Georg Vilhelm Fridrih Hegel, Filozofija istorije, Fedon, Beograd 2006, prevod Božidar Zec
Kada se na istom mestu nađu vrhunski prevodilac (Božidar Zec) i izdavač (Fedon) koji prema knjizi ima drugačiji odnos nego, recimo, trgovac prema paradajzu, sasvim je izvesno da se iz tog susreta mora iznedriti nešto neobično. Na primer: da se pojavi prevod Hegelove Filozofije istorije. Prvi put objavljena pedesetih godina prošloga veka u hrvatsko-srpskom prevodu Viktora Zonenfelda, ova je knjiga, uprkos tome što spada u obaveznu literaturu svakog filozofskog obrazovanja, decenijama bila rariret na tržištu antikvarnih knjiga.
Filozofija istorije (zapravo Hegelova predavanja iz filozofije istorije, koja su zapisivali slušaoci njegovih predavanja) nudi se dvojakom čitanju: možemo je čitati kao istoriografsko štivo, ali je izvesno da ćemo tada biti razočarani. Iz perspektive današnje istorijske nauke, Hegelova su istorijska razmatranja metodološki prevaziđena, nepotpuna, zasnovana na onome što se naziva „događajnom istorijom“, dakle istorijom koja se oslanja na velike događaje, slavne istorijske figure (poput Napoleona, recimo, kojim je Hegel bio gotovo opsednut), prelomne trenutke u istoriji civilizacije. Potpuno drugačijom se, međutim, pokazuje ako je čitamo filozofskim okom. Tada nam se otvara kao strasna filozofska povest o rađanju i napredovanju svesti o slobodi kroz istoriju. U prepletu filozofskih motiva („kao što je supstancija materije težina, tako je supstancija, suština duha sloboda“), vrtoglavih metafora („strasti su potka velikog, pred nama prostrtog tepiha svetske istorije“) i istoriografskih razmatranja (koja su ne samo prevaziđena nego umeju biti i komična), na pitanje „šta je krajnja svrha sveta?“ Hegel odgovara: „svest duha o sopstvenoj slobodi“ (pa bi istorija sveta, utoliko, bila napredovanje u svesti o slobodi). Na taj način, stavljajući slobodu u središte svoje filozofije, Hegel otvara puteve ne toliko za razumevanje same istorije koliko za ulaz u sopstvenu filozofiju. Istorija je za njega manje učiteljica života, a više neka vrsta empirijske potvrde onoga što je on, najzad, domislio. Tek kada se preko Hegelovih izleta u istorijsku nauku vrati njegovoj filozofiji, savremeni će istoričar, kao i savremeni čitalac, uvideti u kojoj smo meri i danas, skoro 200 godina kasnije, određeni tom velikom filozofijom i njenom vulkanskom energijom.
Utoliko ovaj prvorazredni prevodilačko-izdavački poduhvat (uz Aristotelovu Fiziku u prevodu Slobodana Blagojevića i izdanju Paideie) ne samo da čini dostupnim jedno od nezaobilaznih dela filozofske literature nego daje izvanredno snažan podsticaj oporavku domaće filozofske scene koja se, uprkos poodmakloj institucionalnoj sklerozi, u poslednje vreme ipak (o)kreće.
Ministar kulture Nikola Selaković zapretio je da će oboriti konkurs Ekspa za kulturno stvaralaštvo ukoliko podršku ne dobiju kandidati koje favorizuje Ministarstvo, tvrdi izvor „Vremena“ blizak jednom članu komisije, što je zakočilo objavljivanje rezultata konkursa
Dužnost bitefovske zajednice je da kroz ne:Bitef pruži otpor kidnapovanju zvaničnog festivala, kažu u timu koji 20. septembra organizuje ne:Bitef sa gostima i temama koje smo navikli da viđamo na Bitefu
Filmski centar Srbije je objavio, pa povukao vest da je film Izlet Nenada Pavlovića srpski kandidat za nagradu Oskar. Posle niza godina, nije izabran film koji priča o teškoj istoriji Srbije
Zašto režimu trebaju mržnja i podele? Kako su na njih odgovorili studenti? Kome i zbog čega smeta Kesić i društvo iz emisije „24 minuta“? I kako su opozicione stranke završile u izbornoj fusnoti
Rušenje Vučićevog režima na izborima je dečja igra u odnosu na ono što nas čeka posle: obnavljanje do temelja razorene zemlje. Ne postoji teži zadatak od toga da se od podanika stvore građani, ali to je pitanje opstanka Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapljuvao je sebe u ćošak, odvajajući se od svih, pa i od svoje partije. Zato će, kad stupi protiv 250 ljudi od integriteta sa Studentske liste, konačno stvarno biti sam, kako se već godinama bizarno hvališe
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
