Održavanje ovogodišnjeg Bitefa je pod velikim znakom pitanja. Predsednik Odbora festivala Svetozar Cvetković za "Vreme" iznosi predlog kako da se prevaziđu nesuglasice između ključnih ljudi ne bi li se Bitef ipak održao
Jučerašnje saopštenje evropskog reditelja, kustosa ovogodišnjeg Bitef festivala Miloša Lolića i Borisava Matića, člana njegovog umetničkog tima u kome tvrde da je Odbor Bitefa cenzurisao dolazak čuvenog pozorišnog reditelja Mila Raua na 59. izdanje Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala, izazvao je burne reakcije javnosti. Ocenjeno je da takva odluka članova Odbora nije etična i predlagano je da ove godine Bitef ne treba održati i sačekati neka slobodnija vremena.
Na osnovu onoga što je za „Vreme“ rekao Svetozar Cvetković, predsednik Odbora Bitefa, čini se da je pronađen način da 59. izdanje Bitef festivala ipak bude održano. Njegovu izjavu prenosimo u celosti:
„Miloš Lolić i Borisav Matić su juče izašli sa svojim komentarom u javnost dopisom koji je objavljen u ’Danasu’ a potom i ostalim medijima a koji se odnosi na situaciju u kojoj su se Miloš Lolić kao kustos programa Bitefa i Borisav Matić kao deo njegovog tima našli nakon dvostrukog odbijanja predloženog programa za ovogodišnji Bitef. Kažem dvostrukog, jer je Odbor u dva navrata glasao po predloženom programu a nakon mog pokušaja približavanja stavova koji bi doveli do nekog razrešenja. Na žalost, većinom glasova je odlučeno da program bude odbijen.
Presudilo je ime reditelja
Kao što je u dopisu objavljenom u medijima napisano, problem se pojavio po mom mišljenju ne kod kvaliteta i sadržaja predstave Mila Raua Proces Peliko, o kojoj ja bar jesam diskutovao, citirajući i kritike i uspehe kao i specifičnost predstave koja tretira sudski proces koji je razotkrio skandal masovnog silovanja u kome je suprug Gisele Pelicot pozivao putem socijalnih mreža muškarce da siluju njegovu suprugu. I tema i predstava su izazvali vrlo burne reakcije i na premijeri u Beču, kasnije i u Avinjonu. Da, ja sam smatrao da ta predstava treba da bude deo našeg repertoara.
U odlučivanju o programu koji je Lolić sa svojim timom ponudio Odboru festivala, ipak u ovom slučaju nije presuđivala predstava već ime reditelja. Moj je osećaj bio da sam preglasan jer je ime Mila Raua bilo cenzurisano zbog događaja na otvaranju prošlogodišnjeg festivala, odnosno njegovog govora tom prilikom.
Govor Mila Raua nikog ne vređa
Između dva glasanja na dve različite sednice uz prisustvo svih aktivnih članova Odbora, direkcije Bitef Teatra kao i samog Miloša Lolića zamolio sam sve prisutne za malo strpljenja i pročitao ceo govor Mila Raua na otvaranju 58. Bitefa. Svi prisutni su se načelno složili sa mojim mišljenjem da u govoru nije bilo ničeg što bi na bilo koji način uvredilo grad Beograd, festival, zemlju, politiku ili bilo šta što se tiče i jedne ličnosti u Srbiji, naprotiv da je govor promovisao isključivu naklonost ka Bitefu, veliko poštovanje prema Beogradu i odavanje priznanja hrabrosti Bitef festivala. Na to sam uputio sve prisutne. Oštrica govorne besede Mila Raua je bila upućena na tadašnjeg kancelara Nemačke Olafa Šolca i njegovu politiku iskopavanja litijuma i samim tim skrnavljenja sredine u kojoj se u Srbiji živi.
Bez obzira na to u novom glasanju sam opet bio preglasan.
