Prema istraživanju Centra za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope, u bioskope, pozorišta, na koncerte klasične i rok muzike, i na izložbe, za pola godine ni jednom nije otišlo 70 do 90 odsto stanovništva Srbije
Da stanovnici Srbije retko idu u bioskop, pozorište, izložne, uopšte na kulturne događaje, pokazalo je najnovije istraživanje Centra za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope (CESK). Tema istraživanja je bila „Iskustva centralizacije kulture u Srbiji“.
Aktivna publika
„Tokom šest meseci pre istraživanja, od 1.026 ispitanika u nacionalno-proporcionalnom uzorku, 5,4% ispitanika je četiri i više puta bilo u bioskopu, 4,8% na koncertu pop/rok muzike, 4,5% na koncertu narodne muzike, 2,9% u pozorištu, 2,8% u umetničkim galerijama/muzejima, a manje od 1% na koncertima klasične muzike (0,9%)“, rekao je za SEEcult Predrag Cvetičanin, glavni istraživač CESK-a.
„To znači da aktivne publike ima manje od 5%.“
Istovremeno, procenat ispitanika koji nisu ni jednom otišli u bioskop, u pozorišta i druga kulturna događanja u svom mestu je izuzetno veliki – između 70% i 90%.
Cvetičanin kaže kako gotovo da nema razlike između nivoa kulturne participacije u Beogradu i u drugim delovima Srbije.
„U Beogradu na primer, u periodu od šest meseci pre anketiranja, u pozorištu ni jednom nije bilo 77,1% ispitanika, u Vojvodini 78,5%, u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji 76,9%, a u Južnoj i Istočnoj Srbiji 82.3%“, a sličan odnos važi i za koncerte klasične muzike, bioskopske projekcije, izložbe… Interesantno je da rok koncerte u Beogradu procentualno posećuje manje ljudi nego u ostalim delovima Srbije.
Beograd i oni drugi
Istraživanje je otkrilo i trend koji Cvetičanin posebno naglašava „trend izrazite centralizacije kulture, koji je direktno suprotan podacima o kulturnoj participaciji koje sam izneo.“
„Uzroci centralizacije kulture u Srbiji nalaze se u političkoj i ekonomskoj sferi. S jedne strane, u zarobljavanju države (izvršne, zakonodavne i sudske vlasti) od političke elite i u oligarhijskim tendencijama u političkim partijama u kojima se karijera pravi sprovođenjem politike partijskih centrala, a ne zastupanjem interesa građana gradova i opština koji su ih u državne organe birali. S druge strane, u fiskalnoj politici u kojoj se većina prihoda sliva u centralne institucije, da bi potom u određenom iznosu (na osnovu procene centra) bili vraćani gradovima i opštinama, i svojinskoj politici prema kojoj je imovina u gradovima i opštinama – republička imovina“, kaže Cvetičanin.
Objašnjava da „najznačajniji doprinos centralizaciji kulture u Srbiji daje to što su republičke kulturne ustanove gotovo sve locirane u Beogradu (24 od 27), odnosno gotovo sve pokrajinske kulturne ustanove locirane u Novom Sadu (14 od 17)“.
Ističe i da su ove ustanove „republičke“ samo po tome što „njihov rad iz poreza finansiraju svi građani Srbije, ali pozorišnim predstavama, izložbama, koncertima i kinotečkim prikazivanjima, uz retke izuzetke, prisustvuju samo oni koji žive u Beogradu. Osim toga, upravo se za te institucije odvaja ogroman deo budžeta Ministarstva kulture – između 60% i 70%.“
CESK već gotovo 15 godina obavlja dragocena istraživanja u oblasti kulture. Njihova istraživanja su egzaktni pokazatelji aktuelnog stanja u kulturi, i na osnovu kojih je moguće korigovati ono što je nepovoljno i negativno, i sagraditi pozitivno.
Međutim, za tu svrhu, istraživanja CESK-a gotovo nikad nisu iskorišćena.
Izvor: SEEcult
Saopštenje Adrijane Mesarović potpredsednice Vlade kojim sa sajtu SNS-a vređa reditelja Gorana Markovića izazvalo je velike kritike javnosti. Ona ga, između ostalog tereti i da se „otvoreno zalaže za ubistvo“ predsednika Vučića
Siniša Mali i kompanija Beograd na vodi najavljuju operu u Hali 1 Beogradskog Sajma. Pretpostavlja se da misle na Operu Narodnog pozorišta
Zašto u Hrvatskoj snimaju filmove poput „Svadbe“ a u Srbiji filmove poput „Dare“, i zašto publika u obe države više voli „Svadbu“. Za deset dana videlo ga je blizu 380.000 gledalaca
Prva ovogodišnja premijera „Puls teatra“ iz Lazarevca „Ale i bauci“ predstavlja slovenska mitska bića kao ugrožena, a ne bića kojima se zastrašuju deca
„Sinjajevinu smo doneli u Ameriku”, rekla je protagonistkinja dokumentarnog filma „Planina“ koji je upravo pobedio na Sandens festivalu
Milo Đukanović vladao je Crnom Gorom 32 godine. Vučić bi bar toliko da mešetari Srbijom, znači još jedno 18 godina – policijskom silom, tajnim službama, paravojnim partijskim formacijama, zauzdanim pravosuđem i pobesnelim tabloidima
Režim igra na sve ili ništa. Vučić nema apsolutno nikakvu ideju šta da radi, osim da pokuša da vlada, doslovno, policijskom silom i tabloidima. Jer državni sistem se kao posledica nasilja, krađe i nesposobnosti raspao, kao u Zaječaru
Šta bi ste izabrali između glasa za Vučića i tri crvene ili da vam iseku struju? Pogotovo ako radite najgrublje povremene poslove, niste bili i nikad nećete otići na more, niti odvesti decu kod zubara
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
