U Muzeju savremene umetnosti otvorena je izložba “Aktivitet: 100 godina nadrealizma” sa oko 400 eksponata naših i stranih umetnika među kojima su i dela Andre Bretona, Maksa Ernsta, Pikasa, Men Reja. Miroa
Velika izložba “Aktivitet: 100 godina nadrealizma”, kojom će biti obeležen vek nadrealizma u Srbiji i svetu, otvorena je u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu 19. oktobra i trajaće do 25. februara 2025. godine.
Autorka koncepta i idejnog rešenja je prof. dr Sanja Bahun sa Univerziteta u Eseksu u Velikoj Britaniji, sa kustoskinjama izložbe iz Muzeja savremene umetnosti Aleksandrom Mirčić, Unom Popović i Žaklinom Ratković.
Izložbom “Aktivitet: 100 godina nadrealizma”, Muzej savremene umetnosti u Beogradu predstaviće preko 200 crteža i slika, oko 20 cadavre exquisa, oko 50 kolaža i asamblaža, preko 100 fotografija i fotograma, nadrealističkih objekata, instalaciju, te filmove, arhivsku građu u zanimljivoj korealici i interakciji sa delima savremene umetnosti.
Izložba predstavlja bogatstvo produkcije našeg nadrealizma i njegovu simultanu aktivnost i saodnošenje sa drugim globalnim nadrealizmima, te njegov značaj za savremenu umetnost i relevantnost za nove publike.
Konceptualni okvir izložbe predstavlja ideja „aktiviteta“, koja je ujedno i ključni konceptualni doprinos našeg nadrealizma svetskoj avangardnoj baštini.
Umetnici i kolektivi čija će dela biti izložena su: Dušan Matić, Nikola Vučo, Oskar Davičo, Milan Dedinac, Stevan Živadinović – Vane Bor, Radojica Živanović-Noe, Đorđe Jovanović, Đorđe Kostić, Aleksandar Vučo, Julijana Lula Vučo, Jelica Ševa Ristić, Marko Ristić, Solomon Moni de Buli, Dida de Majo, André Breton, Stane Kregar, Miljenko Stančić, Jovan Bijelić, Max Ernst, Andrè Masson, Joan Miró, Pablo Picasso , Man Ray, Yves Tanguy, André Thirion, Ivana Tomljenović-Meller , Krsto Hegedušić, Ljubiša Jocić, Miodrag Nagornim nepoznati nadrealista, Lana Vasiljević, Katia Drenovska, Roberto Echaurren Matta, Bogosav Živković, Nives Kavurić-Kurtović, Jean Lurçat, Wifredo Lam, Pavle Levi i Andrej Dolinka, Predrag Nešković, Nedeljko Neša Paripović, Tomislav Peternek, Bogdanka Poznanović, Vasko Popa, Zoran Popović, Vladan Radovanović, Goran Stojčetović, Zoran Todorović, Miloš Tomić, Georges Hugnet, Erwin Wurm, Ljubica Marić, Natalija Vladisavljević, PerArt, kuda.org, Ivana Momčilović, NEP Nova Evropa, Howard Slater.
Ova izložba deo je šireg istoimenog projekta u kome uz MSU učestvuju Muzej primenjene umetnosti i Institut za književnost i umetnost.
Redovi ispred Somborskog i Jugoslovenskog dramskog, ali i ostalih pozorišta u Beogradu, najnoviji su dokazi da nije tačna ocena da niko ne ide u pozorište, koju javno izgovaraju čak i skupštinski poslanici
Rezultati prošlogodišnjih konkursa Ministarstva kulture za pozorišne delatnosti nisu objavljeni a ove godine nisu ni raspisani, pa je Sterijino pozorje moralo da odustane od međunarodnog programa „Krugovi“. Na programu ostaje samo nacionalna drama
„Ne mislim da film ikada može biti ili ostati van politike, jer svaka slika već nosi određeno gledište. Važno je da li je film toga svestan ili se krije iza ideje neutralnosti, što često samo pojačava postojeće strukture moći“, kaže Motaz Malhis, protagonista filma „Glas Hind Radžab“
Ove godine će Sterijino pozorje biti bez „Krugova“ , programa inostranih predstava, zato što je Pokrajinska vlada odlučila da štedi na ovom najvažnijem festivalu nacionalne drame
Na upravo završenom 23. Beogradskom festivalu igre odigrane su 24 predstave 15 trupa iz 11 zemalja
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
