Foto: Društvo za očuvanje NeimaraOve subote ujutro počelo je rušenje još dve lepe vile na Neimaru, zidane početkom prošlog veka: u Hadži Milentijevoj 72 i 47. Predlog da Neimar postane zaštićena prostorna celina je predat još pre dve i po godine
Rušenje dve beogradske vile, u Hadži Milentijevoj 72 i 47 na Neimaru, počelo je u subotu, pred praznik, u vreme kad su i do sad stizali bageri pred lepe kuće da ih sklone i oslobode prostor za neke bezlične ali investitoru isplative.
U ovom slučaju, to je „Homes and Villas“, već su napravili zgradu u Lamartinovoj ulici koja štrči i odudara od okoline, mirnog rezidencijalnog kraja Neimara. Na osnovu dostupnih rendera, jasno je da ni ove u Hadži Milentijevoj neće biti bolje.
Biser nasleđa
U Hadži Melentijevoj 72 je do subote ujutro bila vila, sagrađena 1927. godine za Jakova Kozinskog, građevinskog inženjera ruskog i jevrejskog porekla, predstavljala je biser našeg arhitektonskog nasleđa. Umesto nje, planira se izgradnja objekta koji bi imao dve podzemne etaže, prizemlje, tri sprata i jedan uvučeni. Takođe i objekat u Hadži Melentijevoj 47, tamo gde je bio čuveni restoran „Đorđe“, biće slične spratnosti.
Sekretarijat za urbanizam i građevinske dozvole je tri puta odbacivao zahtev investitora za pribavljanje građevinske dozvole zbog raznih nepravilnosti, sve do ovog avgusta. Nigde to nisu objavili.
Vračarci i stručnjaci smatraju da opštinska vlast imogućava rušenje ovakvih kuća. Ovima u Hadži Milentijevoj je 2020. godine istekla privremena zaštita, a vlast nije bila zainteresovana da ih obnovi. Tako je investitorima dala zeleno svetlo da ih poruše.
Vlast ne želi da sačuva Neimar
Marta 2022. godine Vračarci su predali Ministarstvu kulture elaborat o stavljanju Neimara pod zaštitu, o proglašenju ovog dela opštine za prostornu celinu. Neimar predstavlja jedno od najlepših delova prestonice prošlog veka, a oivičen je ulicama Maksima Gorkog, Đorđa Vajferta, Internacionalnih brigada i Nebojšinom. Poslednjih nekoliko godina, brojne zgrade od izuzetne vrednosti, kao i one koje su uživale prethodnu zaštitu, našle su se na meti investitora. Do danas, Ministarstvo kulture nije njihov predlog poslalo Vladi na razmatranje.
Neda Maletić iz Društva za očuvanje Neimara kaže za portal „Vremena“ su saznali da je „Ministarstvo vratilo njihov predlog Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, a da su ga oni prosledili Gradskom zavodu za zaštitu spomenika kulture. Samo pronalaze razloge da odugovlače proces, očigledno ne žele da sačuvaju i zaštite Neimar“.
Na Neimaru je ostalo još veoma mali broj gradskih vila iz početka prošlog veka, svedoka tadašnje arhitekture i života.
Ovogodišnji Bemus počinje koncertom operskih umetnika iz Rusije, a do kraja festivala u Beograd dolaze i orkestri iz Sofije, Soluna i Budimpešte. U oktobru u prestonicu dolazi i maesto Zubin Mehta, na poziv i zbog Beogradske filharmonije
Kadare, Vegel, Varadi, Đukić-Perišić, Veljanovski, su neki od autora čije je javno prepoznate knjige objavila Akademnska knjiga ove godine, ali ih neće biti na Sajmu knjiga. Ne zaboravimo Memoare slikara Paje Jovanovića
Na Fakultetu dramskih umetnosti od petka do ponedeljka besplatne projekcije nekih od naših najboljih filmova, a u okviru Blacklist festivala
Vikend u Beogradu i Novom Sadu na ne:Sajmu Pobunjenih izdavača uz knjige, predizborno pripovedanje, kviz, humanitarnu prodaju, snimanje emisije, a pre svega na ne pristajanje stvarnosti bez kulture
Projekat „Savremena srpska proza“ koji je ove godine pokrenulo Blum izdavaštvo, dostupno je na programima Pobunjenih izdavača. Na Sajmu knjiga ga neće biti
Zašto se sve što Aleksandar Vučić dotakne pretvara u u sprdnju ili skandal, a najčešće u oboje? I zbog čega je jasno da je izgubio, ali mu to još niko nije rekao
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
