u svetu „naši sportisti“ i „naše lepotice“. Međutim, najtraženija roba iz Srbije, bez obzira na ratove, primirja ili periode mira, poslednjih dvadeset godina jesu pevačice. Još od Silvane i Lepe, preko Olivere Katarine, raspevane lepotice su bile naš izvozni proizvod broj jedan. Mi smo o njima gledali filmove (I bog stvori kafansku pevačicu), podrugljivo ih nazivali pevaljkama ili cajkama, ali danas je praktično nemoguće nabrojati samo imena tih devojaka i žena, čije refrene i tela ne možete da zaobiđete na TV i radio programima. Ipak, u toj estradnoj džungli vlada vrlo stroga hijerarhija i dobro se zna pozicija svake dame – nešto nalik na WTA listu za teniserke. Teniserke su miljenice nacije, poželjni uzori, dok su pevačice naša realnost, istovremeno osuđivane i obožavane, žene čije su sudbine i biografije paralelna istorija političkih promena u Srbiji. Mislimo da o njima znamo sve – u koga su zaljubljene, od koga rastavljene, kako se oblače, kakve grudi ili zadnjice imaju, ili žele da imaju, gde su provele letovanja, zimovanja i da li su trenutno miljenice vlasti ili su „u opoziciji“. Zavirujemo im, hteli ili ne, u novčanike, postelju, dečju sobu, kuhinju i biografiju. Pa dobro, ko su onda zapravo te dame?
Na osnovu broja pojavljivanja u tekstovima dnevnih novina, magazina i internet sajtova – brzo možete shvatiti da je trenutno stanje na Svetskoj listi srpskih pevačica sledeće: prva tri mesta su rezervisana za Seku, Brenu i Cecu. Ukoliko napravimo bilans godine na izmaku, onako kako to činimo za sportiste, privrednike, ili političare, možemo shvatiti kakve posledice i rezultate je imalo to ogromno medijsko vreme koje im je posvećeno. Ukratko, kakvu pesmu su nam pevale 2009.
SEKA: Seka Aleksić je prva na listi jer je praktično najmlađa u „poslu“. U svojoj izuzetnoj biografiji, dostojnoj filma, nosi karakterističnu kombinaciju koja obeležava ovdašnju folk divu. Rođena je 1981. „na granici“, u Zvorniku, otac Milorad, majka Ibrima i brat Nećko. Ona je rođena u godini kada je Brena rođena kao zvezda. Uzor joj je, međutim, bila Vesna Zmijanac, dakle buntovnica među folk divama. Ako pogledate Sekin sajt, videćete da je do sada objavila pet albuma, videćete ko joj je novi dečko, videćete njenog ljubimca čivavu Cezara, ali ćete takođe saznati da Seka ima humanitarni fond „Deci s ljubavlju“. Seka je i modna kreatorka, linije RICH BICH i QUEEN S, i filmska glumica (lik Smokvice u filmu Mi nismo anđeli 3). Interesantno je da je ta uloga prvo bila namenjena Severini, ali je Seve bila nedostupna zbog obaveza. Ključni događaj za Seku je rat u Bosni, kada je prebegla sa porodicom u Banju Koviljaču, pevala po lokalima, otišla u Švajcarsku i 2000. postala oficijelna zvezda naše folk dijaspore. Seka je u naš folk (ili već treba otvoreno žanr nazvati pop muzikom) vratila prirodne balkanske obline i energičan nastup. Ona je danas do te mere poznata – da ćete je prepoznati kao referencu čak i u spotu za državnu lutriju, gde je predstavljena kao milionerka. Seka je kao zvezda dijaspore najlakše prelazila bivše SFRJ granice. Ona je bez problema nastupala u Bosni, Hrvatskoj i Sloveniji, a formalno gledano ona je državljanka BiH. Tu vezu sa Bosnom i danas pominje kroz lik svog učitelja Irfana Nevzatovića. Seka je, dakle, primer etničkog suživota u regionu, kako po biografiji tako i po delima, pa je logično da se zapitamo – da li ona zarađujući svoj estradni hleb nasušni miri i komšije na Balkanu. Ima li, dakle, ikakve vajde od tog pevanja/pjevanja?
