Edicija „Sloboda počinje između korica“ u izdanju „Lagune“ kao da je složena za današnje srpsko "Smutno vreme" blokada i protesta
„U neimenovanoj zemlji diktator egomanijak kuje spletke da bi držao na uzdi političke protivnike i čvrstom rukom zadržao vlast. Kako tiranija uzima maha, svi su prisiljeni da načine izbor između kompromisa i smrti… Ovo vrhunsko ostvarenje dobitnika Nobelove nagrade Migela Anhela Asturijasa, prožeto bogatom liričnošću, simbolikom Maja i narodnim govorom Gvatemale, u isti mah je oštra satira totalitarizma, sveobuhvatan portret psihološke strahovlade i nadrealističko remek-delo koje je dugi niz godina bilo zabranjeno“.
Ovako je na sajtu izdavačkog preduzeća „Laguna“ kratko opisano remek delo nobelovca Migela Anhela Asturijasa.
Blokade i drugi protesti
S obzirom na vreme pobune koje živimo, na studentske i građanske proteste, blokadu fakulteta i RTS-a, na očigledan manjak demokratije i višak tiranije u Srbiji, na podele u društvu i zbijanje redova pri vrhu vlasti, edicija „Lagune“ „Sloboda počinje između korica“ već na prvi pogled deluje isnpirativno. Kao da je neko slagao knjige u odnosu na srpsku stvarnost. A možda i jeste.
Tu su klasici „Proces“, „Zločin i kazna“, „Jadnici“, „Teška vremena“, pa „Sloboda govora“ Vladana Matijevića, „Sloboda narodu!“ Teri Pračet, „Kraj priče“ Luiz Svonson, ili „Kako sačuvati zdrav razum u doba podela“ Elif Šafak koje „Laguna“ opisuje ovako:
„Živimo u doba teskobe pritisnuti događajima oko sebe. Tište nas nepravda, patnja, neprestana kriza. Kako usred svega toga možemo da sačuvamo nadu i veru u bolje sutra? I kako da sačuvamo zdrav razum u doba sve žešćih podela?
U ovom snažnom pozivu na svesni optimizam, književnica i aktivistkinja Elif Šafak osvrće se na naše doba pesimizma, gde emocije vode i zavode politiku, a dezinformacije i strah su norma. Elif Šafak uranja u sopstvena sećanja i istražuje moć priča kako bi nam otkrila da književnost može da podstakne demokratiju, toleranciju i napredak. Uz to nas podseća da samo kada pažljivo slušamo jedni druge, uzajamna empatija postaje jača, a naša vera u bolju i mudriju budućnost snažnija”.
Nazad do korena
U svakoj od ovih knjiga, starih i novih, provejava srpska stvarnost. Pogotovu studenti koji nemaju predavanja između protesta i blokada imaju trenutno na pretek vremena da pročitaju štivo koje vodi do korena i samim tim razumevanja njihovih i naših aktuelnih problema i dilema.
Jer, zapravo se u Srbiji suštinski ništa novo ne događa. Sve je ovo već viđeno, samo su akteri drugi i drugačija sredstva borbe za prevlast dobra i zla. Ofucana je i izreka „istorija se ponavlja kao farsa“, što ne znači da u srpskom aktuelnom slučaju nije ubistveno tačna.
Udruženje filmskih glumaca Srbije objavilo je program svog festivala, novog u Srbiji – Niškog filmskog festivala. Publiku očekuje 21 domaći film iz protekle dve sezone, na dve lokacije u gradu
Umetnički direktor Martovskog festivala Dejan Dabić podneo je ostavku. Razlog: Odbor namerava da usvoji program u njegovom odsustvu, a tu su i nesuglasice o filmovima koji kritički opisuju našu stvarnost
Ministarstvo kulture i Gradski sekretarijat odvojili su nula dinara za glumačke nagrade čiji su osnivači Udruženje filmskih i Udruženje dramskih glumaca, a Narodno pozorište kao da je zaboravilo na svoje tri nagrade
Nagrada „Pavle Vuisić“ za životno delo dodeljena je Tanji Bošković. Istovremeno, Ministarstvo kulture nije odobrilo novac Udruženju filmskih glumaca Srbije za tu nagradu
Na crvenom tepihu ispred Narodnog pozorišta uoči otvaranja 32. Sarajevo film festivala viđene su brojne slavne ličnosti iz sveta filma iz celog regiona, predsednik Crne Gore Jakov Milatović a u masi na ulici vijorilo se i desetak zastava Palestine
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
