Foto: Društvo za očuvanje NeimaraOve subote ujutro počelo je rušenje još dve lepe vile na Neimaru, zidane početkom prošlog veka: u Hadži Milentijevoj 72 i 47. Predlog da Neimar postane zaštićena prostorna celina je predat još pre dve i po godine
Rušenje dve beogradske vile, u Hadži Milentijevoj 72 i 47 na Neimaru, počelo je u subotu, pred praznik, u vreme kad su i do sad stizali bageri pred lepe kuće da ih sklone i oslobode prostor za neke bezlične ali investitoru isplative.
U ovom slučaju, to je „Homes and Villas“, već su napravili zgradu u Lamartinovoj ulici koja štrči i odudara od okoline, mirnog rezidencijalnog kraja Neimara. Na osnovu dostupnih rendera, jasno je da ni ove u Hadži Milentijevoj neće biti bolje.
Biser nasleđa
U Hadži Melentijevoj 72 je do subote ujutro bila vila, sagrađena 1927. godine za Jakova Kozinskog, građevinskog inženjera ruskog i jevrejskog porekla, predstavljala je biser našeg arhitektonskog nasleđa. Umesto nje, planira se izgradnja objekta koji bi imao dve podzemne etaže, prizemlje, tri sprata i jedan uvučeni. Takođe i objekat u Hadži Melentijevoj 47, tamo gde je bio čuveni restoran „Đorđe“, biće slične spratnosti.
Sekretarijat za urbanizam i građevinske dozvole je tri puta odbacivao zahtev investitora za pribavljanje građevinske dozvole zbog raznih nepravilnosti, sve do ovog avgusta. Nigde to nisu objavili.
Vračarci i stručnjaci smatraju da opštinska vlast imogućava rušenje ovakvih kuća. Ovima u Hadži Milentijevoj je 2020. godine istekla privremena zaštita, a vlast nije bila zainteresovana da ih obnovi. Tako je investitorima dala zeleno svetlo da ih poruše.
Vlast ne želi da sačuva Neimar
Marta 2022. godine Vračarci su predali Ministarstvu kulture elaborat o stavljanju Neimara pod zaštitu, o proglašenju ovog dela opštine za prostornu celinu. Neimar predstavlja jedno od najlepših delova prestonice prošlog veka, a oivičen je ulicama Maksima Gorkog, Đorđa Vajferta, Internacionalnih brigada i Nebojšinom. Poslednjih nekoliko godina, brojne zgrade od izuzetne vrednosti, kao i one koje su uživale prethodnu zaštitu, našle su se na meti investitora. Do danas, Ministarstvo kulture nije njihov predlog poslalo Vladi na razmatranje.
Neda Maletić iz Društva za očuvanje Neimara kaže za portal „Vremena“ su saznali da je „Ministarstvo vratilo njihov predlog Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, a da su ga oni prosledili Gradskom zavodu za zaštitu spomenika kulture. Samo pronalaze razloge da odugovlače proces, očigledno ne žele da sačuvaju i zaštite Neimar“.
Na Neimaru je ostalo još veoma mali broj gradskih vila iz početka prošlog veka, svedoka tadašnje arhitekture i života.
Na 69. Sajmu knjiga u Beogradu najmanje je izdavača, a najviše državnih ustanova, eparhija, manastira, nepoznatih učesnika i praznog prostora. S obzirom da je zakazan u vreme izbora, očekuje se da neće biti ni publike
Često vežbom i srčanošću nadomestimo to što nismo profesionalni muzičari. Jedno je kad si profesionalni muzičar... To je kao kad igraš fudbal ispred zgrade, a ne na Vembliju. Mnogo je siroviji, življi, energičniji ispred zgrade, ima više grešaka, nije prefinjen ni matematički precizan. Međutim, to mu daje ono bez čega ne bi bilo fudbala
Jasno je da su 59. Bitef i drugi Ne: Bitef dva pristupa pitanju kako ovaj festival može ići dalje, ali oba su teško održiva na duge staze. Bitef bez umetnika značajnih u svetskom kontekstu i sa polupraznim salama ne može biti festival od najvećeg evropskog značaja. S druge strane, veliki međunarodni festival bez finansiranja teško može da opstane. Možda se nalazimo na korak od gubitka Bitefa. To bi bila ogromna šteta i nepravda prema budućim generacijama naših gledalaca i umetnika, koji treba na domaćim scenama da vide najbolje od najboljeg u evropskoj i svetskoj produkciji
Pedeseti album Neila Younga nastavlja tragovima nekih od njegovih najboljih i najuspešnijih izdanja – akustičnih remek-dela Harvest i Harvest Moon – nudeći dirljivo sročen epilog jedne neverovatne karijere
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
