Dok Vučić poručuje da će u Beogradu uskoro biti lakše sresti holivudsku zvezdu nego komšiju, dostupni podaci pokazuju da je talas stranih produkcija u Srbiji poslednje dve godine znatno opao
Ugostio je Aleksandar Vučić ove srede (17. juna) holivudsku glumicu Ketrin Zitu Džouns, a na Instagramu napisao da ga posebno raduje što Srbija i Beograd postaju sve prepoznatljiviji u svetu filma.
Radio-televizija Srbije navela je da poseta slavne glumice nije samo kurtoazne prirode, već da se uklapa u dugoročnu strategiju pozicioniranja Srbije kao atraktivne destinacije za međunarodne filmske i televizijske produkcije.
RTS ističe da Vlada Srbije već godinama nudi značajne finansijske podsticaje, uključujući povraćaj sredstava od 25 odsto na kvalifikovane troškove produkcije u zemlji, dok za projekte čiji budžet premašuje pet miliona evra ovaj podsticaj raste na 30 odsto.
Javni servis dodaje i da se program, koji je na snazi već deset godina, pokazao kao veoma uspešan, privlačeći brojne strane filmske ekipe.
Da li je baš tako?
Prema podacima sa sajta Srpske filmske asocijacije, od 2016. do 2022. godine prikazano je 30 stranih filmova i TV serija snimanih u Srbiji. Među njima su bili američki, britanski, indijski, francuski, nemački i drugi međunarodni projekti.
Foto: Tanjug/ Predsedništvo SrbijeAleksandar Vučić i Ketrin Zita Džouns
Beograd je u tom periodu zaista bio adresa za strane produkcije kojima je bio potreban evropski grad za snimanje, relativno povoljnija produkcija i sistem državnih podsticaja. U Srbiji su u prethodnoj deceniji snimali Ben Kingsli, Danijel Krejg, Idris Elba, Džon Sina i druge poznate filmske zvezde.
Međutim, podaci o ranijem periodu ne znače da se isto dešava i danas. Prema dostupnim informacijama, talas stranih produkcija u Srbiji u poslednje dve godine znatno je opao.
„Vreme“ je još u julu 2024. pisalo da je snimanje inostranih filmova u Srbiji na pauzi. Prema tadašnjim informacijama, u Srbiji je bilo snimljeno oko 40 stranih projekata, ali su samo tri bila filmska. Većina se odnosila na serije, reklame ili druge oblike audio-vizuelne produkcije.
Slično je pisao i Forbes Srbija u martu 2025. godine. Sagovornici iz filmske industrije tada su govorili da se projekti odlažu ili otkazuju, da su strani producenti oprezniji i da se pojedine produkcije premeštaju u druge zemlje.
Najskoriji primer veće međunarodne produkcije u Srbiji nije film, već serija „Robin Hud“, u produkciji Lionsgate Television i MGM+, koja je snimana početkom 2025. godine. Lokacije su bile Gornji Milanovac, selo Varnice i PFI Studios u Šimanovcima.
Kakva je situacija u regionu i drugim evropskim zemljama
Srbija nije jedina zemlja koja stranim produkcijama nudi finansijske olakšice. Hrvatska, na primer, ima povraćaj od 25 odsto na kvalifikovanu potrošnju, uz dodatnih pet odsto za snimanja u slabije razvijenim regionima. Poljska nudi 30 odsto povraćaja, dok Slovačka ima podsticaj od 33 odsto.
Najveći konkurent Srbiji je Mađarska, jedna od najvažnijih evropskih lokacija za strane produkcije. Mađarski sistem predviđa 30 odsto podsticaja, koji se u određenim slučajevima može efektivno proširiti do 37,5 odsto.
Zato producenti ne biraju zemlju samo po lokacijama. Presudno je koliko novca može da se vrati, koliko brzo se dobijaju dozvole, da li postoje iskusne ekipe, studiji i oprema, ali i da li produkcija može da se završi bez zastoja.
Srbija u toj trci ima prednosti – niže troškove, raznovrsne lokacije, iskusne ekipe i finansijske podsticaje, ali ni to više nije retkost. Slične ili veće olakšice nude i zemlje u okruženju, pa se strane produkcije lako sele tamo gde je u tom trenutku brže, sigurnije i finansijski povoljnije.
Za ozbiljnu priču o „filmskom bumu“ međunarodnih ostvarenja snimanih u Srbiji nije dovoljno da se holivudska zvezda pojavi u Beogradu i da je ugosti predsednik države, već da se strani projekti zaista snimaju.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
„Želim da verujem da je teza koju često čujemo o tome kako je naše društvo u terminalnoj fazi propadanja, ovoga puta zaista tačna. Nadam se da je ovo poslednji ne:Bitef pre nego što se pravi Bitef vrati kući“, kaže Anja Suša, učesnica ne:Bitefa
Pred četvrto ročište u slučaju Generalštab, Udruženje arhitekata Srbije pismom je obavestilo Džareda Kušnera i o pritisku koji se vrši na svedokinju u procesu Estelu Radonjić Živkov
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović bi oberučke trebalo da prihvati poziv na TV duel Aleksandra Vučića, prvog na listi Ujedinjena Srbija. Naravno, pod određenim uslovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
