U knjizi „Vixera“ Srđan Cvijić detaljno dokumentuje ubistva koja je jugoslovenska služba sprovodila u emigraciji. U novom broju, „Vreme“ razgovara sa Cvijićem
Kako je UDBA ubijala u emigraciji? O tome znamo iz anegdota starih udbaša. Ali, sada je politikolog Srđan Cvijić prekopao arhive.
Rezultat je knjiga „Vixere“ – dokumentovana do detalja – a priča napeta i živopisna pa se čita kao dokumentarni triler.
„Može da se posumnja da su te likvidacije služile i za dodvoravanje Titu i državnom vrhu“, priča Cvijić u intervjuu za novi broj „Vremena“ koji je na kioscima od četvrtka (11. septembar).
„Mnogo toga je napisano na ovu temu bez pristupa dokumentaciji, isključivo na osnovu tračeva iz dijaspore bivših udbaša. Što nisam mogao da dokažem, nisam ni napisao. Na sve što mi je delovalo verovatno, ali nisam mogao da dokažem, ostavio sam čitaocima da sami izvuku zaključak“, kaže on.
Skauting kriminalaca
U knjizi se minuciozno opisuju ubistva koja su počinili „vukovi samotnjaci“, ali i „čopori“. I to kako je služba počela da koristi obične kriminalce, poput Željka Ražnatovića Arkana.
„Savezna služba bila je u kontaktu sa beogradskim SUP-om i to odeljenjem za maloletničku delinkvenciju. To je funkcionisalo kao NBA skauting preko policajaca koji ih drže na vezi i angažuju po potrebi.“
Akcije opisuje kao „državni terorizam“, a žrtve ovako: „To su bili izgubljeni i poraženi ljudi, potpuno politički irelevantni i nisu predstavljali nikakvu pretnju sem možda Bore Blagojevića.“
**Ceo intervju sa Srđanom Cvijićem čitajte u novom broju „Vremena“ od četvrtka (11. septembar) ili se **pretplatite na digitalno izdanje.
Sin i ja stvaramo u porodičnoj kući, u našem kućnom studiju, ne sukobljavamo se, imamo blizak i topao odnos. Isto sam to zaključio dok sam čitao knjigu koju je napravio Spenser Tvidi, o ljudima koji prave muziku iz svog “bedroom” studija. Išao je sa drugarima po kućama i gledao kako ljudi snimaju uz pomoć štapa i kanapa
Na kraju “običnih” godina prave se liste knjiga, filmova i pozorišnih predstava. Međutim, ova godina je bila jedna od onih koju ćemo pamtiti po intenzivnoj borbi za društvene promene pa nema smisla ponašati se kao da je sve regularno. Zato ću u ovom tekstu pisati ne samo o predstavama već i o pozorišnim utiscima koje ćemo poneti iz 2025. godine
Neki od najvećih, poput Vitolda Gombroviča i Česlava Miloša, bez Ježija Gjedrojća gotovo sigurno ne bi postali ono što jesu. Ni s jednim od njih, međutim, nije bio u dobrim odnosima: bio je odveć konzervativan da bi prihvatio raspusnog Gombroviča i isuviše iskusan da bi tek tako ukazao poverenje preobraćenom komunisti Milošu. Nikada, međutim, nije odbio ni Gombrovičev ni Milošev tekst. Bio je previše dobar urednik da ne bi, sebi uprkos, shvatio o kakvim je piscima reč
Crkni, ljubavi, režija Lin Remzi, igra Dženifer Lorens; Marti Veličanstveni, režija Ben Safdi, igra Timoti Šalame
Poslednja objava o aktivnostima ministra Nikole Selakovića na sajtu Ministarstva kulture je od 29. decembra. Ali to što ne otvara izložbe, ne znači da nema druga posla
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
