Dok Vučić poručuje da će u Beogradu uskoro biti lakše sresti holivudsku zvezdu nego komšiju, dostupni podaci pokazuju da je talas stranih produkcija u Srbiji poslednje dve godine znatno opao
Ugostio je Aleksandar Vučić ove srede (17. juna) holivudsku glumicu Ketrin Zitu Džouns, a na Instagramu napisao da ga posebno raduje što Srbija i Beograd postaju sve prepoznatljiviji u svetu filma.
Radio-televizija Srbije navela je da poseta slavne glumice nije samo kurtoazne prirode, već da se uklapa u dugoročnu strategiju pozicioniranja Srbije kao atraktivne destinacije za međunarodne filmske i televizijske produkcije.
RTS ističe da Vlada Srbije već godinama nudi značajne finansijske podsticaje, uključujući povraćaj sredstava od 25 odsto na kvalifikovane troškove produkcije u zemlji, dok za projekte čiji budžet premašuje pet miliona evra ovaj podsticaj raste na 30 odsto.
Javni servis dodaje i da se program, koji je na snazi već deset godina, pokazao kao veoma uspešan, privlačeći brojne strane filmske ekipe.
Prema podacima sa sajta Srpske filmske asocijacije, od 2016. do 2022. godine prikazano je 30 stranih filmova i TV serija snimanih u Srbiji. Među njima su bili američki, britanski, indijski, francuski, nemački i drugi međunarodni projekti.
Beograd je u tom periodu zaista bio adresa za strane produkcije kojima je bio potreban evropski grad za snimanje, relativno povoljnija produkcija i sistem državnih podsticaja. U Srbiji su u prethodnoj deceniji snimali Ben Kingsli, Danijel Krejg, Idris Elba, Džon Sina i druge poznate filmske zvezde.
Međutim, podaci o ranijem periodu ne znače da se isto dešava i danas. Prema dostupnim informacijama, talas stranih produkcija u Srbiji u poslednje dve godine znatno je opao.
„Vreme“ je još u julu 2024. pisalo da je snimanje inostranih filmova u Srbiji na pauzi. Prema tadašnjim informacijama, u Srbiji je bilo snimljeno oko 40 stranih projekata, ali su samo tri bila filmska. Većina se odnosila na serije, reklame ili druge oblike audio-vizuelne produkcije.
Slično je pisao i Forbes Srbija u martu 2025. godine. Sagovornici iz filmske industrije tada su govorili da se projekti odlažu ili otkazuju, da su strani producenti oprezniji i da se pojedine produkcije premeštaju u druge zemlje.
Najskoriji primer veće međunarodne produkcije u Srbiji nije film, već serija „Robin Hud“, u produkciji Lionsgate Television i MGM+, koja je snimana početkom 2025. godine. Lokacije su bile Gornji Milanovac, selo Varnice i PFI Studios u Šimanovcima.
Srbija nije jedina zemlja koja stranim produkcijama nudi finansijske olakšice. Hrvatska, na primer, ima povraćaj od 25 odsto na kvalifikovanu potrošnju, uz dodatnih pet odsto za snimanja u slabije razvijenim regionima. Poljska nudi 30 odsto povraćaja, dok Slovačka ima podsticaj od 33 odsto.
Najveći konkurent Srbiji je Mađarska, jedna od najvažnijih evropskih lokacija za strane produkcije. Mađarski sistem predviđa 30 odsto podsticaja, koji se u određenim slučajevima može efektivno proširiti do 37,5 odsto.
Zato producenti ne biraju zemlju samo po lokacijama. Presudno je koliko novca može da se vrati, koliko brzo se dobijaju dozvole, da li postoje iskusne ekipe, studiji i oprema, ali i da li produkcija može da se završi bez zastoja.
Srbija u toj trci ima prednosti – niže troškove, raznovrsne lokacije, iskusne ekipe i finansijske podsticaje, ali ni to više nije retkost. Slične ili veće olakšice nude i zemlje u okruženju, pa se strane produkcije lako sele tamo gde je u tom trenutku brže, sigurnije i finansijski povoljnije.
Za ozbiljnu priču o „filmskom bumu“ međunarodnih ostvarenja snimanih u Srbiji nije dovoljno da se holivudska zvezda pojavi u Beogradu i da je ugosti predsednik države, već da se strani projekti zaista snimaju.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Kada sam prvi put čuo reč tradicija i razmišljao o njoj – gledao sam neku emisiju o Škotskoj, bilo mi je desetak godina – verovao sam da su Škoti neki ljudi koji, uprkos svim praktičnim prednostima savremenog načina odevanja, još uvek nose široke haljine bez donjeg veša. Zašto to rade? Pa: tradicija!
Kako je Holivud, pod maskom progresivnosti, pretvorio političku korektnost u jeftin reciklažni marketing? Zašto publika sve glasnije odbija “polovne” likove i gde leži spas za autentični diverzitet na velikom platnu?
Ljudi na stadionu i oko njega ne moraju imati istu predstavu Bosne i Hercegovine. Ne moraju deliti istu političku viziju, isto iskustvo zemlje, isti odnos prema njenoj prošlosti ili budućnosti. Mnogi od njih u Bosni i Hercegovini odavno više i ne žive. Neki možda ni sami ne bi umeli da kažu šta ih tačno povezuje sa drugima oko njih. Ali znaju istu pesmu. Pevaju Halida, ”Ljijane”
Oko 100 najboljih filmova iz Evrope, svrstanih u 15 selekcija, biće prikazani u Subotici na Paliću u okviru Festivala evropskog filma od 18. do 22. jula
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Intervju: Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu
Pobeda je sigurna Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