Na kraju predstavljanja recimo i to da se snima rialiti program (a šta bi drugo) pod nazivom „Moja desna ruka“, gde će Seka izabrati svog ličnog asistenta. Paris Hilton – samo sa oblinama! Za „novaka“ peva, za nepoznat honorar, u klubu Planet Pauli u Hamburgu. Za sada politički nesvrstana.
BRENA: Kada se Seka rodila, Fahreta Jahić je poput zemljotresa prodrmala SFRJ. Nadimak je tada dobila od Minimaksa u TV emisiji „Pretežno vedro“. Od Čačka objavljenog 1981. do Uđi slobodno iz 2008. Brena je objavila 18 albuma. Glumila je u četiri nastavka serijala Hajde da se volimo dva nastavka Kamiondžija, i filmovima Nema problema i Tesna koža. Brena je bila simbol SFRJ, tipična „Jugoslovenka“ koja je nakon raspada zemlje postala uspešna poslovna žena i vlasnica najveće produkcije u regionu – Grand. Međutim, sa albumom Uđi slobodno uspela je da preotme Cecinu poziciju neprikosnovene kraljice. Sa producentom Milijem i Miligram bendom praktično je na svetskoj turneji od novembra 2008. Finale će biti na Marakani (kakva slučajnost poklapanja sa Cecom) u aprilu 2010. Brena je tokom turneje „Uđi slobodno“ imala mnogo više problema sa nastupima u Zagrebu i Sarajevu. Iako je led probijen 2004. kada je pevala u Tuzli (stadion Tušanj, 9000 ljudi po kiši) i Brčkom, problem se pojavio što je tada položila venac na spomeniku žrtvama „srpskog terora“. Napadi su došli iz Srbije, jer je Brena prema tim nebuloznim teorijama „priznala agresiju“. Ove godine, ona je uprkos intenzivnim naporima braniteljskih udruga, pominjanja Vukovara i fotografija na kojima je Brena u maskirnoj uniformi, napunila Tivoli, zatim Arenu Zagreb i Zetru. Koncerti su bili prepuni, publika euforična, a atmosfera na granici suza. Brena je, dakle, samo pevala, ali pitanje koje se nametnulo u slučaju Seke Aleksić sada je još izraženije – da li su Brenini nastupi uticali na međunacionalne odnose na Balkanu i kako? Iako se Brena mudro kloni političkih izjava, nije tajna da je, uz Kebu, redovno na slavljima ministra Dinkića. Brena bi, danas mogla biti pop personifikacija proevropske Srbije, uspešne u biznisu i na estradi, sa otvorenim odnosima u regionu. Za Novu godinu je kod kuće – uvek.
