Sve smo mi Likica

Čuvena dilema šta kupiti za rođendan devojčici na pragu puberteta konačno je rešena. U izdanju Kreativnog centra nedavno je objavljena knjiga Furam feminizam, autorki Lamije Begagić, Marine Veličković i Ane Pejović. Reč je o priručniku, svojevrsnom „feminizmu za početnice“, pa i za početnike. Odlična stvar kod ove knjige je što će u njoj jednako uživati i odrasle, formirane feministkinje i sve one koje žele da krenu tim putem.

Glavna junakinja je Likica, devojčica na početku puberteta. Ime možda zvuči čudno, ali u svakoj knjizi postoji glavni lik, a naš jezik nema ženski rod za tu reč, pa su se autorke odlučile da tako nazovu svoju junakinju. Likica živi u jednoj, po ustaljenim društvenim uzusima, zdravoj i normalnoj porodici. Mama i tata se dobro slažu, ali se ponekad i svađaju. Kućne poslove baš i ne dele, što Likicu često čudi, jer, naravno, i mama radi. Važnu ulogu u životu ove mlade junakinje ima starija sestra, zakleta feministkinja i lezbejka. Sestrina partnerka, ili, što bi Likica rekla, riba, normalno je prihvaćena u ovoj porodici. Likica ima i najboljeg druga koji muči muku sa poremećajem u ishrani, ali, tu je i Slatki, Likičina simpatija. Upravo zbog njega za Likicu nastaju prvi problemi, tako tipični za sve heteroseksualne feministkinje: nije joj jasno zašto Slatki insistira da baš on i samo on plaća karte za bioskop, kokice i limunadu, kad su oboje deca i ne troše svoj, već novac svojih roditelja. Pa onda, mora da se objašnjava i trpi njegova durenja jer joj je najbliži prijatelj muškarac. Eh… Ima li veće podmetačine patrijarhata od one da je muško-žensko prijateljstvo nemoguće?

Knjiga je odlično prilagođena uzrastu kom je namenjena, jer je pisana u formi Likičinog bloga. Čistuncima može da smeta što Likica koristi isključivo mala slova, ali to je zapravo ogromna prednost ove knjige – pisana je onako kako današnje klinke i klinci pišu u međusobnoj komunikaciji. Uostalom, kad su ovakve teme u pitanju, od onoga kako, mnogo je bitnije šta piše. Kako bi zaista „potrefile“ žargon svoje ciljne grupe, autorke su konsultovale, kako kažu, „male i velike stručnjakinje za jezik i žargon“, to jest devojčice uzrasta kom je knjiga namenjena. Pošto je Furam feminizam objavljen prvo u Bosni i Hercegovini, a potom i u Srbiji, žargon je prilagođen razlikama u ovim dvema zemljama.

U predgovoru za srpsko izdanje autorke daju opsežan uvod koji je zapravo namenjen odraslima, u kom stoji: „Prvo izdanje Furam feminizam knjige objavljeno je u Sarajevu, u Bosni i Hercegovini. Izašlo je kao dio posebne biblioteke koja se zove Lektira narodu. Knjige iz te biblioteke ne nalaze se na policama knjižara, već se prodaju uz jedan magazin. Magazin se zove ‘Školegijum’ i posvećen je ideji pravednijeg obrazovanja, za koje se zalaže cijela redakcija. I autorice ove knjige članice su te male redakcije, što u svojim biografijama s ponosom ističu. Pravednije obrazovanje je i ono u kojem ne postoje tabu teme, a o svemu onome što zanima djevojčice iz Gradačca, Sarajeva ili Prijedora, jednako kao i one iz Beograda, Užica ili Čačka, raspravlja se u školi. Pravednije obrazovanje je ono gdje je škola igralište, ali i sigurna zona.“

Iz predgovora autorki važno je istaći još jedan deo: „Iz knjiga i sa zidova silaze među školske klupe muškarci – sedi, stari, bradati, mrki, ozbiljni, važni, uredni, beli, imućni… Pesnici, kompozitori, fizičari, matematičari, vojskovođe, kraljevi, piloti, genetičari, botaničari, lekari, pisci, moreplovci, vladike, astronauti… Iz nekog razloga među njima nema žena, ali se o tom razlogu ćuti. Ova knjiga napisana je da to ćutanje prekine.“

Zaista, Likica to ćutanje stalno iznova prekida, naročito kada u okviru školskih zadataka pravi liste poznatih uspešnih sportistkinja, naučnica ili hrabrih devojčica, poput Malale Jusufzai. Pa čak i tu, Likica, to jest autorke, ispravljaju jednu nepravdu, jer napominju da su u čuvenoj pucnjavi u školskom autobusu 2012. godine ranjene još dve devojčice – Šazia Ramzan i Kainat Riaz.

Furam feminizam je neobično važna knjiga jer prodire u samu srž borbe za ravnopravnost žena. Naime, sva pitanja koja Likica postavlja, sva njena čuđenja nad svetom u kom živi, isključivo su zdravorazumska, sasvim logična i pametna. Uostalom, i autorke u predgovoru o Likici kažu: „Nije što je naša, ali hrabra je, ponosna i sigurna u sebe. Ukratko, zlatna djevojčica!“