Jelena Gvozdenac Martinov direktorka Narodnog muzeja u Zrenjaninu, odlučila je da likovnim umetnicima oduzme prostor Galerije. Bez objašnjenja. I to u vreme dok je Zrenjanin prestonica kulture
U Zrenjaninu, u okviru Narodnog muzeja, postoji Galerija ALUZ u kojoj godinama izlažu i volonterski je održavaju članovi Asocijacije likovnih umetnika Zrenjanina. Zrenjaninci kažu da su umetnici vrlo aktivni, imaju izložbe na svake dve nedelje, i da ti njihovi programi daju živost kulturi grada.
Međutim, Jelena Gvozdenac Martinov direktorka Narodnog muzeja, odlučila je da likovnim umetnicima oduzme taj prostor. Bez objašnjenja.
Treba odmah podsetiti da je Zrenjanin ove godine prestonica kulture Srbije. Svašta je tim povodom planirano i najavljeno, ali ništa nije realizovano zato što se ispostavilo da Grad nema para iako je rečeno da je novac iz budžeta izdvojen, a Ministarstvo kulture Zrenjaninu nije prosledilo očekivani deo.
U takvim okolnostima, programi Galerije ALUZ bili su jedini noviteti zrenjaninske kulture, jer su sve ostale manifestacije održane pod oznakom Prestonica kulture bile deo redovnog programa: „Stripolis“ postoji 16 godina, „Pesnička štafeta“ je prošle godine napunila pola veka…
Sve je, osim programa u Galeriji ALUZ, bilo staro i nije nastalo povodom Prestonice kulture.
Direktorka Jelena Gvozdenac Martinov je nedavno imenovana na to mesto, na poslednjoj sednici Skupštine grada. Odluka da izbaci umetnike iz galerije je njena prva akcija na toj radnoj poziciji.
Zrenjaninska inicijativa IZRAZ osudila je ovu direktorkinu odluku, i između ostalog navela da „ukoliko je Narodnom muzeju Zrenjanin potreban dodatni prostor za sopstvene delatnosti, bilo bi logično da do njega dođe iseljenjem ugostiteljskog objekta – diskoteke, a ne umetničke galerije“.
Direktorka je ipak odlučila da Narodnom muzeju ne trebaju umetnici. Dozvolila je da se održi još samo izložba Nataše Živkov Stojkov „Slojevi tišine“ zato što je u medijima najavljeno da će biti otvorena 29. septembra.
U Galeriji ALUZ je trenutno izložba skulptura i prostornih instalacija beogradskog vajara Milorada Miće Stajčića „Placebo“, koja je otvorena 20. septembra, a na njoj je i skulptura sa figurama Šilje i Dabe – Šilja kao sveštenik pričešćuje Dabu policajaca. Na leđima Dabe piše „Policija“.
Skulptura je prethodno bila izložena u Kulturnom centru u okviru grupne izložbe autora koji su objavljivani u časopisu „Stripoilis“, ko deo istoimenog festivala.
Odmah nakon otvaranja festivala, protumačeno je da skulptura loše prezentuje policiju i ona je sklonjena iz izložbe u Kulturnom centru u okviru „Stripolisa“. Sad je izložena u Galeriji ALUZ-a kao ranije najavljen program.
Slučaj je hteo da otvaranje Stajčićeve izložbe u Galeriji bude baš prvih dana mandata direktorke Gvozdenac Martinov. Zrenjanici kažu da je, moguće, baš zbog već proterivanih Šilje i Dabe odlučila da iz Galerije izbaci sve nezavisne umetnike. Za svaki slučaj. Jer oni su poznati po pištaljkama, crvenim rukavicama, transparentima i sličnim stvarima koji zrenjaninska i srpska vlast smatraju nedoličnim.
Zrenjanin je Prestonica kulture do marta iduće godine.
Mnogi ljudi su mi prilazili nakon filma sa osmijehom, istovremeno brišući suze. Mislim da ih dirne to što film obrađuje jednu epohu izuzetnih stvaralaca, koji su neizostavan dio naše zajedničke istorije
Laslo Krasnahorkai je drugi mađarski pisac koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost u manje od četvrt veka. Prvi mađarski književnik ovenčan Nobelom bio je Imre Kertes, 2002. godine. Ovo je, dakle, izuzetno priznanje za veliku književnost jednog malog naroda
Sedef-magla, režija Milorad Milinković, uloge Petar Strugar, Miloš Timotijević, Milena Predić, Siniša Dugalić
Nina Like, Nismo ovde da bismo se zabavljali; prevod s norveškog Radoš Kosović; Geopoetika, Beograd 2024.
Predsednikova savetnica za medija Suzana Vasiljević je kao novinarka „izmislila rat“ kako bi se što duže brčkala u moru u Crnoj Gori. Zato sada, kada je na drugoj strani, ima rešenje za sve one koji mora izmišljaju kao što je to ona činila
Udarac u trbuh građana koji sledi nakon američkih sankcija NIS-u posledica je nemogućnosti gospodara mehurova i neznanja Aleksandra Vučića da shvati šta politika zaista jeste
Aleksandar Vučić se silno razočarao u prijatelja Erdogana – a to mu zgodno dođe da se predstavi kao veliki patriota
Kako je pukla Vučićeva politika vrdanja I: Srbija–SAD
Pet znakova neuzvraćene trampove ljubavi Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
