Prema istraživanju Centra za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope, u bioskope, pozorišta, na koncerte klasične i rok muzike, i na izložbe, za pola godine ni jednom nije otišlo 70 do 90 odsto stanovništva Srbije
Da stanovnici Srbije retko idu u bioskop, pozorište, izložne, uopšte na kulturne događaje, pokazalo je najnovije istraživanje Centra za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope (CESK). Tema istraživanja je bila „Iskustva centralizacije kulture u Srbiji“.
Aktivna publika
„Tokom šest meseci pre istraživanja, od 1.026 ispitanika u nacionalno-proporcionalnom uzorku, 5,4% ispitanika je četiri i više puta bilo u bioskopu, 4,8% na koncertu pop/rok muzike, 4,5% na koncertu narodne muzike, 2,9% u pozorištu, 2,8% u umetničkim galerijama/muzejima, a manje od 1% na koncertima klasične muzike (0,9%)“, rekao je za SEEcult Predrag Cvetičanin, glavni istraživač CESK-a.
„To znači da aktivne publike ima manje od 5%.“
Istovremeno, procenat ispitanika koji nisu ni jednom otišli u bioskop, u pozorišta i druga kulturna događanja u svom mestu je izuzetno veliki – između 70% i 90%.
Cvetičanin kaže kako gotovo da nema razlike između nivoa kulturne participacije u Beogradu i u drugim delovima Srbije.
„U Beogradu na primer, u periodu od šest meseci pre anketiranja, u pozorištu ni jednom nije bilo 77,1% ispitanika, u Vojvodini 78,5%, u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji 76,9%, a u Južnoj i Istočnoj Srbiji 82.3%“, a sličan odnos važi i za koncerte klasične muzike, bioskopske projekcije, izložbe… Interesantno je da rok koncerte u Beogradu procentualno posećuje manje ljudi nego u ostalim delovima Srbije.
Beograd i oni drugi
Istraživanje je otkrilo i trend koji Cvetičanin posebno naglašava „trend izrazite centralizacije kulture, koji je direktno suprotan podacima o kulturnoj participaciji koje sam izneo.“
„Uzroci centralizacije kulture u Srbiji nalaze se u političkoj i ekonomskoj sferi. S jedne strane, u zarobljavanju države (izvršne, zakonodavne i sudske vlasti) od političke elite i u oligarhijskim tendencijama u političkim partijama u kojima se karijera pravi sprovođenjem politike partijskih centrala, a ne zastupanjem interesa građana gradova i opština koji su ih u državne organe birali. S druge strane, u fiskalnoj politici u kojoj se većina prihoda sliva u centralne institucije, da bi potom u određenom iznosu (na osnovu procene centra) bili vraćani gradovima i opštinama, i svojinskoj politici prema kojoj je imovina u gradovima i opštinama – republička imovina“, kaže Cvetičanin.
Objašnjava da „najznačajniji doprinos centralizaciji kulture u Srbiji daje to što su republičke kulturne ustanove gotovo sve locirane u Beogradu (24 od 27), odnosno gotovo sve pokrajinske kulturne ustanove locirane u Novom Sadu (14 od 17)“.
Ističe i da su ove ustanove „republičke“ samo po tome što „njihov rad iz poreza finansiraju svi građani Srbije, ali pozorišnim predstavama, izložbama, koncertima i kinotečkim prikazivanjima, uz retke izuzetke, prisustvuju samo oni koji žive u Beogradu. Osim toga, upravo se za te institucije odvaja ogroman deo budžeta Ministarstva kulture – između 60% i 70%.“
CESK već gotovo 15 godina obavlja dragocena istraživanja u oblasti kulture. Njihova istraživanja su egzaktni pokazatelji aktuelnog stanja u kulturi, i na osnovu kojih je moguće korigovati ono što je nepovoljno i negativno, i sagraditi pozitivno.
Međutim, za tu svrhu, istraživanja CESK-a gotovo nikad nisu iskorišćena.
Izvor: SEEcult
Bijeljina planira restauraciju zapuštene nemačke Evangelističke crkve, dajući tako primer drugima u regionu kako se štiti kulturna baština i ako pripada narodu koji više tu ne živi
Mislim da je Generalštab nešto što bi trebalo da nas ujedini, jer to je posao za sve - kaže Ćuta povodom inicijative da se sudbina ovog kulturnog dobra odluči referendumom
Reflektor je regionalni festival društveno angažovanog pozorišnog izraza, , prestavlja pet predstava o temama rata i mira, odgovarajući na pitanje da li nam je Dejtonski sporazum doneo mir
Ovogodišnji Dan Narodnog pozorišta se obeležava kao ni jedan prethodni, bez umetnika na sceni i publike u gledalištu - kažu umetnici. Pa šta – kaže Uprava njihovog pozorišta. Skupština svih Srba u rasejanju im poručuje: sa kulturom izlazimo pred istoriju
Zaposleni u Republičkom i Gradskom zavodu za zaštitu spomenika kulture odbijaju da se povinuju zahtevima leks specijalisa i izbrišu kompleks Generalštaba iz Centralnog registra nepokretnih kulturnih dobara Republike Srbije, iako im se preti otkazima. Osim baštine brane i integritet svojih institucija i svoju struku
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
