Topografija ekstrema; autor i koreograf: Bojana Mladenović (Ad Hoc Lom Company); Bitef teatar
Već od svojih prvih radova, koreograf Bojana Mladenović zauzela je poziciju talentovane umetnice ekstravagantnog duha i idejnosti, neobičnih i efikasnih rešenja u savremenom plesnom izrazu. Sve osobenosti ove mlade umetnice imali smo priliku da vidimo i u njenoj novoj predstavi Topografija ekstrema, premda ostaje pitanje da li u dovoljnoj meri, ili da li dovoljno vešto upotrebljene.
Kompleksnu i ne tako lako čitljivu ideju Topografije ekstrema kreirala je i plesno oblikovala Bojana Mladenović, uz koautorstvo Dušana Murića. Njih dvoje su i jedini izvođači, tj. igrači u ovoj predstavi. Odgovarajući i nepretenciozan muzički ambijent, izvođenjem uživo, realizovao je duo Šik toksik.
Predstava se bazira na hodu civilizacije od njenog nastanka, prelamajući se i šireći kroz svakodnevicu ljudskog, običnog, ali sazrevanjem bogatog života. Tačka oslonca ove igračke celine jeste svojevrstan, izuzetno domišljat refren u vidu skica-poza, koji na neki način imitira najmonumentalnije segmente kulturnih i istorijskih tekovina, istovremeno i metaforično prikazane na platnu u dubini scene: …Hristovo raspeće, Kosovka devojka, Stvaranje sveta, Mislilac… Ovaj refren se uvek pojavljuje kao kakav epilog prethodno razmatrane faze (narasle do ekstrema) ličnog, ali i zajedničkog razvitka dvoje protagonista, pa shodno tome biva i različito izveden – harmonično, konfliktno ili, pak, zrelo i skladno. Međurefrenski intervali ispunjeni su pulsiranjem jednog mehanizma, koji čine dvoje, dakle njihovom prvobitnom istovetnošću, neobuzdanom strašću za vlastitim identitetom, sukobljenošću, osamljenošću, sve do iznova stečene skupnosti i harmonije. Efektnom završnicom „jedan uredno spakovan mehanizam, vođen strasnom igrom svojih delova, otiskuje se u svemir…“
Lucidnost ideje, kao i lucidnost mnogih koreografskih sentenci, ipak nisu bili dovoljni da od ovog dela sačine čvrsto i kompaktno plesno štivo. Katkad, ono se odlikuje britkim i duhovitim igračkim rešenjima (tako svojstvenim B. Mladenović), katkad takoreći praznohodajućim, koje doprinosi utisku previše usporenog tempa. Opskrbljena vedrom i enigmatičnom simbolikom svakodnevice, tj. situacija, stanja, sećanja, ova predstava uzvišenog senzibiliteta u jednom trenutku naglo polazi silaznom putanjom i to bukvalnošću svoje komunikacije (ispisana poruka okrenuta ka gledaocima, prejaka gluma i mimika), te joj polazi za rukom da vlastitu snagu pretvori u slabost. Nekakva iznuđena emotivnost nas ophrvava i u sceni sa muzičkim igračkama, ali zato sledi jednostavna i moćna završnica uobličena zvukom i blizinom svemira. Snaga i slabost Topografije ekstrema stoje u nerazdvojivom spletu i teško da ijedna od ovih osobina može da dominira nad onom drugom.
Svake hvale i pažnje vredno je učešće Dušana Murića, igrača kojeg prepoznajemo po skoro organskoj sjedinjenosti s predstavom u kojoj igra. Murić je razvio zavidnu plesnu veštinu, oličenu u plastičnosti pokreta, brzini, neverovatnoj gipkosti. Izvođaštvo B. Mladenović nije pak odavalo istu predanost igri, ali osposobljenost i naučenost njenog tela pokretu ipak garantuju uspešan nastup.
Ako se ima u vidu to da Bojanu Mladenović možemo svrstati među koreografe čiji su već prvi radovi privukli kao magnet, onda se o ovom plesnom komadu može reći da nije u potpunosti ispunio očekivanja, ali i to da očekivanja nisu bila mala.
Udruženje filmskih glumaca Srbije objavilo je program svog festivala, novog u Srbiji – Niškog filmskog festivala. Publiku očekuje 21 domaći film iz protekle dve sezone, na dve lokacije u gradu
Umetnički direktor Martovskog festivala Dejan Dabić podneo je ostavku. Razlog: Odbor namerava da usvoji program u njegovom odsustvu, a tu su i nesuglasice o filmovima koji kritički opisuju našu stvarnost
Ministarstvo kulture i Gradski sekretarijat odvojili su nula dinara za glumačke nagrade čiji su osnivači Udruženje filmskih i Udruženje dramskih glumaca, a Narodno pozorište kao da je zaboravilo na svoje tri nagrade
Nagrada „Pavle Vuisić“ za životno delo dodeljena je Tanji Bošković. Istovremeno, Ministarstvo kulture nije odobrilo novac Udruženju filmskih glumaca Srbije za tu nagradu
Na crvenom tepihu ispred Narodnog pozorišta uoči otvaranja 32. Sarajevo film festivala viđene su brojne slavne ličnosti iz sveta filma iz celog regiona, predsednik Crne Gore Jakov Milatović a u masi na ulici vijorilo se i desetak zastava Palestine
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
