Jelena Gvozdenac Martinov direktorka Narodnog muzeja u Zrenjaninu, odlučila je da likovnim umetnicima oduzme prostor Galerije. Bez objašnjenja. I to u vreme dok je Zrenjanin prestonica kulture
U Zrenjaninu, u okviru Narodnog muzeja, postoji Galerija ALUZ u kojoj godinama izlažu i volonterski je održavaju članovi Asocijacije likovnih umetnika Zrenjanina. Zrenjaninci kažu da su umetnici vrlo aktivni, imaju izložbe na svake dve nedelje, i da ti njihovi programi daju živost kulturi grada.
Međutim, Jelena Gvozdenac Martinov direktorka Narodnog muzeja, odlučila je da likovnim umetnicima oduzme taj prostor. Bez objašnjenja.
Treba odmah podsetiti da je Zrenjanin ove godine prestonica kulture Srbije. Svašta je tim povodom planirano i najavljeno, ali ništa nije realizovano zato što se ispostavilo da Grad nema para iako je rečeno da je novac iz budžeta izdvojen, a Ministarstvo kulture Zrenjaninu nije prosledilo očekivani deo.
U takvim okolnostima, programi Galerije ALUZ bili su jedini noviteti zrenjaninske kulture, jer su sve ostale manifestacije održane pod oznakom Prestonica kulture bile deo redovnog programa: „Stripolis“ postoji 16 godina, „Pesnička štafeta“ je prošle godine napunila pola veka…
Sve je, osim programa u Galeriji ALUZ, bilo staro i nije nastalo povodom Prestonice kulture.
Direktorka Jelena Gvozdenac Martinov je nedavno imenovana na to mesto, na poslednjoj sednici Skupštine grada. Odluka da izbaci umetnike iz galerije je njena prva akcija na toj radnoj poziciji.
Zrenjaninska inicijativa IZRAZ osudila je ovu direktorkinu odluku, i između ostalog navela da „ukoliko je Narodnom muzeju Zrenjanin potreban dodatni prostor za sopstvene delatnosti, bilo bi logično da do njega dođe iseljenjem ugostiteljskog objekta – diskoteke, a ne umetničke galerije“.
Direktorka je ipak odlučila da Narodnom muzeju ne trebaju umetnici. Dozvolila je da se održi još samo izložba Nataše Živkov Stojkov „Slojevi tišine“ zato što je u medijima najavljeno da će biti otvorena 29. septembra.
U Galeriji ALUZ je trenutno izložba skulptura i prostornih instalacija beogradskog vajara Milorada Miće Stajčića „Placebo“, koja je otvorena 20. septembra, a na njoj je i skulptura sa figurama Šilje i Dabe – Šilja kao sveštenik pričešćuje Dabu policajaca. Na leđima Dabe piše „Policija“.
Skulptura je prethodno bila izložena u Kulturnom centru u okviru grupne izložbe autora koji su objavljivani u časopisu „Stripoilis“, ko deo istoimenog festivala.
Odmah nakon otvaranja festivala, protumačeno je da skulptura loše prezentuje policiju i ona je sklonjena iz izložbe u Kulturnom centru u okviru „Stripolisa“. Sad je izložena u Galeriji ALUZ-a kao ranije najavljen program.
Slučaj je hteo da otvaranje Stajčićeve izložbe u Galeriji bude baš prvih dana mandata direktorke Gvozdenac Martinov. Zrenjanici kažu da je, moguće, baš zbog već proterivanih Šilje i Dabe odlučila da iz Galerije izbaci sve nezavisne umetnike. Za svaki slučaj. Jer oni su poznati po pištaljkama, crvenim rukavicama, transparentima i sličnim stvarima koji zrenjaninska i srpska vlast smatraju nedoličnim.
Zrenjanin je Prestonica kulture do marta iduće godine.
Dobro došli u kratku retrospektivu najboljih svetskih muzičkih izdanja u 2025. godini. Prednost smo dali ostvarenjima sa visokom umetničkom vrednošću, a ne obavezno onima sa velikim brojem hitova.
Dobro došli u kratku retrospektivu najboljih svetskih muzičkih izdanja u 2025. godini. Prednost smo dali ostvarenjima sa visokom umetničkom vrednošću, a ne obavezno onima sa velikim brojem hitova
I kakve veze sve ovo ima sa Srbijom? Zapravo, mnogo više nego što bismo, na prvi pogled, mogli da pretpostavimo. Umesto da podgreva mržnju prema Nemcima i Rusima – a imala bi sve pravo ovoga sveta da to radi – ili da zapomaže nad zlehudom sudbinom Poljske koja se nije prvi put u istoriji našla između ruskog čekića i nemačkog nakovnja (ili obratno), poljska Kultura promišlja budućnost Poljske pre svega u odnosima s “arhineprijateljima” i najvećim zlotvorima. Iskustvo, dakle, koje Srbiji očajnički nedostaje. Časopis Kultura i poljski Književni institut u Parizu ne nude samo putokaze za dezorijentisanu Srbiju, već i alate kojima se politička sloboda može instalirati
Miodrag Raičević je rođen u Kišmali u Titogradu. Tamo su nekad bili dućani u kojima su se prodavali ljekarije i voće. Na Selmanovoj tezgi, s lubenicama, dječak M.R. pojeo je osmijeh i ispljunuo mliječne zube
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
