U Dečjem kulturnom centru u Beogradu Rastko Ćirić je izložio svoje crteže iz detinjstva s namerom da na očiglednom primeru pokaže da je dečje likovno stvaralaštvo izvor stvaralačke inteligencije odraslog čoveka, i da je stvara i opažanje, a ne samo misao
Izložba Aka je priča o odrastanju, prilog tezi da je dete otac čoveka. Na njoj su pokazani dečji crteži Rastka Ćirića (61) koji su najavili sadašnjeg ilustratora, autora animiranih filmova, grafičkog dizajnera, kompozitora, muzičara, profesora Fakulteta primenjenih umetnosti, prorektora Univerziteta umetnosti u Beogradu, s namerom da na očiglednom primeru pokaže da je dečje likovno stvaralaštvo izvor stvaralačke inteligencije odraslog čoveka, i da je stvara i opažanje, a ne samo misao. Izložba je nazvana Aka po imenu kojim se Rastko predstavljao dok nije naučio da izgovara sve glasove svoga imena. Održana je (1-29. mart) u Galeriji Dečjeg kulturnog centra u Beogradu.
Izložba počinje predstavljanjem Rastkovih roditelja, Miloša i Ide Ćirić, grafičara i ilustratorke knjiga za decu, između čijih crtaćih stolova je rastao, i koji su sačuvali njegove rane radove. Autorka izložbe Lidija Seničar, urednica likovnog programa Dečjeg kulturnog centra, iz grupe prvih crteža skreće pažnju na crtež Očev sat zato što je nacrtan sa svim detaljima: kopčom, brojčanikom i rupicama na kaišu, što je neobično za dvoipogodišnjaka koliko je Rastko tada imao. „Krug je prvi oblik koji se pojavljuje iz manje-više nekontrolisanog žvrljanja. Zatim se iz kruga razvijaju radijusi, što dovodi do sklopova u obliku sunca sa zracima u kojima prave linije ili duguljasti ovali zrakasto izbijaju iz središta kruga. Rastko je već u najranijem uzrastu imao celovit vizuelni pojam o čitavom predmetu, osetio je i predstavio vertikalno-horizontalni spreg.“
CRTEŽ PRIČA: Svaki crtež prati i autorovo objašnjenje, ili sećanje na okolnosti u kojima je nastao. Tako su na crtežu Aka i dim (1957) drvo i kuća ispred koje stoji Aka. Iz dimnjaka se vije dim. Dim ne odlazi uvis, već se spušta pravo na jadnog Aku koji je iznenađeno ustuknuo. Uz crtež Autobus i sunce (1958) piše: „Obožavam proporcije ovog autobusa, sa velikim zaobljenim telom i niskom prednjom haubom. Tri putnika imaju svoja tri kofera uredno poređana na krovu. Do njih se mora doći merdevinama. Dan je lep, sve je u redu.“ Lepa priča govori o crtežu Dobar i dobar (1959). Na njemu su Rastko i Vukan, njegov tada tek rođeni brat. Sede za stolom jedan naspram drugog, mućkaju kašičicama nešto u svojim šoljama. Novogodišnja jelka blista. Obojica su dobri, znači da će obojica dobiti poklone. Na poleđini crteža piše: „Aka će da da Deda Mrazu sliku“, s očiglednom namerom da ga obavesti da su obojica bili dobri, da su lepo jeli, i da zaslužuju poklone.
