Prema istraživanju Centra za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope, u bioskope, pozorišta, na koncerte klasične i rok muzike, i na izložbe, za pola godine ni jednom nije otišlo 70 do 90 odsto stanovništva Srbije
Da stanovnici Srbije retko idu u bioskop, pozorište, izložne, uopšte na kulturne događaje, pokazalo je najnovije istraživanje Centra za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope (CESK). Tema istraživanja je bila „Iskustva centralizacije kulture u Srbiji“.
Aktivna publika
„Tokom šest meseci pre istraživanja, od 1.026 ispitanika u nacionalno-proporcionalnom uzorku, 5,4% ispitanika je četiri i više puta bilo u bioskopu, 4,8% na koncertu pop/rok muzike, 4,5% na koncertu narodne muzike, 2,9% u pozorištu, 2,8% u umetničkim galerijama/muzejima, a manje od 1% na koncertima klasične muzike (0,9%)“, rekao je za SEEcult Predrag Cvetičanin, glavni istraživač CESK-a.
„To znači da aktivne publike ima manje od 5%.“
Istovremeno, procenat ispitanika koji nisu ni jednom otišli u bioskop, u pozorišta i druga kulturna događanja u svom mestu je izuzetno veliki – između 70% i 90%.
Cvetičanin kaže kako gotovo da nema razlike između nivoa kulturne participacije u Beogradu i u drugim delovima Srbije.
„U Beogradu na primer, u periodu od šest meseci pre anketiranja, u pozorištu ni jednom nije bilo 77,1% ispitanika, u Vojvodini 78,5%, u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji 76,9%, a u Južnoj i Istočnoj Srbiji 82.3%“, a sličan odnos važi i za koncerte klasične muzike, bioskopske projekcije, izložbe… Interesantno je da rok koncerte u Beogradu procentualno posećuje manje ljudi nego u ostalim delovima Srbije.
Beograd i oni drugi
Istraživanje je otkrilo i trend koji Cvetičanin posebno naglašava „trend izrazite centralizacije kulture, koji je direktno suprotan podacima o kulturnoj participaciji koje sam izneo.“
„Uzroci centralizacije kulture u Srbiji nalaze se u političkoj i ekonomskoj sferi. S jedne strane, u zarobljavanju države (izvršne, zakonodavne i sudske vlasti) od političke elite i u oligarhijskim tendencijama u političkim partijama u kojima se karijera pravi sprovođenjem politike partijskih centrala, a ne zastupanjem interesa građana gradova i opština koji su ih u državne organe birali. S druge strane, u fiskalnoj politici u kojoj se većina prihoda sliva u centralne institucije, da bi potom u određenom iznosu (na osnovu procene centra) bili vraćani gradovima i opštinama, i svojinskoj politici prema kojoj je imovina u gradovima i opštinama – republička imovina“, kaže Cvetičanin.
Objašnjava da „najznačajniji doprinos centralizaciji kulture u Srbiji daje to što su republičke kulturne ustanove gotovo sve locirane u Beogradu (24 od 27), odnosno gotovo sve pokrajinske kulturne ustanove locirane u Novom Sadu (14 od 17)“.
Ističe i da su ove ustanove „republičke“ samo po tome što „njihov rad iz poreza finansiraju svi građani Srbije, ali pozorišnim predstavama, izložbama, koncertima i kinotečkim prikazivanjima, uz retke izuzetke, prisustvuju samo oni koji žive u Beogradu. Osim toga, upravo se za te institucije odvaja ogroman deo budžeta Ministarstva kulture – između 60% i 70%.“
CESK već gotovo 15 godina obavlja dragocena istraživanja u oblasti kulture. Njihova istraživanja su egzaktni pokazatelji aktuelnog stanja u kulturi, i na osnovu kojih je moguće korigovati ono što je nepovoljno i negativno, i sagraditi pozitivno.
Međutim, za tu svrhu, istraživanja CESK-a gotovo nikad nisu iskorišćena.
Izvor: SEEcult
Bilo bi vrlo nepošteno sa moje strane da kažem da to ima ikakve veze sa sadašnjim političkim trenutkom u Narodnom pozorištu – komentariše Nataša Ninković svoju odluku da Narodno pozorište zameni Jugoslovenskim dramskim
Batinaši su na očigled policije iscepali fotografije koje su nastajale devet meseci tokom protesta u Vojvodini. Demokratska stranka u tome vidi jasan znak nemoći države pred istinom koju te fotografije nose
Četiri igrana dugometražna, jedan dokumentarni, dva kratka igrana i jedan studentski film iz Srbije takmičiće se na renomiranom Sarajevo film festivalu
Festival filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji omalovažava struku: ljudi koji ga kreiraju su iz drugih profesija, jedan od sponzora je producent šest filmova koji su odabrani za Glavni program, a za maskotu je izabran robot koji je scenarista AI – smatra predsednik Udruženja filmskih scenarista Srbije
Moto Nišvil džez teatarskog festivala glasi „Igrati ili ne igrati” jer zaista živimo tu dualnost koju živi Hamlet i koja asocira na „biti ili ne biti”, kaže za „Vreme” Maja Mitić, umetnička direktorka i selektorka festivala
Može li Vučić nešto da učini za Dodika? Naravno. Može da ga pomiluje. Ali ne u pravnom smislu, već u onom ljudskom – po kosi i obrazu
Srbija srlja u građanske sukobe na jesen kada se oni koji su otišli na odmor vrate orni i poletni da se više ne povlače pred golom silom koja brani bezakonje
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