Ostavke
Kao neko ko je predložio Miloša Lolića za kustosa festivala, što su svi članovi svojevremeno aklamacijom prihvatili, osećam se odgovornim što nisam uspeo u tome da predlog programa festivala dobije zeleno svetlo, bez obzira na sve ostale predložene predstave i čvrst koncept programa, pismeno sam obavestio osnivača Bitefa da me razreši dužnosti predsednika Odbora a da ću istu dužnost obavljati do odabira novog predsednika jer me to postavljenje Skupštine grada obavezuje.
Bez obzira što je Milo Rau i nakon svog govora na otvaranju 58. Bitefa i burnih reakcija dobio „Politikinu nagradu“ za svoju predstavu izvedenu na festivalu, nije bilo dovoljno glasova koji bi ovoga puta njegovu predstavu predstavili publici u Beogradu. Da bi izašli iz ove situacije a održali Bitef živim i postojećim sa Milošem Lolićem i Milošem Latinovićem direktorom Bitef Teatra smo postigli saglasnost oko sporazumnog raskida ugovora jer smo se tri nedelje držali u pat poziciji koja nije vodila napretku. Uz pravnu službu Bitef teatra i advokata Miloša Lolića takav dogovor je ozvaničen i postignut.
Radimo na održavanju festivala
Uz dobru nameru sa direkcijom Bitefa i Odborom dogovorio sam se da kao centralni događaj festivala pozovemo predstavu Bros Romea Kastelučija, koja je bila u Miloševoj selekciji, te da radimo na održavanju festivala. Za to je ugovorom o sporazumnom raskidu postignuta saglasnost da festival može iskoristiti jedan naslov iz programa koji je definisao Lolić. Uz ogorčenje što je ishodom glasanja Odbora nad njegovom selekcijom sprovedena cenzura nad odabirom jednog autora, obostrano smo imali želju da festival ostane u životu i bude sačuvan, pa možda prema Miloševoj sugestiji, čak sa jednim ili dva naslova.
Moj kontakt tim povodom sa Lolićem je sa obostranom dobrom namerom, i ako on oficijelno više nije deo tog programa.
Ja sam pred Odbor ipak izašao sa više predloga za koje se nadam da će biti moguće realizovati.
Najzad, a van Bitefa Miloš i ja smo imali ideju da lično pozovemo Mila Raua sledeće godine te da izvede predstavu koja ove godine nije prošla kod Odbora Bitefa.
Toliko smo i sebi i jednom značajnom umetniku dužni. Svi!!!“
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
Za 31 godinu postojanja Nišvila, nijedan ministar kulture nije posetio festival koji Srbiju svrstava u evropsku džez mapu. Ove godine država mu je uskratila i finansijsku podršku, uz obrazloženje da „može da se organizuje samostalno“
Odluka članova Odbora Bitefa da odbiju predstavu Mila Raua zbog njegovog govora na prošlogodišnjem otvaranju festivala nije umetnička, nego moralno-politička. I upravo zato je duboko neetična
Novina etičke koncepcije Tome Akvinskog sadržana je i u činjenici kako u njoj ima mjesta i za “nekršćansku”, laičku etiku koja čovjeka (pri)vodi dobru, ali sama po sebi nije dovoljna za ostvarenja vječnog spasenja. Za to je potrebna Božja milost, kojom se usavršavaju “teologijske” vrline: vjera kao natprirodni dar, nada koja nas nosi optimizmom i energijom i ljubav, najveći i najljepši dar kojim je Bog podario čovjeka
Danas se u novinarstvu retko sreće ličnost takve svestranosti i dubine znanja kakvo je posedovao Teofil Pančić. Nosio je u sebi renesansnu radoznalost i životnu radost. “Bez kulture nema slobode”, napisao je u jednom članku, pa nastavio: “Sloboda ne proizlazi iz puke borbe za opstanak, već iz sposobnosti da reflektujemo sami sebe, da se raspravljamo, smejemo, sanjamo”
Umesto da se distancira od studenata iz Novog Pazara, narod je duboko postiđen beščašćem policije koju plaća, ogorčen nepravdom i sada samo gleda kako da im pomogne na maršu do Novog Sada
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Da li je Aleksandar Vučić ozbiljno shvatio poruku najoštrije Rezolucija Evropskog parlamenta ikada o Srbiji potkrepljenu upozorenjem Evropske komisije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