Iz iste 1959. godine, koja je sudeći po broju eksponata stvaralački bila veoma bogata, jeste i Aka vozi bicikl. Dvadeset godina kasnije, nastala je grafika-linorez Moj najbolji crtež, jedna od prepoznatljivih u stvaralaštvu Rastka Ćirića. „I ja i moje kolege smo tokom studija tražili razne načine kako da prevaziđemo realističku veštinu koja nam je smetala da dođemo do emotivnijeg doživljaja pri crtanju“ priča Rastko Ćirić. „Još pri kraju studiranja počeo sam da se zanimam za svoje dečje crteže i uradio sam nekoliko grafika inspirisanih njima. Pronašavši stari crtež iz detinjstva bio sam oduševljen njegovim spontanim i slobodnim tretiranjem oblika. U grafici Moj najbolji crtež, sučelio sam realistički aktuelni autoportret sa davnašnjim i izazvao gledaoce na procenu koji je bolji. Kolor je dodat ove godine, povodom izložbe u Dečjem kulturnom centru.“
SVEMIRSKI KAUBOJI: Na crtežu u boji Prodavac i novine (1959) energični prodavac u trku izlazi iz kioska Borbe, i hita da proda Novosti. Oko njega su naslovi koje uzvikuje. Dva crteža temperom, iz iste godine, prate zanimljivi autorovi komentari. „Ne znam odakle mi ova socrealistička tema“, piše uz crtež Rudarski alat. „Na tadašnjoj hiljadarki bio je prikazan rudar, pa je moguće da je to bila inspiracija. Dvadesetak godina kasnije, kad budem diplomirao, nastaće serija crteža inspirisanih ovim ekspresivnim dečjim crtežima.“ Akvatinta odraslog Rastka, Dva čuda plaše treće (1979), nastala je pod uticajem „monumentalne kompozicije izvedene snažnim bojama“, kako njen autor opisuje svoj dečji crtež Železnička stanica, i crteža Škola – klupe i Trava, koje je nacrtao dvadeset godina ranije. Mamina vaza (1961) naziv je crteža na kome je rečena vaza, ali i mnogo detalja koji referišu na trenutak nastanka crteža. „Prvomajska parada je u to vreme bila prvorazredna atrakcija: uz politički korektne zastave, tu je tenk kao predstavnik vojne parade i dekorativni kamion Fabrike kablova, tada važnog preduzeća kao predstavnika civilne parade. Tu su i neizostavni ulični svirači, predstavnici nacionalne manjine, koji su nas od rana jutra budili talambasima i trubama. Mamina vaza ipak dominira. Ona je totem oko koga je sve raspoređeno. Tenk je miroljubiv, nema topovsku cev. Romi, koji su se tada zvali Cigani, picnuti su, naročito trubač sa brkovima i crvenom ešarpom, koji liči na slikara sa Monmartra“, objašnjava Ćirić. Reagovanje na aktuelne događaje je iskazano i na crtežu Jurij Gagarin iz iste godine, kad je, kako kaže njegov autor, Gagarin bio superheroj i kad su svi kauboji preko noći postali astronauti.
Na izložbi Aka je i prvi ekslibris, preteča srpskog Ekslibris društva čiji je Rastko Ćirić jedan od osnivača, tu su i prvi grafički otisci, linorezi – kao jedina dostupna tehnika detetu, prvi izdavački pokušaj: kućni list Mau sa prvim stripom Jaje na naslovnoj strani… Iz 1970. godine, među poslednjim eksponatima izložbe, nalazi se unikatna knjiga sa ilustrovanim izborom pesama iz knjige Poštovana deco Duška Radovića. Nastala je kao odgovor na posvetu u knjizi koju mu je Duško Radović napisao: „Rastku Ćiriću s molbom na ilustrovanje“, što je za Rastka bilo više nego obavezujuće: „Vrlo brzo napravio sam knjigu sa ilustrovanim izborom pesama. Knjigu sam još istog meseca poklonio Dušku Radoviću. Bio sam u osmom razredu, i nisam ni slutio da će ilustracija biti moj poziv, niti buduću saradnju sa Duškom kad bude pokrenut časopis Poletarac 1973. godine.“
Sve se desilo impulsivno, bez dogovora – kaže Ivana Savić Jaćić o crvenim dlanovima koje su, nakon baletske predstave „Krcko Orašćić“ pokazali članovi Baleta i Orkestra Narodnog pozorišta u Beogradu
Uprava pozorišta u Vranju otkazala je izvođenje predstave „Galeb“ navodno zbog tehničkih razloga, čim je saznala da će glumci javno uputiti podršku studentima. Pre Vranja, i upravi Narodnog pozorišta u Beogradu se nije dopalo što su glumci javno iskazali svoj stav
Ministarstvo kulture je objavilo da će Vlada na prvoj sednici glasati o njihovom Rešenju o obustavi izvršenja Tarife, te da će preispitati nepravilnosti u radu OORP među kojima se najviše njih odnose na advokata Dušana Mijatovića
Dokumentarac Srđana Šarenca prikazuje se ove sedmice u Beogradu i Valjevu , a „Vreme“ vodi čitaoce na projekcije
Prva retrospektivna izložba Miodraga Dade Đurića otvorena je u Galeriji SANU. Amaret Zidon, autorka izložbe i umetnikova ćerka, odabrala je 50 radova od kojih se mnogi od njih prvi put prikazuju
Nije mu palo na pamet, ali da jeste, a očigledno jeste, "Kobre" bi na njegov mig „razbacale“ studente koji protestuju, poručio je u dva navrata predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Samo – “Kobre” ne bi smele da ga poslušaju
Lazar Ristovski je istupio iz članstva u Udruženju dramskih umetnika Srbije zato što se okrenulo protiv Vučića, umesto da mu se zahvaljuje kao on. Ima u njegovom pismu još niz bisera
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
