Učešljavanje odnosa u proces

Tema filma Penal i seksualni život Ane Đ. rediteljke Milice Stojanov prati proces rada na predstavi Golmanov strah od penala (Peter Handke, dramatizacija i režija Ana Đorđević) Srpskog narodnog pozorišta tokom pandemije korona virusa. O životu u pozorištu i sudbini pozorišnih umetnika napisano je kod nas više dramskih tekstova koji su dali značajan doprinos srpskoj dramaturgiji i samorazumevanju pozorišta: Putujuće pozorište Šopalović Ljubomira Simovića, Lari Tompson Dušana Kovačevića, Karolina Nojber Nebojše Romčevića, Kako zasmejati gospodara Vide Ognjenović i Joakim Vujić Dobrivoja Ilića. Teatrološkinja i rediteljka Irena Ristić je objavila esej Ljubav u pozorištu u kome govori o međuljudskim odnosima tokom procesa probe (knjiga Mala vrata). Film Penal i seksualni život Ane Đ. nadovezuje se na ovaj niz i poseban je jer o pozorištu govori kroz medij igranog filma, što nije retkost u svetskim okvirima, ali jeste retka (a možda i jedinstvena) pojava u domaćoj kinematografiji.

Izvesnu golicavu radoznalost budi u nama odnos teme i forme filma i za to ima mnogo razloga. Naime, film je igrane strukture (fiction), a njegova tema je rad na stvarnoj predstavi u jednom realnom vremenu. Film se zove Penal i seksualni život Ane Đ, a rediteljka predstave SNP-a i scenaristkinja filma je Ana Đorđević. U filmu glavnu junakinju, rediteljku Anu, igra glumica SNP-a Marta Bereš, koja ne igra u predstavi (rediteljkinog partnera igra Ervin Palfi, glumac NP Subotica, Drama na mađarskom jeziku). Direktor drame i glumac Milovan Filipović igra tu istu ulogu i u filmu, a glumci koji su igrali u predstavi igraju i u filmu glumce u projektu: Bojana Milanović (Dijana), Sanja Ristić Krajinov (Sanja), Marko Marković (Marko), Bojana Tušup (Bojana), Marko Savković (Žoki), Tanja Pjevac (Tanja) i Peđa Marjanović (Peđa). Imajući sve ovo u vidu, ne možemo a da se ne zapitamo koliko su istiniti događaji u pozorištu i oko njega zaista postali deo filmske priče. No, ono što jeste značajan kvalitet ovog filma je to što je akcenat na tipičnim situacijama iz pozorišnog života koje su predstavljene kroz karaktere i međuljudske odnose, a ne na čeprkanju po privatnosti. U naše vreme, kada je privatnost postala medijska roba na najvulgarniji način, stavljanje akcenta na stvaralački proces umesto na privatnost jeste dodatna vrednost na strani ovog filma.

Glavno interesovanje filma je pitanje kako se lični, međuljudski odnosi učešljavaju u proces nastanka predstave. Kako i kada umetnici iz ličnih frustracija izvlače snagu i kreativnost koja proces gura napred, a kada lični problemi postaju smetnja umetničkom procesu. Poseban akcenat je stavljen na odnos ljubavi i pozorišta, odnosno kako kreativni proces utiče na ljubavni život junaka. Kroz film pratimo bogatu paletu međuljudskih odnosa u kojima se ukrštaju različite vrste ljubavi i pozorišta. Film nam nudi tipične situacije u kojima jasno vidimo kako rad u pozorištu utiče na brak, partnerske odnose, prijateljske i poslovne odnose ljudi koji su povezani jakom željom da stvore pozorišnu predstavu. Takođe, kroz film pratimo i kako rad u pozorištu utiče na autopercepciju pojedinca. Tako je rediteljka Ana ubeđena da je rad u pozorištu seksualno inhibira. Za njenu drugaricu Sanju rad u pozorištu je način da pobegne iz zlatnog kaveza u kome je drži njen ljubomorni i imućni muž. Film daje i širok pregled psiholoških problema (anoreksija, nesigurnost, opsesivnost, paranoja) sa kojima se svakodnevno bore umetnici dok stvaraju pozorišnu predstavu i načina na koji oni pokušavaju da pomognu sebi i svojim bližnjima da se problemi reše. Pri svemu tome, izbegava se ulaženje u ono što bi se moglo nazvati niskim istinama o pozorištu i pozorišnim umetnicima. Akcenat je na tipičnom i komičnom, a to film spasava patetike i pretencioznosti. Međutim, nepoznanica je kakav je odnos umetnika prema Handkeovom delu, kakav je odnos između tri medija – romana, pozorišta i filma i kakva je predstava čiji smo nastanak pratili. Handkeovo delo je ovde neka vrsta dekora ili inicijalne kapisle koja pokreće radnju filma. Ovakav pristup je odabran jer je film pravljen sa namerom da se pokaže da je pozorišna umetnost za pozorišnike ne samo profesija već i životna misija koji ih tera da prkose i ličnim problemima i spoljnim pretnjama (pandemija) kako bi stvorili pozorišnu predstavu. Logično, film se završava uspešnom premijerom. S tim u vezi možemo reći da film daje nežnu, podržavajuću, generalno pozitivnu, čak i romantičnu sliku pozorišnog života kod nas. Stoga se ovaj film može posmatrati i kao promocija pozorišne umetnosti. To je takođe vrednost filma imajući u vidu ovdašnju veoma nepovoljnu klimu za bilo kakav posvećen umetnički rad.

Radnja filma dešava se u neposrednoj prošlosti – 2021. godine u Novom Sadu. Strah od virusa, obavezno nošenje zaštitnih maski i merenje temperature pri ulasku u državne institucije potisnuto je iz naših sećanja pred naletom novih problema. Film Penal i seksualni život Ane Đ. može se posmatrati i kao svedočanstvo o jednom specifičnom dobu, pandemiji, i životnim navikama građana Srbije iz toga doba. Zgode i nezgode sa maskama i toplomerima danas nam mogu delovati smešno samo zato što smo prestali da se bojimo korona virusa. Ali tako je to sa problemima. Uvek sadašnji problemi deluju neizvesno pa su zato u našim očima veći i strašniji od onih prošlih. I tako do sledeće (ne)prilike. Ideju za film Penal i seksualni život Ane Đ. dao je Slobodan Šuljagić. Film je producirao Apollon.