Jelena Gvozdenac Martinov direktorka Narodnog muzeja u Zrenjaninu, odlučila je da likovnim umetnicima oduzme prostor Galerije. Bez objašnjenja. I to u vreme dok je Zrenjanin prestonica kulture
U Zrenjaninu, u okviru Narodnog muzeja, postoji Galerija ALUZ u kojoj godinama izlažu i volonterski je održavaju članovi Asocijacije likovnih umetnika Zrenjanina. Zrenjaninci kažu da su umetnici vrlo aktivni, imaju izložbe na svake dve nedelje, i da ti njihovi programi daju živost kulturi grada.
Međutim, Jelena Gvozdenac Martinov direktorka Narodnog muzeja, odlučila je da likovnim umetnicima oduzme taj prostor. Bez objašnjenja.
Treba odmah podsetiti da je Zrenjanin ove godine prestonica kulture Srbije. Svašta je tim povodom planirano i najavljeno, ali ništa nije realizovano zato što se ispostavilo da Grad nema para iako je rečeno da je novac iz budžeta izdvojen, a Ministarstvo kulture Zrenjaninu nije prosledilo očekivani deo.
U takvim okolnostima, programi Galerije ALUZ bili su jedini noviteti zrenjaninske kulture, jer su sve ostale manifestacije održane pod oznakom Prestonica kulture bile deo redovnog programa: „Stripolis“ postoji 16 godina, „Pesnička štafeta“ je prošle godine napunila pola veka…
Sve je, osim programa u Galeriji ALUZ, bilo staro i nije nastalo povodom Prestonice kulture.
Direktorka Jelena Gvozdenac Martinov je nedavno imenovana na to mesto, na poslednjoj sednici Skupštine grada. Odluka da izbaci umetnike iz galerije je njena prva akcija na toj radnoj poziciji.
Zrenjaninska inicijativa IZRAZ osudila je ovu direktorkinu odluku, i između ostalog navela da „ukoliko je Narodnom muzeju Zrenjanin potreban dodatni prostor za sopstvene delatnosti, bilo bi logično da do njega dođe iseljenjem ugostiteljskog objekta – diskoteke, a ne umetničke galerije“.
Direktorka je ipak odlučila da Narodnom muzeju ne trebaju umetnici. Dozvolila je da se održi još samo izložba Nataše Živkov Stojkov „Slojevi tišine“ zato što je u medijima najavljeno da će biti otvorena 29. septembra.
U Galeriji ALUZ je trenutno izložba skulptura i prostornih instalacija beogradskog vajara Milorada Miće Stajčića „Placebo“, koja je otvorena 20. septembra, a na njoj je i skulptura sa figurama Šilje i Dabe – Šilja kao sveštenik pričešćuje Dabu policajaca. Na leđima Dabe piše „Policija“.
Skulptura je prethodno bila izložena u Kulturnom centru u okviru grupne izložbe autora koji su objavljivani u časopisu „Stripoilis“, ko deo istoimenog festivala.
Odmah nakon otvaranja festivala, protumačeno je da skulptura loše prezentuje policiju i ona je sklonjena iz izložbe u Kulturnom centru u okviru „Stripolisa“. Sad je izložena u Galeriji ALUZ-a kao ranije najavljen program.
Slučaj je hteo da otvaranje Stajčićeve izložbe u Galeriji bude baš prvih dana mandata direktorke Gvozdenac Martinov. Zrenjanici kažu da je, moguće, baš zbog već proterivanih Šilje i Dabe odlučila da iz Galerije izbaci sve nezavisne umetnike. Za svaki slučaj. Jer oni su poznati po pištaljkama, crvenim rukavicama, transparentima i sličnim stvarima koji zrenjaninska i srpska vlast smatraju nedoličnim.
Zrenjanin je Prestonica kulture do marta iduće godine.
Čuo sam da je Disney strašno blizu tome da kompletan igrani film napravi bez ljudskog dodira. Scenaristi su se probali braniti, bili su dugo u štrajku. Pravilo koje su uspeli dobiti je da veštačka inteligencija može napisati scenario, ali da onda mora ići nekom živom scenaristi koji ima pravo to doraditi i sebe potpisati. Bojim se da će doći do ogromne manipulacije, jer će naći klince koji će to potpisati
Kada mladi ljudi kroz dramski proces shvate da u “Mišolovci” nema pogrešnog odgovora, da je greška legitiman alat učenja i da niko od njih ne očekuje gotov šablon, dešava se neverovatna transformacija. Oni brzo prepoznaju da su spori rezultati do kojih dolaze sopstvenim istraživanjem i traganjem mnogo stabilniji, dublji i trajniji od bilo kakve brze spoljašnje nagrade
„Milonga strasnih senki“ je zbirka priča o tangu koje su napisali Borhes, Kortasar – ukupno 24 hispanoameričkih autora koje volimo, ali je i knjiga o njegovoj duši
Autori festivala kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti objašnjavaju da sloganom u veoma nepovoljnoj i teškoj godini za kulturu i film kuckaju u boriće parka gde se pod zvezdama održava festival - za sreću i pametnije odluke
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