CECA: To se teško može reći za treću damu u ovom trilingu – Cecu Nacionale. Kao i prethodnice, ona je takođe iz graničnog područja srpstva – iz Žitorađe. Neću trošiti vreme na biografiju, jer ćete je gotovo sigurno pre ili kasnije videti ekranizovanu. Nova vest je jedino novi dečko, maneken Vladimir Cvetković (tako se, gle čuda, zvao i prvi Brenin menadžer). Medijima nikada nije bilo dosta Cece, ali je veoma zanimljivo što se ove godine javno pojavljuje u javnosti sa novim dečkom. U toku su sudski procesi protiv nje zbog malverzacija sa transferima fudbalera Obilića (videti prethodni serijal „Insajdera“ o mafiji u sportu). Dok je na slobodi, Ceca praktično priprema javnost na činjenicu da je moguće nakon Arkana imati novu ljubav. Možda ćemo na TV Pink-u uskoro gledati novi rijaliti šou sa Cecinom svadbom, nakon svojevremenog nacionalnog etno-spektakla sa Arkanom. Ceca neće imati koncerte ni u Sarajevu, ni u Zagrebu, a u Ljubljani nije imala nikakav problem. U 2009. skinula je veliki teret sa vrata. Naime, nakon dvogodišnjeg embarga na TV Pinku, u maju ove godine Ceca i Željko Mitrović su se zvanično pomirili u klubu Teatro, gle simbolike, gle dramatike. Naime, od februara 2007. i svedočenja Dejana Milenkovića Bagzija, uhapšenog člana Zemunskog klana, zabranjeno je C od Cece na svim kanalima TV Pinka. Prema svedočenju, Ceca je „zemuncima“ „tipovala“ Mitrovića za otmicu, jer je „pun ko brod“. Zamislite samo tu antičku dilemu Željka Mitrovića koji je birao između ljudskog osećanja besa i finasijskog gubitka zbog embarga. Čovek je odabrao – lovu. Uskoro se Ceca pojavila kao članica žirija u „Zvezdama Granda“ (uz Tomu Nikolića, sve pokajnik do pokajnice), pa u „Ami Dži“ šou-programu kao gošća na svadbi Dare Bubamare. Očigledno su kod naših pevačica – svadbe i slave politički događaji (kao za vreme DOS-a) gde se ljudi sreću i mire na „neutralnom terenu“ i u pomirljivoj atmosferi. Tako valjda treba shvatiti i Cecinu slavu, gde se kao gost pojavio i njen zemljak iz Žitorađe, ministar policije Ivica Dačić. OK, bio je tu i Palma, nekada Arkanov partijski kolega, ali to je valjda signal da policija ne mora da dolazi kod Cece samo da ‘apsi. Ceca je domaća zvezda i veoma je bitno gde će da peva, naročito za srpsku Novu godinu. Godine 2006. to je bio Niš, 2007. Beograd (sećate se Koštuna u publici i pozdrava za predsednika), 2008. Čačak (narodnjaci za Narodnjake), 2009. Lazarevac (za pare). Ove godine, sve je drugačije, Ceca će internacionalnu Novu godinu dočekati nastupom na Beogradskom sajmu uz zvezde Granda. Cena pomirenja i polusatnog nastupa je navodno 100.000 evra. Paradoksalno, onaj mučenik Topalko što je pobedio na Farmi morao je da istrpi onaj alko/narko pakao i pevaće na Sajmu, dok će Ceca te pare da „otpevuši“ za pola sata. Možda nas nije pomirila sa komšijama, možda je i bolje što nije, ali se izgleda lepo skrasila u Srbiji. Dok neko poput Bagzija opet ne propeva.
Radove za izložbu „Šta da kupim“ birali su kustosi s namerom da se uključe u kulturni dijalog, ali i da istaknu činjenicu da umetnici moraju od nečega da žive
Na festivalu Horor filma obeleženo je 40 godina od premijere filma „Davitelj protiv davitelja“. Branislav Zeremski, čija je glumačka karijera tada počinjala, podelio je nekoliko uspomena na to vreme
Kopola je bio usred neverovatno plodnog kreativnog perioda kada je snimao ovaj film. Nakon što je 1972. godine pretvorio bestseler Marija Puza u iznenađujući kritički i komercijalni hit, Kopola je 1974. snimio film Prisluškivanje (The Conversation), koji je osvojio Zlatnu palmu na Filmskom festivalu u Kanu, a zatim se brzo vratio da snimi ovaj nastavak, ponovo napisan u saradnji s Puzom
Partenopa, kako je Sorentino predstavlja i usmerava, u biti je nedopadljiv lik koji je esencijalno papirnati konstrukt i ne mnogo više i šire od toga
Molijer Uobraženi bolesnik režija Nikola Zavišić Narodno pozorište, Scena “Raša Plaović”
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve